I ove godine je veći broj proizvođača malina izrazio nezadovoljstvo visinom otkupne cene ovog strateški važnog poljoprivrednog proizvoda.
S tim u vezi, opet se pokrenulo pitanje ko i na koji način određuje konačnu otkupnu cenu ovog strateški važnog poljoprivrednog proizvoda.
Ukoliko su klimatski uslovi nepovoljni niska cena se uglavnom opravdava lošim kvalitetom, a ukoliko je godina veoma rodna niska cena se vezuje za obimnu ponudu na tržištu.
Sve u svemu, oni koji zaista određuju cenu ovog veoma atraktivnog i lekovitog bobičastog voća nikada nisu krivi.
Na primer, kao posledica velike suše prošle godine pojavio se nedostatak maline na domaćem tržištu. Nedostajuća količina koja je bila potrebna za izvoz, obezbeđena je jeftinim i nedovoljno kontrolisanim uvozom. Kao rezultat svih tih aktivnosti došlo je do izvoza nekvalitetnih plodova iz Srbije, a koji nisu bili deo domaće proizvodnje.
Zanimljivo je na ovom mestu napomenuti da postoje i velika neslaganja između zvaničnih podataka i procena stručnjaka koji se odnose na obim domaće proizvodnje. Najverovatniji razlog tih neslaganja jeste upravo svesna namera da se što veći deo uvoza predstavi kao domaća proizvodnja, jer je srpska malina veoma popularna u inostranstvu.
Da li je moguće trgovati malinom preko berze? Tržište maline bi bilo moguće urediti, ali samo pod uslovom da svi akteri na tržištu to žele. Na prvom mestu mislim na državu koja bi trebala da stane u zaštitu domaćih proizvođača. Mislim da nije u redu da stotine hiljada proizvođača malina budu u potpunosti zavisni od nekoliko krupnih izvoznika/uvoznika ovog voća.
U procesu uređivanja tržišta maline fokus bi trebalo usmeriti ka formiranju jedinstvene platforme – nalik berzi – preko koje bi se evidentirale transakcije malinom između ovlašćenih tržišnih učesnika. U svetu postoji veliki broj takvih platformi preko kojih se veoma uspešno trguje raznovrsnom robom (žitarice, pamuk, šećer, jabuke, uljana repica, crni biber, suvo grožđe itd.).
Osnovni uslov da bi se nekom robom trgovalo na ovaj način jeste standardizacija kvaliteta proizvoda. S tim u vezi, domaća proizvodnja maline ispunjava sve neopodne standarde kvaliteta što potvrđuju najnovija istraživanja EU zvaničnika. Pored toga, malina se izvozi u zamrznutom obliku što poprilično olakšava standardizaciju kvaliteta ovog voća.
Treba naglasiti da bi i kod ovog načina trgovanja malinom svi trenutni akteri, pre svega otkupljivači i hladnjačari, bili i dalje uključeni, ali kao ovlašćeni učesnici. Jedna od mera države mogla bi biti i subvencionisanje troškova skladištenja/zamrzavanja i čuvanja/ plodova ukoliko je trenutna otkupna cena niska. Ovo su samo neke osnovne naznake u kom pravcu bi se tržište maline moglo uređivati. Da bi se do konačnog cilja došlo neophodno je formirati kvalitetan tim koji bi sprovodio dodatna istraživanja usmerenih u pravcu rešavanja ovog dugogodišnjeg problema.
Naučna podloga formiranja uređenog tržišta maline
Najznačajniji naučni radovi autora teksta iz oblasti uređivanja tržišta malina publikovani su u nacionalnim časopisima međunarodnog značaja, a to su: Malina kao potencijalni berzanski materijal u Republici Srbiji (Ekonomika poljoprivrede, 2020), Berza maline u Srbiji – ispitivanje stavova proizvođača (Ekonomika preduzeća, 2020) i Analiza mogućnosti i ograničenja razvoja berze malina u Srbiji (plenarno izlaganje na Međunarodnoj konferenciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd, 2023). Pored toga, sredinom 2025. godine u Privrednoj komori Srbije predstavio je poslovni model berze maline, na finalnom takmičenju realizovanom u okviru mentorskog programa projekta EU ERA Talent, odnosno lokalnog EURAXESS Startup Hub-a Univerziteta u Kragujevcu.
Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu