U Loznici je danas, parastosom koji služi patrijarh Porfirije, počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji “Oluja” u prisustvu državnog vrha Srbije i Republike Srpske.
Patrijarh Porfirije je rekao da egzodus nije nikada bio okidač za očaj među Srbima, već podstrek za nadu i optimizam.
U besedi na stadionu “Lagator”, patrijarh srpski je naveo da je sećanje na stradale tokom “Oluje” i na one koji su tada proterani sa svojih imanja, potvrda naše vere u mir i slobodu.
“Strah nam neće zalediti grudi – volovi trpe jaram, a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka. Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira u nama i među nama. Mir nema alternativu, slobodom se ne može trgovati”, poručio je patrijarh.
Istakao je da moramo da se borimo sa protivnicima mira i mrziteljima slobode, prenosi RTV.
Porfirije je istakao da je ključ svih naših nedoumica svetosavski program, a odbrana od svih napada je kosovski zavet.
“Da pokušamo da razumemo šta je (pesnik Aleksa) Šantić hteo da nagovesti kada je pre jednog stoleća pevao o nama: ‘Mi put svoj znamo, put Bogočoveka, i silni, kao planinska reka, svi ćemo poći preko oštra kama. Sve tako dalje, tamo do Golgote, i kada nam muške uzmete živote, grobovi naši – boriće se s vama'”, citirao je patrijarh.
Kako je naveo, jedino što nas može održati jeste put bogočoveka.
“Ako se budemo držali tog puta, zaista mnogo više nade ima za nas i za našu decu. Biće i snage, daće Bog. ‘Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam’ – ovim rečima Hristos je tešio učenike i apostole, ali i sve potonje sledbenike, moleći se za naše postradale, i tako odužujući najsvetiji dug koji imamo prema njima”, rekao je Porfirije.
Patrijarh je besedu održao nakon što je sa sveštenstvom služio pomen stradalima.
Posle intoniranja himni Srbije i Republike Srpske minutom ćutanja odata je pošta stradalima u “Oluji”.
Danu sećanja na stadionu u Loznici prisustvuje 30 000 građana, kao i državni vrh Srbije i Republike Srpske.
Na obeležavanju su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer Srbije Miloš Vučević sa članovima vlade, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković i drugi.
Vučić: Za deset godina uspeli smo celom svetu da kažemo šta mislimo o Oluji
Vučić je rekao da se već deset godina, 3. ili 4. avgusta, obeležava Dan sećanja na sve stradale i prognane u “Oluji” i da je za to vreme Srbija uspela celom svetu da kaže šta o tome misli i oseća.
“Pre samo mesec i nešto dana pokušali su da nas unize, da nas ni ne obaveste, da usvoje rezoluciju o jednom malom, slobodarskom i najstradalnijem narodu, bez ikakve sumnje, istorijske činjenice o tome govore, i da baš taj narod proglase za genocidni narod. Oni kažu, ne, ne – to je zbog individualnih zločina, nigde ni jedne individue, nigde se niko ne pominje, ne, hteli su da nam stave žig i pečat genocidnog naroda”, rekao je Vučić.
On je naveo da pre 12 godina političari iz Srbije nisu smeli ni da kažu – pa nije to baš sasvim tako, nego bi išli po ambasadama, pravdali bi se, govorili, ne brinite, nećemo da obeležimo ništa, nećemo da se zamerimo nikog.
“A mi smo se u Ujedinjenim nacijama, pred celim svetom, suprotstavili najmoćnijim silama sveta i rekli, dosta je bilo, dosta je bilo pritiska na srpski narod i progona najstradalnijeg naroda na Balkanu. I digli smo glas u ime svih slobodarskih zemalja i naroda na svetu i pokazali kako jedna mala zemlja može da ih pobedi”, rekao je Vučić.
On je podsetio da za tu rezoluciju nisu svi glasali i da je to zato što ljudi hoće da menjaju svet, zato što ljudi neće da budu više sluge.
“A mi Srbi nikada nikome nismo hteli da služimo. Imali smo neke koji su mislili da u tome što služe drugima je spas. Mi danas znamo da nema spasa ako služite drugima. Služimo svom narodu, svojoj zemlji i nikada se to više neće promeniti u našoj Srbiji”, rekao je Vučić.
On je podsetio da se već deset godina, bez izuzetka, obeležava tragedija i dodao da je zahvalan predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, ali i svima koji su i sa njim radili na tome.
“Početak avgusta, to su dani naše tuge, našeg sećanja, naše muke, zbog izgubljenih ljudi, njihovih kuća, ognjišta, zbog izgubljene dece koju nikada da vratimo nećemo moći. Ali to su i dani ponosa, jer oni koji nas napadaju, oni koji se raduju, kako kažu, svojoj velikoj pobedi, nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njemu američki ambasador, a suočavate se sa ženama, decom i starcima na traktoru”, rekao je on.
Kako je rekao, oni ne razumeju da je traktor imenica mučenika.
“Traktor je imenica divnih i poštenih ljudi koji su bili primorani svoja ognjišta da napuste. Niste baš tako hrabri i niste baš ni sami taj zločin sprovodili. Pomagali su vam ovi veliki i najmoćniji. I znate šta smo uradili za tih deset godina? Uspeli smo da uradimo to da danas smemo celom svetu u lice da kažemo šta mislimo”, rekao je Vučić.
