Novak Đoković je pre dve godine osvojio olimpijsko zlato u Parizu, pobedivši Karlos Alkaraza u finalu. Ovaj trenutak predstavlja vrhunac njegove karijere i simbol je godina odricanja i mentalne snage vrhunskog sportiste. Olimpijsko zlato za Novaka Đokovića nije samo sportski uspeh, već i ostvarenje sna koji ima posebno mesto u hijerarhiji sportskih dostignuća. Gostujući u emisiji 3D – Nova dimenzija dana Insajder televizije, sportski psiholog Petrašin Matijević ističe da su Olimpijske igre najvažniji događaj za svakog sportistu, jer predstavljaju spoj individualnog i državnog trofeja.
Matijević naglašava da je mentalna snaga ključna za Novaka, koji je na vrhunskom nivou i sa 39 godina, a očekuje se da će i na sledećim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, sa 41 godinom, biti spreman za takmičenje. Iako godine donose fizičke izazove, napredak u treningu i mentalnoj pripremi omogućava sportistima da produže karijeru.
„Što se tiče te neke hijerarhije značajnosti, Olimpijske igre su vam uvek na vrhu hijerarhije, bez obzira koji sport da je u pitanju. Posebno kod Novaka, jer je i individualni trofej, a ujedno i trofej države, tako da se tu negde stiču oba ta značenja. Znači, uvek je prvo Olimpijada, pa Svetsko, pa Evropsko, pa onda ovo niže. Tako da je to možda najveći uspeh. I pogledajte Svetsko: imate, odnosno, Olimpijada nekako ide na svake četiri godine, doduše i Svetsko vrlo često, Evropsko je dosta češće, pa samim tim ima taj ekskluzivitet. Olimpijada, i kolika joj je tradicija već, koliko dugo, ja mislim, i za vreme rata se održavala, i ona zaista ima neko posebno mesto. I mislim da se sportisti posebno za Olimpijadu pripremaju“, kaže Matijević.
Granice trajanja i izazovi u eri dugovečnih sportista
Pitanje koje godinama prati Đokovića jeste koliko dugo još može da igra na vrhunskom nivou, posebno u kontekstu predstojećih Olimpijskih igara u Los Anđelesu. Matijević se osvrnuo na fizičke i psihološke faktore koji određuju trajanje karijere u savremenom sportu.
„Ja kao psiholog sporta mogu da procenim njegov taj mentalni status. I on sigurno može za dve godine da bude dovoljno mentalno jak. Ali sad, ovaj drugi deo, koji u stvari eventualno pravi neko ograničenje, to već bi neka druga struka morala da proceni. Ali ono što on govori, da će on biti u sportu dotle dok ima šansu da se bori za pobedu, to znači da u ovom trenutku on još uvek procenjuje da ima šansu. I kad pogledate, u principu, on je tu, polufinale, finale, znači u konkurenciji ovih dosta mlađih ljudi, što je svakako prednost. On super pliva. Super pliva“, ističe sagovornik Insajdera.
Gledajući širi trend, podaci pokazuju da sve veći broj sportista nastupa i u petoj deceniji života. Matijević objašnjava zašto je to slučaj, ali podseća i na drugu stranu medalje modernog trenažnog procesa.
„Uvek ima pojedinaca, uvek ima izuzetaka, ali s druge strane, događa se nešto što je, kako bih rekao, jedna vrsta antagonizma. S jedne strane, taj trenažni proces je takav da zaista omogućuje da se duže bavimo sportom, a opet, s druge strane, taj isti trenažni proces je takav da mnogo više opterećuje telo sad“, rekao je dodajuću da su posledice sve veće.
Motivacija i emocionalno pražnjenje posle velikih pobeda
Jedna od ključnih dilema jeste i to da li je motivacija za olimpijskim zlatom proisticala iz činjenice da je reč o najvrednijem trofeju ili iz želje da kompletira istorijsku kolekciju.
„Svi oni koji imaju kolekciju nečega znaju da postoji jedan primerak u toj kolekciji koji je nekako najsjajniji. Tako da verujem da obe stvari: em što je kompletirao kolekciju, em zaista to nekako ima najveću težinu. Znate, koliko on ima? On ima 24-25 grend slemova. Znači, toga se skupilo. A ima jedno to olimpijsko zlato. Mogao je možda da ima 2, eventualno 3, i tu je kraj“, navodi on.
Posebnu pažnju privukao je trenutak neposredno nakon osvajanja poslednjeg poena u Parizu, kada su usledile burne emocije i reakcija tela. Matijević objašnjava šta se tada zapravo dešava u psihološkom smislu.
„Rećiću vam ovako: to možemo da vidimo često. Vidimo, recimo, videli smo i Federera koji izgubi u finalu, i sve je okej, ali se rasplače posle. Oni imaju sposobnost da emocije malo gurnu u stranu i da ostanu u fokusu. I onda, kad se događaj završi, kad je kraj, onda dođe do jedne erupcije. Videli ste i baš kad je uzeo medalju na Australijan openu, pa kad je onda otišao u svoj boks“, pojašnjava Matijević.
