Višegodišnji nedostatak padavina i višemesečni toplotni talasi ugrožavaju sve poljoprivredne kulture, ali su kukuruz i soja u najvećoj opasnosti. Usled dugotrajne nepovoljne hidrološke situacije, znatno opada i nivo podzemnih voda, koje su ključne za navodnjavanje zemljišta.
Pored uticaja na smanjenje prinosa useva, pojava suše utiče i na stočarsku proizvodnju i prehrambenu industriju, objašnjava za portal N1 redovni profesor Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Boško Blagojević.
“Suša se može podeliti na meteorološku, hidrološku, poljoprivrednu i socioekonomsku. Dugotrajni nedostatak padavina uzrokuje meteorološku sušu, koja zatim utiče na smanjenje sadržaja vlage u zemljištu, tj. dovodi do poljoprivredne suše. Smanjen oticaj u vodotokove i podzemne izdane uzrokuje pojavu hidrološke suše. Drugim rečima, meteorološka suša se identifikuje nedostatkom padavina, dok je poljoprivredna suša vezana za deficit vlažnosti u zemljištu, a hidrološku sušu karakteriše smanjenje proticaja u vodotocima, kao i snižavanje nivoa podzemnih voda”, objašnjava za portal N1 profesor.
Boško Blagojević upozorava da suša i toplotni talasi predstavljaju jedan od najvećih rizika za ratarsku proizvodnju, posebno kada se poklope sa periodima u kojima biljke imaju najveće potrebe za vodom, a to je, za veliki broj ratarskih kultura, mesec jun, juli i avgust.
“Kukuruz i soja su u najvećoj opasnosti. Najosetljivija faza razvoja kukuruza – cvetanje, svilanje i oplodnja – dešava se sredinom jula i početkom avgusta, kada su poslednjih godina, uključujući i ovu – najizraženiji toplotni talasi i suše. U tim uslovima dolazi do slabije oplodnje, manjeg broja zrna po klipu i slabijeg nalivanja zrna, što može značajno smanjiti prinos. Treba naglasiti, da efekat zavisi od rokova setve i grupe zrenja”, objašnjava za portal N1 profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Dodaje da je soja takođe veoma osetljiva na kombinaciju visokih temperatura i nedostatka padavina, naročito u periodu od cvetanja do formiranja mahuna.
“Analize prinosa soje pokazuju da su najmanji prinosi zabeleženi upravo u izrazito sušnim godinama, poput 2012. godine”, ukazuje Blagojević.
Suncokret otporniji na sušu
Napominje da je suncokret otporniji od kukuruza i soje, jer ima razvijeniji korenov sistem, ali naglašava, da ni on nije imun na ekstremne suše.
“Prinosi suncokreta pokazuju osetljivost na jake suše, mada sa nešto manjim gubicima u odnosu na kukuruz i soju. Najveći problem kod proizvodnje ovih ratarskih kultura je jako mali procenat površina pod sistemima za navodnjavanje”, ukazuje profesor.
Povrtarske kulture najosetljivije na visoke temperature
Boško Blagojević ističe da su povrtarske kulture najosetljivije na visoke temperature, jer imaju plitak korenov sistem i velike potrebe za vodom.
Kako kaže, kod njih čak i kratkotrajni periodi bez padavina mogu izazvati ozbiljne posledice, ukoliko nema navodnjavanja.
“Ekstremno visoke temperature kod paradajza otežavaju oplodnju cvetova, povećavaju njegovo opadanje i mogu izazvati ožegotine plodova. Kod paprike visoke temperature dovode do odbacivanja cvetova i zametnutih plodova, pa oni ostaju sitniji i lošijeg kvaliteta“, navodi.
Kako objašnjava, kod kupusa, suša dovodi do sitnijih i rastresitijih glavica.
„Sa druge strane, u sušnim godinama je manja pojava prouzrokovača bolesti zbog smanjene vlažnosti vazduha i zemljišta. Kod proizvodnje povrća se može smatrati pozitivnim to što većina poljoprivrednih proizvođača ima instalirane sisteme za navodnjavanje”, dodaje profesor Blagojević.
