Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija ponovo nije potpisala zajedničku deklaraciju sa samita Jugoistočna Evropa – Ukrajina, dodajući da je svima jasan stav Beograda prema Moskvi.
Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao, rekao je Vučić novinarima u Kijevu i napomenuo da je bilo onih koji su pokušali da Srbiji održe lekciju, navodeći da su oni usaglašeni 100 odsto.
Vučić je zahvalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom na razumevanje za stavove Srbije, dodajući da se nada da će Zelenski posetiti Srbiju, prenosi Danas.
Samo tri dana pošto su iz Moskve na račun Srbije stigle kritike zbog „mlakih reakcija na rusofobne izjave ukrajinskih funkcionera tokom posete Beogradu“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je u Kijev, prvi put od 2022. i početka ruske invazije na tu zemlju, piše BBC.
Dokument su potpisali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predstavnici Albanije, Grčke, Moldavije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske.
Kijevskom deklaracijom oni su se obavezali da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.
Vučić je naglasio da je predstavio pozicije Srbije, a pre svega poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine„koja na isti način poštuje suverenitet naše zemlje“.
„Aktivno učestvujemo u pružanju finansijske, medicinske i energetske pomoći, a pokrenuli smo i pitanje saobraćajne povezanosti našeg regiona sa širim evropskim prostorom, kao preduslova za brži razvoj i sigurniju budućnost.
„Posebno smo razmatrali uspostavljanje koridora koji bi povezivao Jermeniju, Azerbejdžan i Tursku“, napisao je posle Samita na njegovom Instagram profilu.
Isti dan evropski lideri obeležili su Dan državnosti Ukrajine, međutim, na tim fotografijama nema predsednika Srbije.
Vučić je zahvalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen na razumevanju za stavove Srbije, dodajući da se nada da će predsednik Ukrajine posetiti Srbiju.
Po dolasku u glavni grad Ukrajine, na Instagram profilu objavljen je snimak kako izlazi iz voza i komentar da očekuje dobar samit.
Ruski novinari su pitali Dmitrija Peskova, portparola Kremlja, da li je Srbija uključena u posredničke napore za okončanje rata u Ukrajini.
„Srbija,do danas, nije bila uključena u posredničke napore u vezi sa rešavanjem ukrajinske krize“, odgovorio je Peskov, a prenela je ruska agencija Tass.
Srbija tako nastavlja da balansira između Rusije, zapadnih sila Evrope, Amerike i Kine, kao glavnim stubovima spoljne politike.
Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, zbog čega je Brisel često kritikuje i traži od Beograda da se „uskladi sa spoljnom politikom EU“.
Pogledajte Vučićevu prvu posetu Kijevu
Reč je o pokušaju takozvane multivektorske spoljne politike, rekao je Džejms Ker Lindzi, politički analitičar koji se bavi Balkanom, u razgovoru za BBC na srpskom početkom jula.
„Problem je što to nije moguće i nije razuman pristup vođenju spoljne politike… Stvari jednostavno ne funkcionišu tako“, smatra Ker Lindzi.
Vučić, koji je 2025. bio u Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru, do sada je više puta isticao da Srbija nikada nije bila protiv Ukrajine, niti je Ukrajina učinila bilo šta nažao Srbiji.
Posebno ističe da je Ukrajina jedna od zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali je Srbija ne priznaje, podseća BBC news na srpskom.
Šta Vučić misli o izjavi ministarke da bi etnički očistila Kosovo od Albanaca da je bila na mestu Miloševića?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović ne odražava ni njegovu volju i politiku, ni politiku Vlade Srbije, dodajući da je ta izjava bila „neoprezna i nedovoljno odgovorna“.
Ta izjava ne odražava volju i politiku predsendika i Vlade Srbije. Mi moramo da budemo odgovorni, naša politika su dijalog, kompromis, razgovori, a nikada etničko čišćenje i tačka, rekao je Vučić novinarima u Kijevu, prenosi Danas.
Snežana je i sama žrtva etničkog čišćenja, ali mora da bude kristalno jasna da je naša politika mir i stabilnost, ponovio je on i dodao da se ne sme izlaziti sa tako neopreznim i nedovoljno odgovornim izjavama u javnost.
Vučić je naglasio još jednom da to nije ni njegova, niti politika Vlade Srbije.
On je ocenio da je Priština brojne zvaničnike Srbije proglasila nepoželjnim osobama, navodeći kao primer predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić, koja je želela da krsti dete u Gračanici, pa joj nije dozvoljen ulazak na Kosovo.
Etnički je očišćeno 250.000 Srba, a ne Albanaca, rekao je Vučić, dodajući da se i sam više puta izvinio i da je potrebno pažljivo sagledati stvari i na vreme reagovati.
Komentarišući izjavu albanskog premijera Edija Rame da treba prihvatiti realnost da nema više Kosova i Metohije, Vučić je rekao da realonost nije laka za Srbiju, ali da nije siguran da je baš ružičasta na način kako to Rama misli.
Ne znam šta vreme donosi i kako vreme donosi, samo se nadam da ćemo stvari da rešavamo mirnim putem, dijalogom i kompromisima, zaključio je Vučić.