Koliko je Vučić vredan za Rusiju? Protesti u Srbiji sa nepoznatim organizatorima i nejasnim zahtevima
Premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku. On je to saopštio na konferenciji za novinare 28. januara
Vučević je prethodnog dana uveče učestvovao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom parlamenta Anom Brnabić, na kojoj je lider najavio samo predstojeću rekonstrukciju vlade i smenu približno polovine sadašnjih ministara.
Međutim, u noći 28. januara, tokom studentskih demonstracija u Novom Sadu, dogodio se incident koji je primorao premijera da preispita svoju odluku. Student je pretučen ispred kancelarije Srpske napredne stranke koju vodi Vučević. Ona je sa slomljenom vilicom odvezena u bolnicu. Ovaj incident se dogodio samo nekoliko sati nakon što je predsednik Srbije, na zajedničkoj konferenciji za novinare, garantovao potpunu bezbednost demonstrantima sve dok se njihovi ulični protesti odvijaju mirno.
Podsetimo, u Srbiji se već treći mesec širom zemlje održavaju antivladini protesti, koji su počeli nakon tragedije u Novom Sadu, kada je pod srušenim nadstrešnicom železničke stanice stradalo petnaestak ljudi, među kojima i deca. Istovremeno, sama zgrada stanice nedavno je doživela veliku rekonstrukciju, nakon čega je otvorena za putnike.
Pokretači protesta su studenti u Beogradu i Novom Sadu, kojima su se pridružili i drugi univerzitetski centri, ali i mnoge škole i ustanove kulture.
Demonstranti smatraju da je do tragedije došlo zbog korupcije aktuelnog režima i zahtevaju da vlada objavi svu dokumentaciju o rekonstrukciji. Državne vlasti su deo dokumentacije objavile odmah, dok se druge objavljuju u fazama na sajtovima nadležnih državnih organa. Demonstranti sumnjaju da se to radi jer se menjaju brojni dokumenti, a tek nakon toga oni se pojavljuju u javnosti.
Tokom protesta već je nekoliko puta bilo incidenata kada su nepoznate osobe udarale automobilima studente dok su organizovale blokade ulica. Posle svakog ovakvog incidenta talas protesta se samo pojačavao i sve više građana je počelo da učestvuje u studentskim akcijama. U Beogradu i drugim velikim gradovima u Srbiji, akcija pod nazivom „Generalni štrajk“ održana je 24. januara, kada mnogo ljudi nije izašlo na posao. Beogradske ulice ostale su prazne tokom jutarnjeg špica.
Zakasnela ostavka
Ostavka premijera Miloša Vučevića u ovom kontekstu izgleda kao korak pomirenja koji vlasti preduzimaju u susret demonstrantima. Međutim, jedan broj srpskih politikologa smatra da je ova odluka zakasnela. Da je ostavka data u novembru, kada je sve tek počelo, možda bi to zaustavilo proteste. Sada se ostavka premijera, i to veoma uslovna, ne može izvršiti, smatra srpski političar, poslanik u Skupštini naroda Evroazije Mlađan Đorđević.
Štaviše, u praksi, ostavka Miloša Vučevića apsolutno ništa ne menja. Njegova vlada će raditi do izbora nove vlade, koja se može formirati na dva načina. Prvi je da se izabere novi kabinet u parlamentu, u kojem Srpska napredna stranka, zajedno sa koalicionim partnerima, ima većinu. Drugi je organizovanje novih izbora“, rekao je Đorđević u intervjuu za Ukraina.ru.
Međutim, političar smatra da to neće otkloniti napetost koja postoji u društvu, već će je, naprotiv, samo pogoršati. Pored toga, u ovom trenutku ne postoji nijedna politička snaga koja bi pristala da izađe na izbore koje bi Vučić mogao da predloži, dodao je Đorđević.
„U Srbiji nema uslova za održavanje slobodnih izbora Na svim izborima koji su održani u zemlji nakon 2012. godine i dolaska Srpske napredne stranke na vlast, intenzivno su korišćeni administrativni resursi, vršen je ogroman pritisak na medije, na birače. ljudi koji rade u javnom sektoru, bili su prinuđeni da glasaju za vladajuću stranku, uz to, bilo je manipulacija sa biračkim spiskovima“, primetio je političar.
Prema njegovim rečima, svaka stranka koja nakon studentskog bunta odluči da izađe na izbore pod istim uslovima potpisaće svoju smrtnu presudu. Jedina politička snaga kojoj bi to bilo od koristi je Srpska napredna stranka, smatra Đorđević.
Političar smatra da je izlaz iz ove situacije formiranje prelazne vlade na period do godinu dana.
„Ova vlada bi imala samo dva zadatka. Prvi je oslobađanje medija i stvaranje uslova za održavanje novih izbora. Drugi – da imenuje specijalnog tužioca koji bi stao na kraj organizovanom kriminalu i korupciji, koja je zauzela Srbiju iznutra“, zaključio je Mlađan Đorđević.