Šljiva, jabuka, kruška, grožđe – voće, kojem suša najviše smeta
Dugotrajna suša, visoke temperature tokom toplotnih talasa i visok intenzitet sunčevog zračenja su faktori koji najviše pogađaju šljivu, jabuku, krušku i grožđe, napominje za portal N1 Blagojević.
“Najugroženije su one voćne vrste čiji se period razvoja ploda i sazrevanje odvija tokom najtoplijeg dela leta. Prethodni faktori koje sam nabrojao utiču na spoljašnji (ožegotine, pucanje plodova jabuke, sitniji plodovi, nedovoljan razvoj boje jabuke) i unutrašnji (ubrzano sazrevanje i mogućnost prezrevanja) kvalitet ploda”, ističe stručnjak.
Dodaje, da suša takođe utiče na visinu prinosa, odnosno na broj plodova na stablu i samu masu ploda.
“Zbog visokih temperatura i suše plodovi ostaju sitniji, odnosno imaju manju masu. Pored toga, visoke temperature i suša mogu u različitim fazama razvoja izazvati opadanje plodova, što je posebno izraženo kod šljive. Manji broj plodova i njihova manja masa direktno dovode do smanjenja prinosa”, objašnjava naš sagovornik.
Uticaj i na berbu
“Sazrevanje je ubrzano, što otežava organizaciju berbe, jer skraćuje period optimalnog ‘prozora’ za njen završetak. Ukoliko se plodovi beru nakon optimalnog roka, mogu se javiti problemi poput omekšavanja plodova, staklavosti, pucanja pokožice i smežuravanja usled dehidratacije, što je naročito izraženo kod šljive i grožđa”, pojašnjava profesor.
Navodnjavanje postaje neophodna mera tokom suše i kod proizvodnje voća
Profesor Departmana za hidrologiju na Poljoprivrednom fakultetu ističe da navodnjavanje postaje neophodna mera i u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji tokom klimatskih promena, kojima svedočimo.
„Odnosno i kod onih vrsta koje se tradicionalno nisu navodnjavale i smatrale su se otpornim na sušu, kao što su breskva i vinova loza. Zbog toga će se sistemi proizvodnje morati prilagoditi uslovima u kojima će navodnjavanje postati sastavni deo savremene voćarsko-vinogradarske proizvodnje”, konstatuje Blagojević.
Dok ministar poljoprivrede tvrdi da se ova godina može smatrati rodnom, deo poljoprivrednika ukazuje na suprotno, odnosno da su pretrpeli veliku štetu zbog suše.
“Mislim da ove dve tvrdnje ne moraju biti protivrečne, jer je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji veoma heterogena i prinosi će varirati u zavisnosti od gajenih kultura, lokalnih padavina, tipa zemljišta, agrotehnike, itd.”, kaže profesor.
Prinosi kukuruza, soje i suncokreta ispod proseka
Dodaje, međutim, da trenutni podaci vezani za ovogodišnji prinos kukuruza, soje i suncokreta, nisu obećavajući.
“Naime, na pojedinim lokacijama u našoj zemlji koje su bile pogođene sušom, počela je žetva ovih useva i podaci trenutno pokazuju da su prinosi ispod višegodišnjeg proseka”, kazao je za portal N1 Boško Blagojević.
Tamo gde nije bilo navodnjavanja tokom povrtarske proizvodnje u sušnim godinama, kao što je i ova, može da se očekuje znatno manji prinos povrća, napominje profesor.
“Ipak, većina poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje povrće, tako da ne očekujem smanjenje prinosa u većem obimu”, dodaje profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Voćari imali više sreće, ostvaren dobar rod
Napominje, da su voćari ove godine bolje prošli u odnosu na ostale poljoprivrednike.
„Kada govorimo o voćarskoj proizvodnji, radi se o godini u kojoj je kod većine voćnih vrsta ostvaren izuzetno dobar rod, odnosno visok prinos. Na početku vegetacije sporadično su registrovane štete od mraza, ali značajnijeg izmrzavanja pupoljaka i cvetova nije bilo. U godini sa visokim prinosima, od najvećeg značaja za uspešan plasman jeste očuvanje vrhunskog kvaliteta plodova”, zaključuje za portal N1 redovni profesor Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Boško Blagojević.