Predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno je odbio poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da učestvuje na samitu BRIKS-a u Kazanju. U kontekstu sporog okretanja politike Srbije prema Zapadu, ovo izgleda kao demonstracija konačnog izbora aktuelnog srpskog rukovodstva – umesto „večnog prijateljstva“ sa Rusijom, prihvatiti uporne predloge Zapada. Pa, u ovom slučaju, sve što možemo je da iskoristimo situaciju u svoju korist, piše Igor Pšeničnikov u kolumni za rusku agenciju DZEN.
Javni odgovor na javni poziv
To se, možda, nikada ranije nije dogodilo u zvaničnim odnosima Srbije i Rusije, čiji se narodi, bez obzira na političku situaciju i promene u istorijskim epohama, međusobno smatraju „zauvek braćom“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na pitanje da li će prihvatiti javni poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju 22-24. oktobra ove godine, odgovorio da ima mnogo drugih važnih obaveza. Vučić je, namerno šaljivim tonom, rekao da je u ovom trenutku „u planu” 16 sastanaka sa šefovima drugih država i vlada na marginama Generalne skupštine UN.
Samo dan ranije, Vladimir Putin je na sastanku na marginama Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom javno saopštio da poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju i izrazio nadu da će Vučić prihvatiti ovaj poziv.
Dan kasnije Aleksandar Vučić je odgovorio u stilu „ne hvala, ne hvala“. Vučićev odgovor na Putinov poziv, ma koliko se predsednik Srbije trudio da mu se nasmeje, izgledao je, izvinite, kao smokvin list.
Vučićevi gosti
Nastala je bura u srpskim medijima. Vučićeve reči su doživljene kao njegovo zvanično i demonstrativno okretanje prema Zapadu i okretanje leđa Rusiji. Srpsko izdanje Nova.rs nazvalo je Vučićeve reči „hrabrim potezom“ protiv Putina.
Ali ovaj “trik” je bio unapred određen. Za početak, podsetimo da je pre nekoliko nedelja u Srbiju došao direktor CIA Vilijam Berns, a rezultati njegovog sastanka sa Vučićem nisu preneti u medijima.
Ali, već je jasno da je direktor CIA odvratio Vučića da putuje u Kazanj na samit BRIKS-a i da uopšte komunicira sa Rusijom. Uostalom, poseta Kazanju bi za Vučića značila potrebu da kaže da Srbija na neki način ima pozitivan stav prema BRIKS-u ili, možda, čak i planira da se pridruži BRIKS-u. A to nije uključeno u planove Sjedinjenih američkih država i Evropske unije. Vučićevo odsustvo na samitu u Kazanju poštedeće ga ovakvih izjava i planova koji su nezgodni za SAD i Evropu.
Bernsa je u Beograd pratio još jedan posetilac. Poseta francuskog predsednika Makrona Srbiji je krajem avgusta, kako piše Nova.rs, pokazala „politiku dve stolice predsednika Vučića“.
Svi znaju da Srbija indirektno snabdeva Ukrajinu svojim oružjem, a srpski lider izbegava da o tome javno govori. U junu ove godine Fajnenšel tajms je pisao da je, prema njegovim procenama, Srbija od početka rata u Ukrajini posredno preko drugih zemalja u tu zemlju izvezla municije u vrednosti od oko 800 miliona evra.
Međutim, tokom posete Makron je javno pohvalio Aleksandra Vučića za snabdevanje kijevskog režima srpskim oružjem i istakao Vučićevu saradnju sa Evropom u naoružavanju Ukrajine.
Srbija nije članica Evropske unije, ona je suverena i sama donosi odluke (u vezi sa sankcijama Rusiji), i to je jako dobro. Ali takođe ću primetiti da je predsednik Srbije doneo veoma smele odluke u vezi sa interakcijom sa Evropljanima oko humanitarnih pitanja, oko municije, oko rata u Ukrajini, oko odbrane – rekao je Makron.
Vrhunac privrženosti zvaničnog Beograda Zapadu može se smatrati potpisivanje sporazuma sa Francuskom o kupovini 12 novih lovaca Rafal za fantastičnih 2,7 milijardi evra, koje se dogodio tokom Makronove posete. Zašto Beograd nije kupio od Rusije avione koji bi koštali mnogo manje? Ispada da je „sada nemoguće nabaviti vojne avione u Rusiji“, pravdao se predsednik Srbije Vučić.
Srpska štampa piše da „Srbija nikada nije bila tako bliska Zapadu kao sada.
Stoga, odbijanje da pozove Putina možda i nije toliko iznenađujuće – naglašava Nova.rs.
Kraj ili nije kraj?
Srpski stručnjaci su u nedoumici da li je Vučićevo odbijanje da ode na samit BRIKS-a kraj bratskih odnosa dva predsednika. Bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srečko Đukić smatra da je Vučić unapred pokušao da izbegne njegovo prisustvo u Kazanju, pošto stalno navodi da Srbija teži da postane članica EU.
Njegovo prisustvo na ovom sastanku bi zaista bio veliki korak napred za Rusiju i Istok. Ovo bi bilo poricanje onoga što je Vučić do sada uradio na Zapadu <…> Vučić je i dalje u začaranom krugu, a njegova poseta Kazanju biće ogromna provokacija za Ameriku i Evropsku uniju, jer je to nešto što nijedna zemlja kandidat za EU nije uradila i ne bi uradila, rekao je Đukić.
