Svaka rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji je sve oštrija, Brisel primećuje da institucije ne rade, da je ovu situaciju demokratsko društvo moralo da reši, a onda i razdvaja građane i vlast, kaže bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Dragana Filipović. Smatra da će Brisel u budućnosti razmisliti kako da pristupi Srbiji, ne bi li ostvario svoj glavni cilj, a to je bezbednosna politika.
Na pitanje zašto je svaka rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji sve oštrija i oštrija, Filipovićeva odgovara da se ova poslednja oslanja na prošlogodišnju debatu u EP o nasilju i upotrebi sile protiv demonstranata.
„Negativni ton i komentari se pojačavaju, nažalost. Rezolucija je zaista sveobuhvatna, opisuje šta se sve desilo u Srbiji od pada nadstrešnice. Šta Brisel primećuje? Prvo, da mi nemamo institucionalni odgovor na sve to što se kod nas dešavalo. To se ogleda u tome da nema političke odgovornosti, da nema krivične odgovornosti, da nema odgovornih za očiglednu korupciju. I ne samo to, nego i postupci se odugovlače“, rekla je ona.
Reakcije političkog vrha kod nas, i na prethodne rezolucije i na ranije izveštaje Evropskih komisija, a naročito sada, predstavljaju se kao da su kritike uperene „protiv naše zemlje, te da Srbija mora da čuva svoju nezavisnost“, objašnjava Filipović.
„Međutim, međunarodni odnosi su determinisani, nema nezavisne spoljne politike, ali bitno je odrediti nacionalni interes. Ukoliko je, kao što vlast kaže, nacionalni interes pristupanje Evropskoj uniji, onda bi to moralo da bude prvi nacionalni interes. On ne može biti na pola, pa ćemo mi sada malo da sarađujemo sa Briselom, a onda i sa Pekingom na isti način i po istom prioritetu“, navela je.
Istakla je kao važno da opredeljivanje jedne zemlje za određeni prioritet – ne znači svrstavanje.
„Zemlja se samo mudro određuje i pozicionira u međunarodnim odnosima. Sloboda jedne zemlje se najbolje brani kroz saradnju sa svetom. U toj saradnji sa svetom, vi svoj interes, koji ste definisali i koji ste pretočili u nacionalnu strategiju – vojno-bezbednosnu, energetsku, spoljnopolitičku – nećete isključiti ni saradnju sa Rusijom, sa Pekingom, sa svim drugim zemljama sveta. Dakle, to je jedno osnovno nerazumevanje“, navela je ona.
To nerazumevanje, ali i politički nastup naše vladajuće elite, koji je bio izrazito negativan i uvredljiv i prema evroparlamentarcima, i prema Evropskoj uniji, doprineli su ovakvoj rezoluciji, dodala je Filipovićeva.
„Jedan jako važan momenat je što se u i rezoluciji, i u nastupu parlamentaraca, u nastupu Marte Kos, vrši razdvajanje naroda od vlasti. To politički govori da legitimitet vlasti i poverenje u vlast u Srbiji slabi u odnosu na Brisel. Oni moraju da sarađuju sa vladama, alternative nema, ali to ne znači da ne sagledavaju skoro dvogodišnju situaciju u Srbiji, koju bi jedno demokratsko društvo moralo da reši“, kazala je, dodavši da nam se zamera što institucije ne funkcionišu.
Upitana da li je iznenađenje što se izjave parlamentaraca i poziv Marte Kos da se otvori Klaster 3, Filipovićeva kaže da su Evropski parlament i Evropska komisija dve različite institucije.
„Evroposlanici su pozvani da daju ocene kakve žele, dok EK mora da zadrži diplomatski rečnik, jer mora da zadrži partnere. Za EK je Srbija važna zemlja u regionu, i žele da se ona otrgne i krene ka istoku, u neku dublju saradnju – bezbednosnu sa Rusijom i ekonomsku sa Kinom. Međutim, Klaster 3 je prilično bezbolan. To je monetarna politika, nauka, obrazovanje… Čak i da se saglase zemlje koje se trenutno protive, to ništa ne bi menjalo u poziciji Brisela prema nama, samo bi vlasti dalo vetar u leđa pred izbore“, rekla je ona.
„Upiranje prstom u Hrvatsku najlakše za unutrašnju upotrebu“
Mediji jutros prenose izjave Nemanje Starovića, aktuelnog ministra za evropske integracije, kako „Srbija nije talac Evropske unije, već nekoliko država članica“. Prstom se najviše upire u Hrvatsku.
Filipovićeva kaže da je to najlakše za unutrašnju upotrebu.
„Sa Venecijanskom komisijom smo napravili amandmane na Ustav, doneli zakone koji su nam omogućili da imamo nezavisnije tužilaštvo i sudstvo, da bismo u januaru ove godine sami odlučili da to amandiramo. ‘Mrdićevi zakoni’ su doneti o otvorili prostor da se ugrožava istraga oko korupcije, sužava slobodu tužilaštva i sudstva. I onda ponovo zovete Venecijansku komisiju da sagledava te nove amandmane. To je zatezanje konopca, to je Milošević radio devedesetih, zategne konopac, pa ga malo opusti. Ali to ne odgovara aktuelnom momentu“, rekla je.
Za Evropsku uniju najvažnije pitanje čak nisu više ni ljudska prava, nego pitanje bezbednosti, što se videlo i na samitu NATO u Ankari, dodala je.
„Mislim da se u Briselu traži metodologija kako pristupiti Srbiji, kako bi ostvarili svoj cilj – zaokruživanje bezbednosnog obruča oko EU i da Srbija ne bude potencijalni rizik za budućnost Evropske unije, pre svega zbog ruskog uticaja“, zaključila je.