Kir Starmer ostavio nekoliko neprijatnih političkih odluka: Šta čeka budućeg premijera Britanije?

Od nefinansiranog plana ulaganja u odbranu do kontroverzne zabrane društvenih mreža za tinejdžere, Politico analizira i ocenjuje četiri velika politička problema koja će pretpostavljeni budući premijer Endi Bernam morati da reši kada stigne u broj 10.

1. Obećanje da će tinejdžere izbaciti sa TikToka

Starmer je prošlog meseca izjavio da će mlađi od 16 godina biti uklonjeni sa društvenih mreža i da povlači crtu kada je reč o korišćenju platformi među tinejdžerima. Međutim, njegova objava je u najboljem slučaju bila nedovoljno razrađena.

Pod pritiskom da napravi veliki politički potez pre dopunskih izbora u izbornom okrugu Makenfild, premijer u problemima ostavio je zvaničnicima premalo vremena da razrade ključne detalje, uključujući i to koje će platforme biti obuhvaćene zabranom. Takođe je nagovestio i sporne predloge o policijskom času i ograničenjima VPN-a.

Bernam je ranije ove godine nagovestio da podržava zabranu i verovatno neće želeti da poništi Starmerov  politički projekat, s obzirom na snažnu javnu i dvostranačku podršku toj politici.

„U mnogo čemu se slažem sa onim što govori liderka Konzervativaca Kemi Badenoh o deci i društvenim mrežama. Čini mi se da bi roditelji pozdravili širi, stranački konsenzus o mnogo odlučnijim merama“, rekao je Bernam u januaru.

Međutim, osim tog istupa, tehnološki sektor, kako kaže jedan lobista „funkcioniše u mraku“.

Verovatni budući premijer još nije predstavio nešto što liči na ozbiljnu tehnološku politiku iako je, kako je u sredu u Donjem domu nagovestila ministarka za tehnologiju Liz Kendal, razgovarao sa njom o toj temi.

Skoro 50 organizacija, uključujući NSPCC, Molly Rose Foundation i Internet Watch Foundation, uputilo je u sredu zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Bernama da „resetuje narativ“ i usvoji „sveobuhvatniji i prilagodljiviji pristup bezbednosti na internetu i regulaciji veštačke inteligencije, koji se bavi profitno vođenim poslovnim modelom“ i koji se oslanja na kodeks prakse „bezbednost po dizajnu“ iz Zakona o bezbednosti na internetu (Online Safety Act).

Dobrotvorna organizacija za borbu protiv preterane upotrebe pametnih telefona Smartphone Free Childhood – koja je u januaru predvodila masovnu kampanju lobiranja kod poslanika – nastavlja da vrši pritisak novom kampanjom pisanja pisama, pozivajući roditelje da unapred zahvaljuju poslanicima što nastavljaju borbu.

„Želimo da poslanici iz svih stranaka znaju da su roditelji uz njih dok ovo dovode do kraja, bez obzira ko je u Dauning stritu“, navodi se u pismu u koje je uvid imao Politico.

2. Polovičan dogovor sa Evropom

Bernam će preuzeti vlast usred pregovaračkog procesa sa Evropom. Njegov prethodnik je u poslednjoj godini pregovarao o nizu sporazuma sa Briselom, ali svi su ostali nedovršeni.

Oni uključuju sporazum o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima radi olakšavanja trgovine hranom i pićem, povezivanje sistema trgovine emisijama EU i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i program mobilnosti mladih koji bi olakšao mladima da žive u inostranstvu.

Tri sporazuma trebalo je da budu zaključena na samitu u Briselu 22. jula, ali je to odloženo, pa će Bernam morati da pronađe novi datum.

Pregovori do sada nisu bili jednostavni. Dok deluje da su razgovori o emisijama i poljoprivrednom sporazumu relativno jasni, mobilnost mladih predstavlja veći problem. Ipak, sva tri sporazuma se tretiraju kao paket i nijedan ne može napredovati bez ostala dva.

Brisel je uneo komplikaciju zahtevom da svaki dogovor o mobilnosti mladih uključi i smanjenje školarina za evropske studente na britanskim univerzitetima.

Ujedinjeno Kraljevstvo kaže da to ne može da priušti, ali da je otvoreno za ideju u budućnosti – za pravu cenu. London želi veću ekonomsku ponudu od Brisela. Pitanje za Bernama je: koliko veliku?