Kako se gradi mentalna snaga i zašto reakcije tokom meča imaju svrhu
Psiholog objašnjava da Novakova sposobnost kontrole emocija nije urođena, već da je ona rezultat dugogodišnjeg rada i treninga. Njegova izjava da mentalna snaga nije blagoslov već plod rada koji potvrđuje koliko je posvećen razvoju svoje psihičke otpornosti.
„Ja moram da razočaram većinu javnosti koja misli da se to rađa, da je on sa Marsa, da ‘jesi ili nisi lav’, što kaže jedna poznata osoba koja se obraća našem mentalitetu. Bio je sa jednim poznatim novinarom, i on je otvorio emisiju, tipa: ‘Vi imate blagoslov mentalne snage’, a Novak, koji je vrlo trpeljiv i korektan, kaže: ‘Moram da vas ispravim, moram da vas ispravim. To nije dar i blagoslov, to je posledica rada’. Da, Novak je itekako je radio na tome, godinama je radio na tome, već, ne znam, od tamo 17, 18 godina. Mada se, kako bih rekao, u potpunosti negde ta sposobnost mentalne kontrole, odnosno kontrole emocija i misli, razvija tek negde od 21. godine, jer se tad završava razvoj frontalnog dela mozga koji je nužan da bismo imali tu kontrolu. To možete da vidite kod Alkaraza, koji je došao sa 19 i mogao je da pobedi Novaka, pa je izgubio od ne znam kog. I tako je krenulo“, objašnjava naš sagovornik.
Izrazi nezadovoljstva i povremeni izlivi besa na terenu često se analiziraju u javnosti. Matijević objašnjava funkcionalnost takvog ponašanja u kritičnim momentima borbe.
„Da, svi mi znamo da se možda lakše osećamo kad se izderemo, kad se ispraznimo. Prosto nekako taj fizički jedan deo maknemo. I Novak, baš citiraću ga, kaže: ‘Da, ja se proderem, ja opsujem, ja slomim reket, nisam ponosan na to, ali jedino što je važno koliko brzo se oporavim, koliko brzo se vratim u to stanje da može da nastavi’. Da. On se isprazni i to mu omogući da se lakše posle vrati u ono njegovo stanje. Svedoci smo svi, znate, kad se malo istresemo, odmah smo mirniji malo“, dodaje Matijević.
Vrednosti van sporta i nova faza u karijeri
Kada je reč o motivaciji, Matijević smatra da Novak i dalje uživa u sportu i da ga vodi duboka filozofija života i sporta, koja prevazilazi same rezultate. Njegova posvećenost porodici i lični razvoj doprinose njegovom emocionalnom balansiranju i rasterećenju.
„I ima još jedna stvar, meni je to bilo vrlo zanimljivo, 2011. godina, tad Novak i nije baš ova veličina, on je tad veličina u nastajanju, kada je u jednom trenutku dobio od Svetske Fudokan karate organizacije počasno zvanje majstora Fudokan karatea, crni pojas, ne znam koji dan. I sad, ono, neobično, i kakve to veze ima? I onda pročitam obrazloženje, vidim da nisu naši, nego su to Italijani, tu je ta Svetska Fudokan karate organizacija, i oni kažu: ‘Dajemo Novaku to počasno zvanje iz razloga što na najbolji mogući način afirmiše tri vrhunska principa našeg sporta: hrabrost nadahnutu junaštvom, ispravna odluka u svemu što čini, i čovekoljublje i milosrđe’. To sad govori o jednoj, kako bih vam rekao, filozofskoj potenciji onoga što on živi i radi. I onda je vrlo teško sad ući u njegovu glavu i motive, a nemamo razloga i da mu ne verujemo u to što priča, ali definitivno on još uvek uživa u tom sportu. Da li su odricanja velika? Jesu. Ali je verovatno nagrada koju još uvek dobija, ta neka, da kažem, i duhovna i to uživanje, iznad tih, mi to zovemo odricanje, ne doživljavaju oni tako. Kad pitate sve najbolje, je l’ se mučiš? Pa niko neće reći da se muči. To kad pitate ove lošije, oni se muče strašno, to kao treba izdržati tih 10 godina, posle super. Ovi najbolji, ne, oni to rade na jedan drugi način. I Novak sigurno da ima razloga što je tu. I sad, dok je tu, zašto se ne bi takmičio dok postoji procena? A ja verujem u njegove procene, jer su one i iz iskustva, a i iz jedne, kako bih vam rekao, fenomenalne filozofije njegovog života i sporta koja se do sad pokazala kao odlična. Prosto uz pomoć nje je postigao te rezultate i postao broj 1“, objašnjava Matijević.
Psiholog Matijević ističe da je Novak poslednji predstavnik ere velikih rivala u tenisu i da ga publika širom sveta sve više poštuje i voli, što dodatno motiviše njegov nastavak karijere.
POGLEDAJTE EMISIJU OVDE