Bivši ministar Goran Vesić rekao je pred tužilaštvom da nije imao obavezu, niti saznanja da su na Železničkoj stanici u Novom Sadu postojali bilo kakvi nedostaci.
Upravo to navodi se u optužnici Višeg javnog tužilaštva za pad nadstrešnice, a na osnovu iskaza bivšeg ministra Gorana Vesića saslušanog 22. novembra 2024. godine, piše portal 021 koji ima uvid u optužnicu.
Vesić je tada istakao i da se „ne smatra odgovornim zbog toga, niti je mogao da utiče na to, i da stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“.
Neke tvrdnje Gorana Vesića tužilac je ocenio kao „apsolutno apsurdne i besmislene“.
Portal 021.rs je od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, na osnovu Zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, dobio kopiju potvrđene optužnice u slučaju „Nadstrešnice“. Nakon prvog teksta o tome za šta se sve tereti optuženi, u nastavku donosi detalje odbrane Gorana Vesića, kao i navode tužioca Slobodana Josimovića.
Prilikom saslušanja Vesić je negirao da je vestibil krila B Železničke stanice u Novom Sadu pušten u rad na osnovu njegovog naloga.
U svojoj odbrani Vesić je istakao da niti bilo kojim aktom, niti bilo kojim činom nije učestvovao u donošenju odluke da se vestibil B pusti u rad, niti je to bilo u nadležnosti Ministarstva, odnosno ministra, niti je predviđeno nekim propisom da ministar o tome donosi odluku.
Napomenuo je i to da su investitor i izvođač dogovorili dinamiku rekonstrukcije Železničke stanice i da je u skladu sa tim dogovorom rađeno, kao i da je marta 2022. godine u rad pušten prvi deo stanice.
„Tada nije bilo upotrebne dozvole, niti druge dokumentacije koja se pominje u naredbi o sprovođenju istrage u vezi puštanja u rad vestibila krila B, takođe nije bilo ni prijave radova u tom momentu, te samim tim nije bilo nikakve razlike situacije iz 2022. godine i 2024. godine u pogledu dokumentacije“, navodi se u optužnici.
Interna primopredaja jun-jul 2024. godine
Kada je u pitanju postupak primopredaje vestibila krila B, Vesić je naveo da je on počeo 11. juna 2025. godine na način što je kineski konzorcijum (izvođač radova) dostavio svoj dopis konzorcijumu stručnog nadzora, te je dopis potom poslat i „Infrastrukturi železnice Srbije“ (investitoru).
U ovom dopisu navedeno je da je izvođač radova završio radove koji su neophodni za bezbedno kretanje putnika u vestibilu krila B i da tim putem podnosi zahtev za interni prijem od strane „Infrastrukture železnice Srbije“ i da će nakon toga putnicima biti omogućeno korišćenje vestibila B i svih sadržaja u njemu.
Za ovaj dopis, kako se navodi u optužnici, Vesić je rekao da je saznao tek u policiji nakon pada nadstrešnice.
Vesić je prilikom saslušanja naveo i da se u međusobnoj komunikaciji, a u vezi sa procesom internog prijema, nigde ne pominje njegovo resorno ministarstvo, već je sa dopisima bila upoznata Anita Dimoski, njegova pomoćnica – u ime Ministarstva kao finansijera radova.
Zadatak Dimoski, prema tvrdnjama, bio je da otprati procedure i dešavanja u vezi sprovođenja radova kako bi se po njihovom okončanju dostavila faktura Ministarstvu radi plaćanja.
Interna primopredaja je, objasnio je tada Vesić, završena 4. jula, a narednog dana „Infrastruktura železnice Srbije“ i „Srbija Voz“ rasporedili su svoje zaposlene čime je počela i prodaja karata u vestibilu krila B, čišćenje i izdavanje poslovnog prostora.
Ceremonija otvaranja – 5. jul 2024. godine
Vestibil krila B zvanično je i otvoren 5. jula. Prilikom saslušanja, Vesić je rekao da je ceremonija bila političkog karaktera u prisustvu medija, kao i uz prisustvo gradskih i pokrajinskih zvaničnika, te Tanasković i Dimoski.
„Čin koji se dogodio 05.07.2024. godine nije prouzrokovao nikakvu posledicu, niti je zbog tog čina pušten u rad vestibil krila B, već je u pitanju samo objava, jer su sve pravne radnje ranije završene i tog čina ne bi bilo da se to prethodno nije dogodilo, te da nije tačno da je on otvorio i pustio u rad vestibil krila B“, piše u optužnici.
