Nedavna konferencija u Narodnoj skupštini u Beogradu, na kojoj sam učestvovao, skrenula je pažnju na jednu nedovoljno istraženu, ali značajnu komponentu izraelske spoljne politike – sve snažnije odnose jevrejske države sa Srbijom.
Ta veza se ubrzano razvijala tokom gotovo tri godine rata na Bliskom istoku. U trenutku kada između Izraela i nekoliko evropskih zemalja vladaju duboke tenzije, uglavnom povezane sa unutrašnjim protivljenjem izraelskom ratu protiv Hamasa u Gazi, uzlazna putanja odnosa između Jerusalima i Beograda posebno privlači pažnju, piše za Džerusalim post Džonatan Spajer, pisac, analitičar i novinar koji se bavi pitanjima Levanta i strateških odnosa na Bliskom istoku.
Taj odnos, međutim, nije bez složenosti. Istorijski bliske veze Srbije sa Rusijom – kao i želja predsednika Aleksandra Vučića da barem javno zadrži ravnopravan odnos distance u novom nadmetanju velikih sila između Sjedinjenih Država i Kine – postavljaju Srbiju na drugačiju tačku geostrateške mape u odnosu na Izrael.
Ipak, ovi detalji ne bi trebalo da zamagle širu sliku rasta i učvršćivanja odnosa. Produbljivanje veza svakako su primetili i oni koji im se protive. Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija Frančeska Albanese, tokom svoje posete Beogradu u martu, kritikovala je Srbiju zbog toga što, kako je navela, „bez stida“ sarađuje sa Izraelom tako što mu obezbeđuje vojnu opremu.
Izraelski i srpski zvaničnici nesumnjivo bi osporili stav Albaneseove da su takvi postupci sramotni. Ipak, izvestiteljka UN-a nije svoje tvrdnje zasnivala na nečemu izmišljenom. Srbija je odigrala važnu ulogu u teškim prvim mesecima rata između Izraela i Hamasa.
Izrael i Srbija šire vojne i obaveštajne veze
Prema pisanju portala Balkan insajt i lista Harec, izraelski zvaničnici kontaktirali su svoje srpske kolege već 8. oktobra, kada je napad Hamasa tek bio zaustavljen, a vojni odgovor Izraela još bio u početnoj fazi pripreme.
Njihov zahtev bio je jednostavan – municija. Odgovor Srbije stigao je bez oklevanja. Izvozna dozvola odobrena je u roku od četiri dana, a potrebna sredstva poslata su prema vazduhoplovnoj bazi Nevatim kod Ber Ševe.
Kada je počela izraelska kopnena ofanziva u Gazi, srpske isporuke su se nastavile. Do sredine 2024. godine Beograd je Izraelu izvezao municiju u ukupnoj vrednosti od 16,3 miliona evra. Poređenja radi, tokom cele 2023. godine, pre oktobra, ukupna vrednost izvoza oružja iz Srbije u Izrael iznosila je svega 540.000 evra.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je u javnom saopštenju iz februara 2024. godine, nakon telefonskog razgovora sa Vučićem, izrazio zahvalnost Srbiji na „nepokolebljivoj podršci, i rečima i delima“, i opisao srpskog predsednika kao „istinskog prijatelja Izraela“.
U naredne dve godine vrednost izvoza srpskog naoružanja nastavila je naglo da raste, povećavši se za 140 odsto tokom 2025. godine, kada je dostigla 114 miliona evra. Tokom te godine u Izrael je stiglo 38 srpskih teretnih aviona sa isporukama municije.
Izrael, naravno, i dalje uglavnom zavisi od Sjedinjenih Država kada je reč o snabdevanju oružjem. Ipak, odnos sa Srbijom predstavlja rani primer ostvarivanja izraelske želje da diverzifikuje izvore nabavke i razvije odnose sa partnerskim zemljama u ovom regionu, umesto da bude isključivo zavisan od velike sile čija unutrašnja politika prolazi kroz period brzih promena.
Šta Srbija dobija iz ovog odbrambenog odnosa?
Tokom poslednje tri godine Beograd je zahvaljujući vezama sa Izraelom uspeo da unapredi modernizaciju svojih oružanih snaga. Kao i Izrael, Srbija takođe nastoji da proširi krug izvora iz kojih nabavlja odbrambenu opremu.
Odnosi sa Izraelom omogućavaju Beogradu da se nenametljivo približi Zapadu. Tradicionalno, Rusija je bila glavni snabdevač Srbije oružjem. Poslednjih godina Kina je stekla značajnu ulogu u oblasti protivvazdušne odbrane i bespilotnih letelica. Sve razvijeniji odnosi sa Izraelom, kao i u određenoj meri sa Francuskom, omogućavaju Srbiji da uravnoteži takvu orijentaciju.