Ovde će Bernam morati da razmisli i strateški i politički: da li želi dalje da ublaži Bregzit – kao što je Starmer nagoveštavao pre svog odlaska? I šta se dešava sa crvenim linijama Laburista o povratku u jedinstveno tržište, carinsku uniju i slobodno kretanje?

Novi premijer će morati da ima odgovore na neka od ovih pitanja do sledećeg samita Britanija-EU, kada god on bude zakazan – verovatno kasnije na jesen.

3. Sve veći računi za energiju

Bernam će takođe naslediti krizu troškova života koja već dugo muči Starmera: kako smanjiti previsoke račune za energiju koji usporavaju ekonomski rast i smanjuju poverenje birača u Laburiste.

Gornja granica prosečnih godišnjih računa za energiju domaćinstava porasla je ove nedelje za 13 odsto, i ne očekuje se da će značajno pasti kada se ponovo izračuna ove zime. Bernam je već nagovestio da je spreman da reaguje.

„Čuo sam na terenu u Makenfildu kako ljudima sada treba malo dodatnog novca da bi se izborili sa rastućim troškovima života“, rekao je u svom velikom političkom govoru u ponedeljak. „Učiniću sve što je u mojoj moći da to obezbedim i, bez ugrožavanja javnih finansija, nastojaću da Britaniji što pre dam malo prostora za predah“.

Rad dvoje ljudi bliskih Bernamovom projektu – Metjua Lorensa, šefa istraživačkog centra Common Wealth, i Miate Fahnbul, laburističke poslanice i bivše ministarke koja je sada uključena u oblikovanje političkih ideja za budućeg premijera – daje određeni uvid u opcije koje bi Bernam mogao da razmatra.

Lorens je ranije ove godine koautorski radio na izveštaju za grupu Mainstream, blisku Bernamu, koji je preporučio da se jedna Starmerova politika dodatno proširi i da se uklone svi takozvani „troškovi politika“ iz računa za energiju. Ove dažbine, koje se koriste za finansiranje projekata čiste energije i pomoći najsiromašnijim potrošačima, bile bi prebačene u poreze, navodi se u izveštaju. To bi bio „pravedniji način finansiranja“, rekao je Lorens za Politico.

Izveštaj takođe preporučuje da se cene energije spuste na nivo koji se smatra osnovno potrebnim za domaćinstva. Fahnbul, iz vremena kada je bila na čelu think tanka New Economics Foundation, a zatim i kao mlađa ministarka energetike, poznata je kao neko ko podržava sličnu ideju.

4. „Crna rupa“ u odbrani

Jedna od najtežih zagonetki koju je Starmer ostavio svom nasledniku jeste kako da finansira oružane snage.

Odlazeći premijer je već preduzeo mere da poveća budžet za odbranu dva puta: prvo smanjenjem inostrane pomoći kako bi dostigao 2,6 odsto BDP-a, a zatim smanjenjem drugih resora kako bi obezbedio dodatnih 15 milijardi funti za Plan odbrambenih investicija (DIP).

DIP je Starmerov dugo očekivani plan ulaganja u sposobnosti za suočavanje sa najvećim pretnjama po Ujedinjeno Kraljevstvo, za koji je ove nedelje rekao da je moguć samo zahvaljujući „oštrim odlukama“, poput smanjenja planiranih ulaganja u puteve i transport.

Međutim, strategija i dalje ostavlja više praznina koje sledeći premijer mora da popuni, uključujući pronalaženje 4,7 milijardi funti u uštedama kako bi se odbranio budžet u narednom periodu, kao i 10,7 milijardi funti efikasnijih troškova u Ministarstvu odbrane do kraja mandata parlamenta.

Na pitanje o ovom „neeksplodiranom problemu“ na premijerskim pitanjima, Starmer je sugerisao da bi novac mogao da se nađe iz „prostora“ u narednom budžetu, dok njegov portparol nije mogao da kaže da li su svi rezovi po ministarstvima već identifikovani.

Bernam je govorio o potrebi smanjenja socijalne potrošnje radi finansiranja odbrane, ali nije izneo dalje detalje.

Takođe ostaje otvoreno pitanje kako će Ujedinjeno Kraljevstvo dostići tri odsto BDP-a za odbranu – što je bivši ministar odbrane Džon Hili rekao da treba postići do 2030. i 3,5 odsto do 2035. godine. Nad njim će visiti i američki predsednik Donald Tramp, koji godinama oštro kritikuje svetske lidere za koje smatra da nedovoljno ulažu u odbranu.

Sve to ostavlja Bernama sa vrlo teškim računskim zadacima, zaključuje Politico.