Sovjetska spoljna obaveštajna služba je tridesetih godina prošlog veka obavila mrežom svojih agenata celu Veliku Britaniju. To je velika zasluga poznatog obaveštajca Arnolda Dajča, saoštio je istoriograf Aleksandar Bondarenko.
Arnold Dajč (1904-1942) bio je sovjetski ilegalni obaveštajac iz predratnog perioda, pokrovitelj poznate „Kembričke petorke“ britanskih agenata spoljne obaveštajne službe SSSR i to je gotovo sve što se o njemu donedavno znalo.
U stvarnosti, on je vrbovao na desetine agenata. Na osnovu nedavno obelodanjenih dokumenata iz arhive Spoljnoobaveštajne službe Rusije, Bondarenko je objavio knjigu u kojoj govori o sudbini obaveštajca i ljudima koje je vrbovao da rade za SSSR.
Renesansna ličnost
Ispostavlja se da su različiti ljudi radili sa Dajčem i da su naši dobro „prekrili“ Engleze svojim obaveštajnim mrežama, kaže Bondarenko.
Dobijali su informacije o najsavremenijim temama, objašnjava istoriograf, ističući da je postojala i Oksfordska grupa sovjetskih agenata.
Međutim, kako dodaje, nikada neće biti otkriven tačan broj sovjetskih agenata.
Po rečima istoričara Konstantina Zaleskog, knjiga o Dajču i njegova biografija je samo delić mozaika koji pomaže da se potpunije stvori slika o radu sovjetskih obaveštajaca u Velikoj Britaniji i da se pokuša zamisliti koliko je ljudi bilo uključeno u to.
„Nećemo sve imenovati, ali ćemo svima zahvaliti“, rekao je Zaleski.
Bondarenko ističe da je vrbovanje veoma poseban, osetljiv posao prepun rizika od neuspeha, posao koji ne može da obavi svaki obaveštajac.
Međutim, Dajč je imao raznolika interesovanja i duboka znanja iz različitih oblasti, što ga je činilo „renesansnom ličnošću“, dodaje on.
„Začuđuju razmere ljudi do kojih je uspeo da dopre, ali i njegova ličnost“, ocenjuje autor knjige.
Pristup tajnama britanske diplomatije
Dajč je veoma efikasno birao agente među mladim britanskim stručnjacima koji su kasnije zauzeli visoke dužnosti, dodaje Bondarenko. Sve aktivnosti Arnolda Dajča, rođenog u Beču, u organima državne bezbednosti SSSR-a bile su posvećene obaveštajnom radu sa ilegalnih pozicija.
Ilegalac je obaveštajac koji radi u stranoj državi pod maskom državljanina te ili neke treće zemlje. On faktički živi biografiju druge osobe, živeći po scenariju razrađenom do najsitnijih detalja. To se često dešava u veoma teškim uslovima, a neretko je i u životnoj opasnosti.
Dajč je od 1933. godine boravio u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj kao pomoćnik i zamenik rezidenta. U februaru 1934. poslat je na ilegalan rad u London, gde je, radi prikrivanja, upisao psihologiju na Londonskom univerzitetu. Tokom svog rada u Engleskoj, Dajč je vrbovao mnoge ljude da sarađuju sa SSSR. Među njima su bili članovi čuvene „Kembridžke petorke”. Oni su bili na visokim pozicijama u obaveštajnim službama i Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije.
Od njih je SSSR u predratnim i ratnim godinama dobio najvrednije informacije o velikim međunarodnim problemima.
Dajč je 1934. godine zajedno sa još jednim vrhunskim agentom sovjetske ilegalne obaveštajne službe Dmitrijem Bistroletovom vrbovao kriptografa iz Odeljenja za komunikacije britanskog Ministarstva spoljnih poslova, zbog čega je Moskva dobila pristup tajnama britanske diplomatije.
On se zatim vratio u Moskvu i bio primoran da napusti obaveštajnu službu, ali se posle toga i vratio nakon početka Velikog otadžbinskog rata. Dajča su 1942. godine ponovo poslali da radi u inostranstvo kao ilegalni agent.
Međutim, nacisti su izveli napad na teretni brod „Donbas“ na kojem se nalazio Dajč i potopili su ga. Tako je završen kratki, ali herojski život Arnolda Dajča.