U sredu je prestao mandat Vlade premijera Đura Macuta, koja je konstituisana u aprilu prošle godine, što znači da je njen mandat trajao nešto manje od godinu i po dana.
Ukoliko bi se statistički ekonomski rezultati ove vlade stavili na papir, moglo bi se zaključiti da je, u odnosu na period kada je preuzela vlast, napravila izvesne pomake.
Pre svega, iako je na kraju prošle godine došlo do usporavanja privrednog rasta na svega oko dva odsto, ove godine BDP je ubrzao i u drugom kvartalu dostigao 3,8 odsto.
Državni zvaničnici neretko se hvale da je to jedna od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi, što je istakao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trenutku raspisivanja izbora i raspuštanja Vlade. Nešto ređe pominju prošlogodišnji ekonomski rast.
Zatim, tokom mandata Macutove vlade došlo je i do smanjenja inflacije. U aprilu prošle godine, odnosno u trenutku kada je Vlada formirana, inflacija je bila na nivou od oko četiri odsto, da bi u julu ove godine pala na 1,7 odsto.
Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije (NBS) često ističu da je na pad inflacije uticala Vladina uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je stupila na snagu u septembru prošle godine, a istekla krajem februara ove godine.
Između ostalog, minimalna zarada povećana je u dva navrata. Prvi put u oktobru prošle godine, vanredno, na 500 evra, a zatim od 1. januara ove godine, redovno, na 550 evra.
Penzije su od 1. decembra prošle godine povećane za 12,2 odsto, pa je prosečna penzija dostigla oko 480 evra.
Od 1. januara ove godine uvećane su i plate u javnom sektoru, za 5,1 odsto, a tokom mandata ove vlade prosečna zarada u Srbiji premašila je 1.000 evra. To se dogodilo u decembru 2025. godine.
Kada je reč o završenim infrastrukturnim radovima, ova vlada ostaće upamćena po puštanju u saobraćaj 20 kilometara auto-puta od Pakovraće do Požege, ali i po puštanju u rad pruge od Novog Sada do Subotice.
U oblasti energetike intenzivirani su pregovori o početku izgradnje Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, naftovoda do Mađarske i gasne elektrane kod Niša.
Međutim, ova vlada ostaće upamćena i po nekim lošim ekonomskim rezultatima. Na primer, došlo je do pada stranih direktnih investicija.
Prema podacima NBS, priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u 2025. godini iznosio je 3,48 milijardi evra, što je bilo 33,5 odsto manje nego 2024. godine, kada je priliv bio rekordan i iznosio 5,23 milijarde evra. U prva četiri meseca 2026. godine priliv stranih direktnih investicija u Srbiju pao je za 43,7 odsto međugodišnje.
Međutim, prema tvrdnjama NBS, za ovaj rezultat nije kriva Vlada, već da su na njega uticali globalna neizvesnost i društveno-politička dešavanja u Srbiji.
NASTAVITE SA ČITANJEM NA— danas.rs