Odlukom „Infrastrukture železnice Srbije“ i „Srbija Voza“, naveo je Vesić, vestibil je počeo sa radom istog dana, a bivši ministar istakao je da on ne bi ni došao na otvaranje da mu njegova pomoćnica Dimoski nije predočila da je interni prijem završen.
U Vesićevom iskazu navodi se i da ga Dimoski nije obavestila da postoji bilo kakav problem u vezi sa rekonstrukcijom, ističući da on nije ni prisustvo svim sastancima, već da je bio na samo dva sastanka i to kada je trebalo da nosioce javnih ovlašćenja, odnosno preduzeća, ubrza da brže rešavaju zahteve iz okvira njihove nadležnosti.
„Nema obavezu niti saznanja da su na stanici postojali bilo kakvi nedostaci“
„Dalje je naveo i da kada je reč o članu 7. Zakona o ministarstvima, iz njega ne proizilazi nadležnost Ministarstva nad projektima infrastrukture, već se nadležnost definiše ugovorom, kao što je to u konkretnom bio ugovor iz 2017. godine, ističući da on u konkretnom slučaju nije mogao da primenjuje svoja ovlašćenja iz čl. 7 Zakona o ministarstvima, jer ih nije imao“, navodi se.
Kada je reč o Odeljenju Republičke građevinske inspekcije Vesić je potvrdio da je nije obavestio o tome da se i dalje izvode radovi na rekonstrukciji, te da postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost.
„Kao ministar nema obavezu niti saznanja da su na stanici postojali bilo kakvi nedostaci, niti je stručno lice, te da i ako su bili potencijalni nedostaci, o tome navedenu inspekciju treba da obavesti investitor, a što je učinjeno nakon događaja od 1. novembra, kada je investitor obavestio građevinsku inspekciju da je Železnička stanica nestabilna te je zabranjeno njeno korišćenje“, stoji u optužnici, a na osnovu Vesićevog iskaza.
U optužnici se dalje navodi da je Vesić rekao da nije imao uvid u to koje su građevinske i upotrebne dozvole izdate, niti se bavio time u konkretnom slučaju.
Dodao je da je za prijavu radova koju su podnele „Infrastrukture železnice Srbije“ saznao tek kada je pozvan na informativni razgovor u policiju. Prema njegovom iskazu, pitanje prijave radova bilo je u nadležnosti tog preduzeća, dok Ministarstvo nakon podnošenja prijave proverava samo da li su ispunjeni zakonski uslovi, a ne tehničku ispravnost objekta.
Vesić je naveo i da su „Infrastrukture železnice Srbije“ nakon prijave radova nastavile aktivnosti u cilju dobijanja upotrebne dozvole. Kako se navodi u optužnici, oko 20. oktobra 2024. godine protivpožarna jedinica MUP-a dala je saglasnost za ispravnost objekta.
„Dok mu je nakon ovog događaja od 1. novembra Anita Dimoski pokazala mejl od 1. novembra koji je poslat oko 1 sat ujutru od strane kompanije koja je izvršila tehnički prijem zgrade Železničke stanice u kome piše da je urađeno pozitivno mišljenje i da će tokom 1. novembra ovaj izveštaj biti prosleđen svima kada ga budu potpisala lica koja su za to ovlašćena, ali se potpisivanje nije dogodilo zbog pada nadstrešnice“, navodi se.
Ova nesreća bi se svakako dogodila
Sa tehničkim prijemom, objašnjava se dalje, investitor je trebalo da podnese zahtev za upotrebnu dozvolu, ali je Vesiću rečeno posle nesreće od strane investitora da se čekao tehnički prijem da bi se 1. novembra predao zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ista bi bila izdata da nije došlo do nezgode, jer je najvažniji dokument za upotrebnu dozvolu – tehnički prijem.
S tim u vezi naveo je da pod pretpostavkom da je Sektor za građevinske dozvole izdao upotrebnu dozvolu, ova nesreća bi se svakako dogodila, jer tehnički prijem nije utvrdio bilo kakav nedostatak.