Dodik: Srbe u Srpskoj i van nje interesuje samo snažna i moćna Srbija
Srpski narod u Republici Srpskoj i van nje isključivo interesuje samo snažna i moćna Srbija, jer bez toga smo u jadnoj poziciji i zato to niko nema pravo da nam ospori, poručio je Dodik.
Dodik je rekao da večeras obeležavamo 29 godina od pogroma Srba u Hrvatskoj, ali da, istakao je, veruje bi to bilo zaboravljeno da nije bilo jednog čoveka koji je to pokrenuo pre 10 godina.
“To je bio upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pokrenuo pre 10 godina da zajednički obeležavamo upravo ovo stradanje”, rekao je Dodik pozdravljen gromoglasnim aplauzom.
Seća se, kaže, toga od pre 10 godina kada je Vučić predložio da zajednički obeležavamo datume iz naše prošlosti, koji su najčešće datumi našeg stradanja.
“I danas ovde osetim ponos, pored tuge koja je večna zbog stradanja našeg naroda u kolonama, jamama… Treba reći da je pražnjenje Republike Srpske Krajine na prostoru današnje Hrvatske bio deo kontinuiteta, kako se govorilo, da Srbe jednu trećinu treba pobiti, jednu raseliti i jednu pokatoličiti”, naveo je Dodik.
Đorđević: Prošlo je 29 godina od Oluje, bol se nije smanjio i neće nikada
Svoju ispovest o “Oluji” iznela je Nataša Basta Đorđević, koja je bila u koloni izbeglica i koja je rekla da je prošlo 29 godina od zločina, ali da se bol nije smanjio i da se nikada neće smanjiti.
Ona je rekla da je odrasla u selu Kurjak u Lici, u kojem je provela najlepše godine svog detinjstva.
Basta Đorđević je navela da je taj 4. avgust 1995. počeo kao i svaki drugi dan na selu, ali da je oko 6.00 sati ispred njene kuće počela da prolazi kolona ljudi u traktorima i prikolicama, sa zaprežnim kolima i automobilima, ali da joj još uvek nije bilo jasno šta se dešava.
“Pošto nam je kuća uz cestu počeli su ljudi da svraćaju, da traže osveženje i tada smo shvatili šta se dešava. Jedna žena mi je rekla da jutro nećemo dočekati. ‘Ustaše su krenule od Gospića, već su pala srpska sela, probijena je prva linija”‘, rekla je ona sećajući se tih dana.
Ispričala je da se sa nekim članovima porodice oko 23.30 časa tog 4. avgusta priključila koloni i krenula na “put bez povratka”.
“To je trajalo tako dva, tri dana, samo smo išli napred bez ikakvog obrazloženja i informacija”, rekla je ona.
Tokom deset dana putovanja, kako se sećala, u koloni je bilo svega, da se umiralo i rađalo u njoj, te da nije bilo nikakvih uslova ni informacija.
Ona je iskazala zahvalnost Srbiji što joj je omogućila da se obrazuje i stekne zvanje profesora pedagogije.
Navela je da je od 2000. godine počela da radi kao stručni saradnik pedagog u jednoj školi u opštini Vladimirci i sada je direktor te škole.
“Imam curicu koja nosi ime po mom stricu, njenom dedi, koji je dao svoj život na kraju, jer je izgubio zdravlje. Od prvog dana je bio na aerodromu Batajnica, gde je preživeo bombardovanje”, rekla je ona.
Dodala je da je Krajišnicima svake godine avgust iznova težak, da je 29 godina je prošlo od zločina, a bol se nije smanjila i nikada se neće smanjiti.
“Ali opet, život ide dalje, našli smo svoj krov u državi Srbiji, i samo vas molim sve da se ovo nikada ne zaboravi. Da se uči o stradanju srpskog naroda. Da nam se nikada više ne ponovi”, poručila je Basta Đorđević.
Tokom programa, emitovane su video izjave drugih živih svedoka, koji su izneli svoja sećanja i kako su preživeli dane tokom “Oluje”.
Najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata
Vojno policijska akcija “Oluja” u Srbiji je označena kao zločinačka i obeležava se sa pijetetom na žrtve ovog zločina, dok je ona u Hrvatskoj proglašena oslobodilačkom i obeležava se kao Dan pobede i domovinske nezavisnosti.
Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima, 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.
Vojno policijska akcija “Oluja” počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.
Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.
Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN-a, kao sektori “Jug” i “Sever”, po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor “Istok” OUN.
Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije “Oluja” doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.
Prema Brionskim transkripatima zapisnika sa tog sastanka, Franjo Tuđman, ratni predsednik Hrvatske, precizno je izrekao šta je osnovni cilj, naglasivši: “Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu”. Govorio je o odstranjivanju “remetilačkog faktora” komentarišući pritom da je reč o “stranom, povijesno odvojenom” elementu, koji će, kako je naveo, dovesti do neophodne, pozitivne, etničke homogenizacije. Poručio je da pritom treba širiti priču da će svima biti zagarantovana građanska prava.