Odbrambene veze Izraela i Srbije zasnivaju se na ugovoru vrednom 1,6 milijardi dolara sa kompanijom Elbit Systems. Ovaj petogodišnji sporazum uključuje zajednički plan kompanije Elbit i srpske državne kompanije SDPR za proizvodnju izviđačkih i borbenih dronova kratkog i dugog dometa na teritoriji Srbije.
Sporazum takođe predviđa razvoj naprednih bespilotnih borbenih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, lutajuće municije, preciznih artiljerijskih raketa dugog dometa i infrastrukture za elektronsko ratovanje.
U okviru ranijeg sporazuma, Srbija je od kompanije Elbit Systems nabavila višecevne raketne sisteme PULS i izviđačke i borbene dronove Hermes 900.
Godine 2026. Beograd i Jerusalim potpisali su sporazum kojim se olakšava razmena obaveštajnih i odbrambenih podataka, čime su veze u sektoru bezbednosti dodatno produbljene.
Kompatibilni bezbednosni interesi i želja za diverzifikacijom izvora nabavke predstavljaju osnovu sve snažnijeg savezništva između Izraela i Srbije. Sa geostrateškog stanovišta, Srbija predstavlja ulaznu tačku ka Evropi sa Bliskog istoka i zbog toga je prirodna tačka interesovanja i nadmetanja regionalnih sila.
Izrael trenutno učvršćuje savez sa Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Grčkom, u čijem središtu se nalazi IMEC – Indijsko-bliskoistočno-evropski ekonomski koridor.
Srbija bi potencijalno mogla da posluži kao značajan kopneni transportni i distributivni pravac koji bi povezao južnoevropska pomorska čvorišta sa unutrašnjošću Evrope.
Rastuće povezivanje Izraela i Srbije nije prošlo nezapaženo kod regionalnih rivala. Turska, koja ima sopstvene ambicije kada je reč o Balkanu i trgovinskim pravcima ka Evropi, pažljivo prati razvoj događaja. Ankara istovremeno jača sopstvene odbrambene veze sa Hrvatskom, Albanijom i Kosovom, što je pitanje od posebne zabrinutosti za Srbiju.
Dodatni faktor koji treba uzeti u obzir jeste mogućnost da Balkan postane područje nadmetanja između suparničkih, faktičkih trgovinskih i infrastrukturnih saveza čije je središte na Bliskom istoku. Posebno je značajno to što ova strateška rivalstva nisu jasno povezana sa većim globalnim blokovima velikih sila.
I Izrael i Turska su saveznici Sjedinjenih Država. Hrvatska je članica Evropske unije dok je Srbija kandidat za članstvo. Ovo odražava novu globalnu stvarnost u kojoj, za razliku od perioda Hladnog rata, srednje velike sile nastoje da diverzifikuju svoje odnose i izgrade horizontalne veze sa drugim državama.
One to čine svesne činjenice da velike sile, Sjedinjene Države i Kina, na svoje odnose sa drugim državama gledaju kroz prizmu interesa i koristi, pa je za manje i srednje države razumno da zauzmu isti pragmatičan pristup.
Istorijska povezanost Beograda i Jerusalima
Postoje i dublje istorijske veze između Izraela i Srbije. One imaju dva zanimljiva aspekta. Prvi se odnosi na sredinu 20. veka i period Drugog svetskog rata. Zajedničko iskustvo Jevreja i Srba kao žrtava progona od strane pronemačkog hrvatskog ustaškog režima, kao i činjenica da ih je branio veoma snažan antifašistički partizanski pokret u ratnoj Jugoslaviji, u kojem su Srbi činili većinu, predstavlja važan element tog istorijskog odnosa.
Manje je poznata uloga koju su srpski nacionalni ustanci protiv Osmanlija možda imali u periodu nastanka modernog cionizma. Baba i deda Teodora Hercla živeli su u Zemunu, predgrađu Beograda. Herclov deda, Šimon Loeb Hercl, bio je blizak saradnik rabina Jehude Alkalaija, jednog od prvih teoretičara i zagovornika modernog jevrejskog nacionalizma.
Alkalaj, rabin iz Zemuna, bio je nadahnut primerom uspešnih srpskih ustanaka protiv osmanske vlasti od 1804. do 1817. godine. Poznato je da je Teodor Hercl bio veoma blizak sa svojim dedom, koji je redovno posećivao porodicu u Budimpešti. Njegovo prvo upoznavanje sa idejom jevrejskog nacionalnog preporoda verovatno je poteklo još iz detinjstva, upravo preko dede, sledbenika rabina Alkalaija.
Naravno, dug je put od tih ranih i neostvarenih snova do današnjih poslova sa dronovima i isporuka municije. A države možda zaista nemaju dugoročne prijatelje – već samo dugoročne interese.
Ipak, sadašnji zajednički interesi Izraela i Srbije, zajedno sa istorijskim vezama, stvaraju osnovu za partnerstvo u nastajanju koje zaslužuje veću pažnju.