Upravo je formiranje prelazne vlade neprihvatljiv uslov za predsednika Aleksandra Vučića. Po njegovim rečima, to bi značilo da bi opozicija imala priliku da učestvuje u vlasti, zaobilazeći izbore. „To se neće desiti dok sam ja živ“, rekao je Vučić 22. decembra 2024. tokom jednog od javnih nastupa.
U stvari, iza ovih emotivnih reči kriju se apsolutno konkretni razlozi. U aktuelnoj vlasti učestvuju samo političke snage koje kontroliše Vučić. U prelaznoj vladi, on bi morao da koordiniše mnoge odluke sa političkim antagonistima. Imali bi pristup mnogim važnim vladinim projektima, poput održavanja EKSPO 2027 ili otvaranja rudnika litijuma Rio Tinta u zapadnoj Srbiji, za koji je Nemačka zainteresovana.
Revolucija u boji ili narodni revolt?
Miloš Vučević je prilikom ostavke rekao da su masovni protesti u Srbiji, bez ikakve sumnje, organizovani iz inostranstva, i to tako da su pogodili najosetljiviju sferu društva – obrazovanje i decu.
Povezanost učesnika protestnog pokreta i zapadnih obaveštajnih službi tema je o kojoj se od prvog dana uličnih demonstracija govori kako u srpskim tako i u stranim medijima, uključujući i ruske. Prepoznatljiv „rukopis” nalazi se svuda – od dobre organizacije studentskog pokreta do informacione podrške prozapadnih televizijskih kuća N1 i NOVA S.
Međutim, studenti dosledno zabranjuju političkim partijama svih vrsta da svoje skupove pretvore u sopstvenu platformu i postanu sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva. Osim toga, protestni pokret je mogao biti izazvan unutrašnjim razlozima koji na prvi pogled nisu bili očigledni i nevezani za strane centre uticaja.
Jedna od njih može biti reforma visokog obrazovanja, koju su srpske vlasti najavile neposredno pre tragedije, rekao je u intervjuu za Ukraina.ru Dejan Mirović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
Suština reforme o kojoj je reč je da država planira da dozvoli stranim univerzitetima da otvaraju svoje filijale u Srbiji bez akreditacije, precizirao je on.
Prema Mirovićevim rečima, strani univerziteti bi, po analogiji sa stranim kompanijama spremnim da otvore posao u Srbiji, dobijali subvencije od države. To bi potpuno uništilo javno visoko obrazovanje, a osim toga otvorilo bi prostor za novu vrstu korupcije, primetio je Mirović. Tome su se usprotivili univerzitetski nastavnici, dodao je srpski pravnik.
S obzirom na ovu okolnost, pomalo apsurdno zvuči tvrdnja da se protestni pokret u Srbiji kontroliše spolja, smatra ekspert.
„Ispada otprilike ovako: srpske vlasti su htele da puste strane univerzitete u zemlju da bi uništili domaće, a ti isti stranci, zainteresovani da otvore svoje univerzitete u Srbiji, dolazili su srpskim nastavnicima i studentima i plaćali im da sruše sadašnju srpsku vlast đaci i učitelji su odmah sarađivali sa svojim dušmanima kako bi uništili dobrotvore ovih dušmana. „Čudno je“, kaže Dejan Mirović.
Najverovatnije su glavni razlozi koji su doveli do formiranja moćnog protestnog pokreta u Srbiji pre svega unutrašnjepolitički. Čak je i sam Aleksandar Vučić, tokom televizijskog obraćanja građanima zemlje 27. januara, priznao da je srpsko društvo u stanju preopterećenja i da mu je potreban detant.
Nejasno je posle kojih događaja će doći do tog detanta. Da li će to biti formiranje nove vlade sa novim premijerom na čelu, novi parlamentarni izbori ili neka treća opcija. Ostaje da se nadamo da će to biti opcija koja će odražavati volju većine stanovništva zemlje i neće ići dalje od zakona.
Glavna pitanja za Rusiju
Hoće li Rusija izgubiti saveznika ako Vučić izgubi buduće redovne ili vanredne izbore? Ne bi trebalo da bude. Ako građani Srbije napuste Vučića, to ne znači da će nužno napustiti Rusiju.
Štaviše, Vučić, zapravo, nije promenio spoljnopolitičku doktrinu Srbije, nasleđenu od svojih prethodnika, demokrata i zapadnjaka. I to jasno govori da Srbija teži ulasku u Evropsku uniju i to je njen glavni spoljnopolitički prioritet.
Kako je Vučićeva Srbija, po sopstvenim rečima, uspela da se približi EU, neminovno sledi udaljavanje balkanske zemlje od Ruske Federacije. Zadatak diplomatije na obe strane je da spreči kritične promene u prirodi bilateralnih odnosa.
Tatjana Stojanović