Balkan godišnje gubi više od četiri milijarde evra zbog odliva mozgova, što značajno utiče na bruto domaći proizvod (BDP) zemalja regije, pokazalo je istraživanje Programa Ujedinjenih naroda za razvoj (UNDP).
Taj trend ozbiljno ugrožava dugoročni ekonomski rast i produktivnost država u regiji, poput Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se.
Banjalučki portal Srpska.info podseća i na podatke Eurostata da će se do 2050. godine stanovništvo Balkana smanjiti za više od 15 odsto, zbog niske stope nataliteta i masovnih migracija.
“Rezultat toga je starenje stanovništva, gde sve manji broj radno sposobnih ljudi mora da izdržava rastući broj penzionera. U Srbiji je prosečna starost stanovništva već sada 43 godine, a u Hrvatskoj čak 45 godina, što predstavlja veliki teret za penzioni sistem i zdravstvenu zaštitu“, navodi se u tekstu.
Prema podacima Svetske banke, samo u poslednjih deset godina, više od 2,5 miliona ljudi napustilo je zemlje Zapadnog Balkana u potrazi za boljim životnim uslovima u zapadnoj Evropi.
Jedan od ključnih problema migracija u regiji je odlazak visokoobrazovanih mladih ljudi, stručnjaka iz oblasti IT-a, inženjeringa, medicine i drugih ključnih sektora.
Prema podacima iz 2021. godine, više od 70 odsto mladih u BiH razmišlja o odlasku, dok slične statistike pokazuju da u Srbiji, prema istraživanju Centra za migracione studije, oko 80 odsto mladih želi otići u potrazi za boljim prilikama.
Zbog odlaska u inostranstvo zdravstveni sektor u BiH se suočava s ozbiljnim nedostatkom lekara i medicinskog osoblja.
Prema podacima Komore doktora medicine Federacije BiH, od 2013. do 2020. godine, više od pet hiljada lekara napustilo je BiH.
Ulaganja u obrazovanje i stručnu obuku mladih postaju uzaludna ukoliko oni svoju karijeru nastave van granica svoje zemlje, ocenjuje se u tekstu.
Kao primer naveden naveden je podatak da BiH godišnje uloži preko 150 miliona konvertibilnih maraka (oko 77 miliona evra) u obrazovanje visokoobrazovanih stručnjaka, ali veliki deo tog ulaganja koristi zapadnim ekonomijama koje apsorbuju kvalifikovanu radnu snagu.
Iako se trend odliva mozgova čini nepovratnim, dodaje se, postoje pozitivni primeri povratka stručnjaka u regiju.
Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, u proteklih pet godina, više od 15.000 ljudi, uglavnom visokoobrazovanih stručnjaka, vratilo se u zemlju kroz različite programe podrške povratku.
Inicijative poput “Dijaspora za razvoj”, koju podržavaju UNDP i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, uspele su privući stručnjake iz dijaspore da se uključe u razvoj lokalnih zajednica kroz edukaciju i otvaranje novih biznisa.
Primeri uspešnog povratka i ulaganja u lokalne zajednice pokazuju da, iako migracije predstavljaju izazov, one takođe mogu postati prilika za dugoročni razvoj ukoliko se upravlja na pravi način, zaključuje se u tekstu.