Najmasovniji antivladini protesti poslednjih meseci odvijaju se širom Srbije. Da li je to – „obojena revolucija“ ili pravedni bes koji je izbio iz dubine mase?, započinje tekst koji je objavljen u ruskom nedeljniku Zvezda, bliskom Ministarstvu odbrane Rusije, a koji potpisuje politikolog Igor Pšeničnikov.
Napominje se da su ovo najmasovniji protesti protiv predsednika Aleksandra Vučića, te da ne prestaju već devet meseci.
Studenti visokoškolskih i srednjih obrazovnih ustanova, kojima se pridružuju i stanovnici Beograda i okolnih gradova, zahtevaju raspuštanje Skupštine Srbije, održavanje vanvremenih parlamentarnih izbora i ostavku predsednika Vučića.
Demonstranti su izneli ultimatum tražeći da se odredi datum za prevremene parlamentarne izbore. Predsednik Vučić je odbacio ultimatum, a slučaj je eskalirao u masovne sukobe između demonstranata i policije.
Postoje hapšenja demonstranata, što dodatno eskalira situacij, stoji u tekstu ruskog nedeljnika.
„Iako vlasti kažu da je situacija u zemlji pod kontrolom, mir u Beogradu i drugim gradovima je još daleko. Studenti tvrde da će ići do kraja i pozivaju stanovništvo da nastavi građansku neposlušnost i blokira ključne saobraćajne pravce u Beogradu i drugim delovima Srbije“.
Nema odgovora na pitanja
Vučić je u više navrata takve manifestacije nazvao „obojenom revolucijom“, koja se navodno podstiče spolja.
Neke ličnosti, napominje se, iz Vučićeve pratnje rekli su na marginama brojnih međunarodnih skupova da su ove akcije inspirisane Moskvom.
Posebno je, piše, u tome viđen ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Druge ličnosti u Vučićevoj vladi tvrdile su da je za ove postupke navodno kriv Zapad, što, kažu, ne voli „prijateljske odnose“ Beograda i Moskve, pa zato Zapad pokušava da ostvari odlazak predsednika Vučića. Vlada nije pružila dokaze ni za jednu od ovih optužbi, napominje nedeljnik Zvezda.
Učesnici antivladinih skupova, čije je mišljenje nadaleko poznato putem društvenih mreža, kao i iz govora na brojnim skupovima, tvrde da ovo uopšte nije „obojena revolucija“.
Oni govore protiv bilo kakvog stranog mešanja u poslove Srbije i tvrde da su isključivo protiv „korumpiranog režima predsednika Vučića, koji, da bi zadržao vlast, namerava da proda celu Srbiju stranom kapitalu“.
Opozicija odbacuje Vučićevu izjavu da Zapad želi da izazove njegovu ostavku. Štaviše, Srbi, od kojih se ogromna većina smatra rusofilima, optužuju Vučića da je izdao Rusiju i da zapravo stoji u službi Zapada, ali pokušava da se pokaže kao „prijatelj Moskve“.
Vučić, kažu, ostaje na vlasti jer ga zapadne zemlje vide kao sredstvo za promociju svojih interesa na Balkanu.
Poznato je da se predsednik Vučić aktivno zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. A srpska vojna preduzeća isporučuju oružje kijevskom režimu, kao što je ruska spoljna obaveštajna služba zvanično saopštila dva puta, u maju i junu.
Demonstranti kritikuju predsednika zbog potčinjavanja pravosuđa i štampe i uspostavljanja lične diktature u zemlji.
Nazivaju ga „vođom transnacionalnog narko-kartela“ čije su se niti proširile širom Balkana. „Vučić i njegova pratnja preuzeli su kontrolu nad bilo kojim manje ili više profitabilnim poslom. Postoje optužbe za patološku proneveru, da se na Srbiju gleda kao na lični feud iz kojeg se on i njegov ‘zločinački klan’ obogaćuju. Drugim rečima, Srbi žele da vide poštenog političara za predsednika, koji će interese zemlje i naroda staviti iznad svojih“.
„A Vučićev lični zadatak u takvim uslovima je da ostane u svojoj stolici i pokaže zapadnim partnerima da drži situaciju pod kontrolom i da nema ugrožavanja po njihove interese. Istovremeno, Vučić je svestan da ga američki i evropski podržavaoci mogu otpisati kao potrošni materijal koji je uradio svoj posao i treba ga zameniti.
Ako događaji u Srbiji dovedu do ostavke Vučića, sadašnji predsednik i mnogi iz njegove pratnje mogli bi se naći na optuženičkoj klupi zbog brojnih činjenica o korupciji i drugim čisto krivičnim delima“, ukazuje nedeljnik.
Stoga, naglašava se, „Vučićevo ponašanje liči na histeriju u uslovima velike lične opasnosti koja mu preti. U suštini, on se nalazi u bezizlaznoj situaciji: studenti i stanovništvo koje ih podržava ne nameravaju da odustanu, a Zapad bi mogao da primora Vučića da ode, pa čak i da javno prizna opravdanost zahteva protestanata“.
„A u slučaju ostavke, on se neće povući u svoju vilu na obali mora, već će završiti na zatvorskom krevetu, kao i sva njegova pratnja. I sve to zajedno čini Vučića da izmiče, laže svoje građane, laže ‘prijatelja Vladimira Putina’ i ‘prijatelja Sergeja Lavrova’, pa čak i pokušava da utiče na informaciono polje u Rusiji u svojim sebičnim interesima, predstavljajući se kao ‘plemeniti rusofil’, a događaje u svojoj zemlji kao zapadnu provokaciju protiv njega, tako ‘poštenog’, ‘nepotkupljivog’ i brižnog za narod“.