Dodah mržnju na sebe (mojim) tekstom o krađi aforizama.
Znaš li ti ko sam ja – ja sam nebitan bio, a i ostao nebitan.
Nebitan ja, i nebitni patetični šištavi uzaLUDNICI, šištići-ništići: oni. Elitni srpski (ali i svetski) aforističar dao mi je dozvolu za citate i tekst o njemu. U stvari…
O sramotnoj krađi njegovih aforizama, vulkanskoj mržnji plagijatorskih trivijalnih lopina. Sve Kolumbo do Kolumba! Otkriju tuđi aforizam, privatizuju ga, junački potpišu da se zna ko je pravi književnik za buduće generacije. Posle se dogovore da jedni druge nagrade bezvrednim tariguz nagradama za uspešno plagijatorstvo.
Javnosti je pružen na uvid gadaluk lukavih bitangi bez talenta i morala. Mržnja nikogovića je išla do brutalne cenzure i progona, hajke na ranjenu žrtvu Aleksandra Baljka. Reagovalo se i u Crnoj Gori. Ovde žestoko na društvenim mrežama. Red je bio i tekstom ispaliti verbalni rafal.
,,Snajperske“ verbalne hice (uz dozvolu) gospodina Baljka fino citirah. Taman da u budućnosti odstranim iz bilo kakvog kontakta aforističarske svinje: krckatore tuđih bisera.
Tekst je naslovljen ,,A DA MI TO KUME PRIVATIZUJEMO“ i bio je čitan. Komentare da sam drOgosrPijanac ignorišem, kao i da radim za obaveštajne službe: Spoljašnja ruska OS, udbaširanje, amerske,… Vrh je bio entuzijasta – preskočio psihijatrijsku terapiju umobolnik. Dobio informaciju sa Marsa ili kruške sa koje je pao, znao da za muslimanske OS radim!?
Bitni su autorski aforizmi, njihovi autorski komentari, inspirativno napisane književne kritike. Još su čitani aforizmi pokojnog Brane Crnčevića. Ne čudi… No, najviše su nepotpisani!?
Društvene mreže stvaraju ,,uticajne tviteraše, instagramaše, fejsbukaše“: zaista lepo. Mreže omoguće, i da ,,uticajci“ nastaju najčešće krađom tuđih (poznatih!) umotvorina. Tja! Nije lepo…
,,U PRAVU JE SAMO ONAJ KOJI NE MORA TO I DA DOKAZUJE“ – trenutni je hit koji ima identitete, profilne slike, masu fejvova, lajkova, šerova, čestitki za genijalnost.
Lepi moji, i još sebi (naj)lepši – svoji, radi se o čistom lopurdanju.
Autor aforizma s bradom (deda aforizam je star preko pola veka, više od 50 godina!) je Branislav Brana Crnčević.
Lajkeri, fejveri i komentatori kad bi znali za istinskog autora, žuč i pljuvačne žlezde bi angažovali za verbalne napade na pokojnog Branislava. Možda je i bolje što ne znaju?
Ne znaju ni da je zbog pisanja Brana robijao kod ,,slobodara“ Tita, veliko ,,ne“ rekao Slobodanu Miloševiću kad je Zloki preterao. Prirodno odaju počast delu i umrlom piscu: umro je 2011. godine. Brana nema branu, i time se brani!
Za života je njegovo aforističko umovanje nepotpisano dospelo na zid, ne fejs zid ,,autora“ sakupljača lajkova.
Nepotpisan je bio čuveni grafit: ,,Proleteri svih zemalja, uozbiljite se!“ Radi se o autorskom aforizmu, autor je B. Crnčević.
Njegoš je citatima (za koje se ,,ne zna“ autor) odavno prisutan, živ u srpskom narodu. Narodna epika je od guslara dobijala često ukras. Neki su ostali…
Mnoge kafanske pesme imaju poznate stvaraoce za koje pijani gosti ne znaju ni da su postojali. Veliki kozer ,,na nebu“ se verovatno smeje svojim rečima na društvenim mrežama ako ima vremena da baci pogled šta mi žvrljamo – bitni k’o lanjski sneg.
,,Ne verujem u zagrobni život. Ne verujem čak ni u svoj život pre groba“- njegova je autoironična satira. Brana – bez brane, opšte je dobro…
Ipak, potpisujmo Branine aforizme. Nije lepo biti gavran u perju glamuroznog pauna. Ne tako davno…
,,Napredan čovek to je danas zanimanje“ – je aforizam pisca Crnčevića. Citirah, dodah znake navoda, potpisao sam autora, dodao moj komentar o vidovitosti – može se, nije teško.
Baviti se satirom i biti kao magistar ,,doktor“ koji je deo opšte sprdnje ili biti hijena, poput ,,proslavljenih“ koje napadaju ličnost i lopurdaju delo gospodina Aleksandra Baljka: zar može biti cilj bilo kog satiričara, čak i mrežnog?
,,Kad nemam svoju, ja uzmem tuđu reč – pa govorim“- eh, napisao Brana.
I još nešto od Branislava Crnčevića. ,,Razmnožavajte majmune, to su ljudi budućnosti“- ne dozvolimo da ova ironija bude istina, poražavajuća zbilja.