U nastavku haškog sudjenja bivšem vodji OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tadašnji starešina OVK Skender Žitija (Zhitia) posvedočio je da je Glavni štab OVK postavio komandante te albanske paravojske u okolini Podujeva.
Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK. Komanda i kontrola tog štaba nad jedinicama i pritvorima OVK pitanje je od ključnog značaja u ovom procesu.
Svedok Žitija bio je vojnik OVK od maja 1998, a od jeseni te godine i komandir jedne jedinice OVK u „operativnoj zoni Lap“ kod Podujeva.
Žitija je u sudnici potvrdio da je u avgustu 1998. tu zonu posetila delegacija GŠ OVK koju su činili Tači, Seljimi, Krasnići i Bisljim Zirapi.
Tokom posete, delegacija GŠ OVK je „ozvaničila“ imenovanje svog domaćina Rustema Mustafe zvanog Remi za komandanta „operativne zone Lap“, izjavio je svedok.
Tada su, po Žitiji, članovi GŠ OVK postavili i Mustafine zamenike i „ozvaničili komandnu strukturu“ OVK u okolini Podujeva.
„To je bilo ozvaničenje komandne strukture koju je već bio postavio komandant Remi. On je informisao delegaciju GŠ OVK o tim ranijim imenovanjima. Sve Remijeve odluke su učinjene zvaničnim tokom posete delegacije GŠ OVK“, rekao je Žitija.
Svedok je izjavio da nije prisustvovao sastancima vrha OVK sa regionalnim zapovednicima, ali da su mu komandant Remi i njegovi saradnici te razgovore opisali posle rata dok je pisao knjigu o istoriji OVK u okolini Podujeva.
Delove svedokove knjige o tome, tužioci su uveli u dokaze.
Žitija je potvrdio i da se njegova opisana saznanja podudaraju sa navodima o toj poseti iz knjige četvrtooptuženog Krasnićija, koje su mu u sudnici predočili tužioci.
U knjizi „Velika prekretnica“, Krasnići je, kako su citirali zastupnici optužbe, napisao:
„Mi smo postavili komandanta operativne zone i njegove zamenike i komandante brigada“.
Posle tužilaca, Žitiju unakrsno ispituju branioci optuženih.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Po optužnici su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.