Tokom govora pred čalnovima Glavnog odbora Srpske napredne stranke u Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dotakao se i međunarodnog prava. Kaže – ničemu međunarodni sudovi ne služe, pa bi zajedno sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i sličnomislećima da ih se reši. To najavljuje kao mogućnost, ako mu se ukaže prilika da se sa Andrićevog venca preseli u Nemanjnu 22. Koliko je to realno i šta onda da očekuje Srbija?
Otkrio predsednik šta su mu prioriteti ako se posle izbora vrati u fotelju predsednika vlade.
Najavjuje opet borbu protiv korupcije, unapređenje životnog standarda, još investicija…
„Međunarodni krivični tribunal ‘za ovo’, Međunarodni krivični tribunal ‘za ono’, Međunarodni krivični sud, Međunarodni sud pravde… Razmišljam da se pridružimo predsedniku Trampu, da sve te institucije nepravde i neprava slobodarski narodi sveta sruše“, rekao je Aleksandar Vučić.
„Slobodarski“ Vučić, dakle, poput američkog „slobodarskog“ kolege, želi da ukloni međunarodno pravo, što reče sam Tramp, „ciglu po ciglu“.
Samo što, za razliku od prvog čoveka SAD-a nema ama baš nikakvu težinu na globalu, iako tvrdi da ima, ocenjuje profesor međunarodnih odnosa Neven Anđelić.
„To je deo, verovatno, predizborne kampanje i cele trenutne atmosfere u Srbiji, da se ubere koji glas, koji politički poen“, smatra Anđelić, profesor za međunarodne odnose Regents univerziteta u Londonu.
Istraživač-saradnik sa Fakulteta političkih nauka Goran Sandić primećuje – predsednik je „upakovano“ govorio o „Haškom tribunalu“, kao i Međunarodnom krivičnom tribunalu za Ruandu, iz kojih i ne možemo da se povučemo.
„Ne samo zbog toga što oni više ne postoje kao takvi, već ih je nasledio Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, već i zbog toga što su oni osnovani obavezujućom Rezolucijom Saveta bezbednosti“, kaže Sandić.
Nije ih naveo poimence, ali pretpostavlja Sandić da je predsednik mislio i na Specijalizovana veća Kosova, čiji član nismo, pa ne možemo da napustimo tu instituciju.
Uočava Sandić i da se predsednik, govoreći o Trampovoj „kampanji“, verovatno referisao i na Međunarodni krivični sud.
„On ne sudi, niti se bavi, nijednom osobom srpskog državljanstva“, istakao je.
Dakle, podelili smo te sudove na one „iz kojih ne možemo da se povučemo“ i na one „iz kojih možemo da se povučemo, ali, paradoksalno, zapravo nemamo probleme sa tim sudovima“.
„U tom smislu napori Srbije, koje bi potencijalno mogla da uloži, meni nisu do kraja jasni budući da ne prave nekakvu logiku stvari“, dodao je istraživač sa FPN-a.
Ako bi terao „svoju logiku“ i ukoliko bude ozbiljan u svojoj nameri, potencijalni „premijer“ Vučić može da računa na reakciju iz Evropske unije, objašnjava profesor Anđelić.
„Taj pritisak će, nesumnjivo, biti ogroman zbog svih dešavanja sa sahranom ratnog zločinca i ponašanja vlasti, ali isto tako će biti još dodatno usmeren zbog osiguranja daljeg opstanka međunarodnih, sudskih institucija“, opisao je Anđelić.
Ne isključuje Anđelić ni pooštreno razmatranje kandidature Srbije za čanstvo u EU.