Pusta ostrva!
Prošlo je dva meseca od poslednjih lokalnih izbora u Srbiji, na kojima su oni koji sebe nazivaju opozicijom trebali ostvariti pobedu nad aktuelnim režimom. Šta se obistinilo od njihovih obećanja i verovanja, koja su, istini za volju, neuverljivo propagirali?
Ništa!
Doslovno ništa. Njihova „borba“, podstaknuta od strane ambasadora, prestala je i pre nego što je započela, dok je sAVo unapred naplatio svoja potraživanja, pa sada nema problem da baulja u političkom blatu Srbije još dugi niz godina.
Podsetiću vas na pojedine argumente Biram borbu i sAVa. Njihovi argumenti nisu ništa novo; to su, uglavnom, otrcane fraze koje su različiti akteri koristili tokom ovih 30-ak godina.
sAVo je izabrao da izađe na scenu i postane lider, ali na tome je i ostalo. Izabrao je da bude „lider u pokušaju“, sa odgovarajućom nagradom, dok su iz Biram borbu bili agresivniji.
Slične floskule koriste i trenutni opozicioni akteri u Nišu i Medijani. Oni, od Medijane do Beograda, nastoje da ubede opoziciono javno mnjenje, već duži niz godina, da je pod režimom Aleksandra Vučića moguće osvojiti i formirati neko slobodno područje – ostrvo! Konstantno se koriste primerima iz Turske, Mađarske i Srbije u periodu pod Slobodanom Miloševićem.
Pravljenje takvih paralela je ravno idiotizmu, amaterizmu i bezobrazluku. Da li oni smatraju da su svi ljudi u Srbiji neuki?
Ako krenemo od 1996. godine, možemo doći do zaključka da je preuzimanje vlasti na lokalu produžilo vlast Slobodana Miloševića za neko vreme. Tvrdnja da je on izgubio izbore jer je prvobitno izgubio lokalne izbore je notorna glupost. Izgubio je izbore jer su se umešali unutrašnji i spoljašnji interesni krugovi, ali pre toga je izgubio Kosovo i Metohiju – rat.
U političkoj teoriji je dokazano da u autoritarnim režimima, pa i u drugim, nema slobodnih teritorija. To su više pusta ostrva nego slobodne teritorije, jer se režim sveti i ostavlja pustoš. Neka poslušaju svog omiljenog dr Đinđića, od koga uzimaju samo ono što im treba, kao da su na pijaci, a zanemaruju činjenicu da je upravo on izjavio: „Nema slobodne opštine… u Srbiji Slobodana Miloševića.“ Nema nigde slobodnih ostrva!
To će se uskoro dokazati i u Medijani. Reč je o jeftinom populizmu.
Kada govorimo o principu Budimpešte i Istanbula, da će vlast pasti ako padne Beograd: Je l’ pala vlast? Ne, nije. I Orban i Erdogan su stabilni…
Ne moraš da budeš mnogo pametan da bi razumeo činjenicu koja se tiče našeg mentalnog, psihološkog, moralnog i političkog sklopa, a koja kaže: pratimo Vođu.
Za prosečnog čoveka u Srbiji Vođa je poglavica plemena, u ovom slučaju Predsednik Srbije. Nije ovo vreme izuzetak; tako je bilo i ranijih godina/decenija. Može se kazati da smo neformalno više predsednički sistem nego parlamentarni.
Opozicija od Medijane do Beograda mora prestati sa lažima, prvo prema sebi, pa onda prema drugima. Mora shvatiti da ta slobodna ostrva, tj. ostrvce u obliku Medijane, predstavljaju ništa. Pusto ostrvo u okeanu.
Opozicija je do 2016. godine držala mnoge opštine, ali se nije video nikakav benefit od toga za celokupnu situaciju. Razumem težnju opozicije za sinekurama, ali jedan narod ne može biti rob nedorasle opozicione scene i uzurpatorske vlasti.
Gde je vaga kojom se mogu izmeriti razmere štete od strane jednih i drugih?
Medijana nikada neće biti slobodna dok je na vrhu države vlastodržac. Slobodne teritorije postoje pod okupacijom ili separatizmom. U svakom drugom slučaju, one su paravan za jeftin populizam.