Napomenuo je Vesić i da drugi subjekti u procesu rekonstrukcije, misleći na Republičku revizionu komisiju i firmu „Cestra“, koja je radila projekat kontrole za građevinsku dozvolu, nisu ni na koji način skrenuli pažnju projektantu da projektom treba obuhvatiti i konstrukciju, dok je posao revizione komisije da ukazuje na nedostatke u projektovanju.
„Na kraju je istakao da je po njegovom mišljenju do pada nadstrešnice došlo do propusta struke i neadekvatnog održavanja, da sve što se dogodilo nema veze sa upotrebnom dozvolom, te da se ne smatra odgovornim zbog toga, niti je mogao da utiče na to, i da stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“, piše.
Tužilac: Vesić u potpunosti bio upoznat sa tokom i dinamikom realizacije projekta
Kako se može pročitati u optužnici, tužilac u više navrata konstatuje da se odbrana okrivljenog ne može prihvatiti.
Navodi okrivljenog u vezi sa tim da nijednim svojim činom nije učestvovao u donošenju odluke da se vestibil krila B pusti u rad, nisu prihvaćeni. Ministarstvo je, ističe tužilac, organizovalo svečanost otvaranja, a o tome je sačinjen i protokol koji je uz poziv dostavljen investitoru „Infrastrukturama železnice Srbije“.
Takođe, tužilac ne prihvata ni iskaz okrivljenog da navedeno nije u nadležnosti njegovog Ministarstva, te da nije mogao da primenjuje svoja ovlašćenja iz Zakona o ministarstvima.
Osim toga, kada su u pitanju navodi okrivljenog da nije bio u obavezi da obavesti Odeljenje Republičke građevinske inspekcije u vezi sa bilo kakvim nedostacima, već da je to nadležnost investitora, tužilac ocenjuje da su takvi navodi u potpunosti suprotni odredbama Zakona o ministarstvima, Zakona o državnoj upravi i Zakona o planiranju i izgradnji.
„Predmetnim propisima ministar kao starešina organa uprave, ima dužnost da u svakom trenutku primenjuje svoja zakonska ovlašćenja, tako da je odbrana okrivljenog da, s obzirom na to da se radi o projektu infrastrukture, ne postoje nadležnosti resornog ministarstva, apsolutno apsurdna i besmislena“, navodi tužilac.
Tužilac konstatuje i da je okrivljeni Vesić, s obzirom na funkciju, znao da se građevinski radovi na staničnoj zgradi konstantno izvode počev od 13. decembra 2021. godine, te da predmetno područje predstavlja gradilište, da nije izvršen tehnički pregled celokupnog objekta niti je izdata upotrebna dozvola ili pak odobren probni rad.
Vesić je, zapaža tužilac, bio dužan da naloži preduzimanje potrebnih poslova Odeljenju Republičke građevinske inspekcije kako bi se pokrenuo postupak inspekcijskog nadzora i utvrdilo da li na objektu stanične zgrade postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njenog korišćenja i okoline, a što on nije učinio.
„Bez obzira na navode odbrane okrivljenog da je okrivljena Anita Dimoski po njegovom nalogu pratila projekat predmetne rekonstrukcije, …, nije propisana potpuna delegacija u primeni ovlašćenja sa ministra na njegove pomoćnike, tako da u svakom trenutku i ministar kao i njegov pomoćnik, koji rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor, imaju zakonsku obavezu i dužnost da primenjuju sva ovlašćenja iz delokruga rada predmetnog ministarstva“, konstatuje tužilac.
Iz Vesićeve odbrane, navodi se u optužnici, proizilazi i da je on u potpunosti bio upoznat sa tokom i dinamikom čitavog projekta rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje Beograd – Subotica – državna granica (Kelebija), pa tako i objekta zgrade Železničke stanice u Novom Sadu. Imao je saznanja, dodaje se, i o izvršenoj internoj primopredaji vestibila krila B, ali je spram svoje funkcije, znao da predmetna primopredaja ne predstavlja zakonski osnov za puštanje u upotrebu određenog objekta ili dela objekta, shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
„Okrivljeni Goran Vesić je, znajući da postoje sve gore pomenute nepravilnosti i nezakonitosti, pre puštanja u upotrebu vestibil krila B stanične zgrade, bio dužan da naloži Odeljenju Republičke građevinske inspekcije da se preduzmu potrebni poslovi kako bi se pokrenuo postupak inspekcijskog nadzora“, zaključuje tužilac.