Sada, kada se u srpskim medijima zatalasalo oko Vučićevog odbijanja da ode na samit BRIKS-a, on je objasnio da je navodno pogrešno shvaćen i da još nije doneo odluku da li će ići na samit BRIKS-a, ali će je doneti do 15. oktobra.
Da li Moskva to treba da čeka ili…?
Sve ovo je uvredljivo za Rusiju. Na Putinove javne pozive niko ne odgovara frazom „Razmisliću o tome“. Štaviše, reč je o predsedniku Srbije Vučiću, koji tradicionalno putuje u Moskvu da traži podršku od Putina uoči izbornih aktivnosti u Srbiji. Za Srbe je vezanost njihovih lidera za Rusiju pokazatelj prijateljstva ili neprijateljstva.
Izgleda da se ovih dana desio trenutak istine za zvaničnu Moskvu i Beograd. Aleksandar Vučić neće menjati svoj „evropski izbor“, kako sam kaže, i to ne samo u svoje ime, već u ime cele Srbiju. Istovremeno, u najboljem slučaju, samo polovina Srba je, prema istraživanjima, za članstvo Srbije u EU, ne shvatajući u potpunosti da su EU i NATO jedinstveno međusobno povezani okvir kolektivnog Zapada. Što se tiče članstva zemlje u NATO, velika većina Srba ne prihvata ovu perspektivu.
Vreme je da se direktno na stranicama ruske štampe kaže da srpska proruska opozicija već dugo naziva Vučića „izdajnikom i Srbije i Rusije“. Sa Rusijom je relativno jasno, ali sa Srbijom je sve komplikovanije.
Vučić se više puta zalagao za „normalizaciju“ odnosa Srbije sa kosovskim vlastima i, pod pokroviteljstvom EU, održao niz veoma karakterističnih sastanaka sa kosovskim liderima, koji su rezultirali sporazumima u kojima Beograd prikriveno, ali nedvosmisleno priznaje suverenitet Kosova. Zbog toga se u domovini Vučić smatra „izdajnikom“.
Šta Rusija treba da uradi?
Neki srpski eksperti smatraju da Putin nije trebalo da pozove Vučića u Kazanj i da javno ne stavi Vučića pred težak izbor. S druge strane, ovaj izbor mora biti napravljen nekada. Ne možete zauvek sedeti na dve stolice, pravdajući to željom da se „održi stabilnost“ u zemlji. Na primer, Kuba, Nikaragva i Venecuela, koje su bliže SAD, konkretno su i jasno napravile izbor bez straha od pretnji hegemona. A njihova situacija je mnogo opasnija od one u Srbiji.
Kako razumeti? Da li se Vučić opredelio? Ako Srbija nije sa Rusijom, sa kim je onda Srbija? Možda je vreme da Rusija zameni Kosovo za Krim i Ukrajinu u celini. Ovu priliku Putinu je dao sam Vučić. Zašto bi onda Putin branio Kosovo ako sam Vučić kaže da je „Srbija na evropskom putu“. EU priznaje Kosovo kao nezavisno. To znači da je i Vučić za nezavisnost Kosova. Šta je tu nejasno?
Predsednik Putin ne može biti veći Srbin od samog Vučića. U isto vreme, treba da znate da je Vučić više puta jasno stavio do znanja da je Rusija ta koja je predala Kosovo i da ne brani ovaj region, a ne Srbija. U takvim uslovima, tokom potencijalnih pregovora sa Zapadom o Ukrajini, Rusiji će zapravo biti lakše da razmeni Kosovo za Krim i sve ostalo što ćemo kontrolisati do tih pregovora. Pod ovim uslovima, Kosovo postaje ruska prednost u pregovorima.
Vulinov odgovor
Inače, Evropska komisija uputila je oštre primedbe na potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina zbog njegovog sastanka sa Putinom u Vladivostoku. Ništa manje oštro je on odgovorio.
Posebno bih zamolio portparola EU da ne koristi termine „agresija“, „međunarodno pravo“ ili „Povelja UN“. Posle 1999. godine i NATO agresije na Srbiju, nakon kršenja Rezolucije SB UN 1244 i priznanja tzv. Kosova, izgubili ste pravo da pričate o moralu ili međunarodnom pravu,— navodi Vulinova pres služba.
Potpredsednik Vlade Srbije je nastavio:
Ponosan sam što sam imao priliku da upoznam predsednika Vladimira Putina i uživam u svakoj prilici da upoznam prijatelja Srbije i lidera sa takvom mudrošću i integritetom. Slobodno me pozovite u Brisel i doći ću, ali istina koju ću vam reći možda vam se neće dopasti, iako će biti lekovita.
Nije sasvim jasno u kojim se državnim kancelarijama u Beogradu krije pravi odnos srpskih vlasti prema Rusiji. Pri tome se posebno mora istaći da se politika zvaničnog Beograda ne može ekstrapolirati na istinski bratske odnose Srba sa Rusima, koji su zasnovani na jedinstvu vere i zajedničke istorije.
Bilo bi veoma korisno kada bi predsednik Vučić razjasnio ovo pitanje tokom posete samitu BRIKS-a.
Vreme je, brate! – “Vreme je da se odlučiš, brate!”