Milena Đorđević, docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu objavila je otvoreno pismo u kojem se osvrće na apsurdna nova pravila za rangiranje kandidata za upis na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, kojim su oštećeni najbolji budući studenti. Milena Đorđević se na kraju teksta potpisala i kao majka jednog od oštećenih kandidata. Tekst prenosimo u celosti.
Piše: Milena Đorđević
Od nestručnog Stručnog uputstva Ministarstva prosvete do diskriminacije odličnih đaka i državnih fakulteta
– Smisao besmislica novih “pravila” za rangiranje kandidata za upis na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija –
Visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija (u daljem tekstu: državni fakulteti) raspisale su jula meseca konkurse za upis studenata na osnovne akademske i integrisane akademske studije za školsku 2025/2026. godinu, uključujući i Univerzitet u Beogradu. Sprovođenje prijemnih ispita za upis na fakultete u sastavu Univerziteta u Beogradu uveliko je u toku, a ovih dana objavljene su i prve rang liste kandidata.
Prvi pogled na rang liste kandidata za upis na fakultete koji su već sproveli preliminarno rangiranje kandidata pokazuje da će ove godine, za razliku od prethodnih godina, stupanje na put sticanja visokog obrazovanja, tj. upis na državne fakultete po slobodnom izboru, za veliki broj akademaca, predstavljati nemoguć korak. Razlog tome, međutim, nije ono što bi čitalac verovatno očekivao kao objašnjenje. Upis na državne fakultete za jedan broj budućih brucoša neće biti nemoguć zbog njihovog nedovoljnog uspeha, već baš naprotiv – zato što su vanredno dobri i ambiciozni.
Tako je za svrhe upisa na osnovne studije mašinskog inženjerstva Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu na koji će se ove godine upisati 620 kandidata od kojih 520 u budžetskom statusu, kandidatkinja sa ostvarenih 96,7 poena rangirana kao 790. na listi, iako bolje plasirani kandidati na listi tik iznad nje imaju svega 27,12 ili neznatno više poena. Istovremeno, kandidatkinja koja je rangirana kao 620. na listi, odnosno poslednja koja se prema preliminarnoj rang listi može upisati na ovaj smer i to u statusu samofinansirajućeg studenta, ima 59,64 poena, odnosno 37 poena manje od kandidatkinje pod rednim brojem 790.
Dakle – studije mašinskog inženjerstva će ove godine ostati nedostupne kandidatkinji sa 96,7 poena samo zato što je u prethodnom periodu već upisala jedan fakultet (!), osim ako 170 kandidata koji su bolje rangirani od nje ne odustanu od upisa na ovaj smer, ili ako Mašinski fakultet ne odustane od nezakonitog rangiranja kandidata za upis koje je nedavno osmislio Ministar prosvete (više o tome u nastavku teksta).
Slično je i na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu koji ove godine, primera radi, na smer građevinarstvo upisuje 330 kandidata. Prema preliminarnoj rang listi kandidata za upis koja je danas objavljena na sajtu Građevinskog fakulteta,4 330. kandidat na smeru građevinarstvo, tj. poslednji koji je (preliminarno) ostvario pravo na upis, ima 60,42 poena, dok je kandidat koji je 466. na listi ostvario bezmalo 25 poena više (85,32). I ovde će prednost prilikom upisa (po rang listi) imati kandidat sa značajno manje ostvarenih poena, samo zato što je kandidat koji je 466. na listi, gle drskosti (!), prošle godine već upisao drugi fakultet.
Sledi da će prednost prilikom upisa na studije građevinarstva (ukoliko dođe do tzv. prozivke) čak i u samofinansirajućem statusu imati kandidatkinja sa ukupno ostvarenih 30,58 poena (455. na preliminarnoj rang listi) u odnosu na kandidata sa 85,32 ostvarenih poena (466. na preliminarnoj rang listi).
Poređenjem rezultata kandidatkinje pod rednim brojem 455. na rang listi i kandidata pod rednim brojem 466. lako se dolazi do zaključka da je bolje rangirana kandidatkinja ostvarila manje bodova i po kriterijumu uspeha u školi (31,66 poena u odnosu na 36,54) i po kriterijumu uspeha na prijemnom ispitu (-1,5 poena u odnosu na 81,3 poena), što su dva zakonom propisana kriterijuma rangiranja iz člana 100. stav 3. Zakona o visokom obrazovanju:
“Visokoškolska ustanova sačinjava rang listu prijavljenih kandidata za upis na studije prvog stepena na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju u četvorogodišnjem trajanju i na maturskim ispitima, rezultata ispita za proveru posebnih znanja, sklonosti i sposobnosti i po potrebi na osnovu uspeha na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.”
Bez obzira na to, bolje rangirana kandidatkinja imaće prednost prilikom upisa samo zato što je lošije rangiran kandidat (a po uspehu iz škole i sa prijemnog ispita za gotovo 55 poena bolji!) prethodne školske godine već upisao jedan fakultet.
Naravno, ovo sve pod uslovom da Građevinski fakultet ne odustane od nezakonitog rangiranja kandidata za upis koje je nedavno osmislio Ministar prosvete.
Ovakve primere možemo naći i na preliminarnim rang listama za upis na Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka i na druge fakultete koji su do danas objavili privremene rang liste nakon sprovedenog prijemnog ispita.
• Kako i zašto država sprečava studente da studiraju dva fakulteta?
Uobičajeni kriterijumi za upis i rangiranje kandidata na visokoškolske ustanove do sada su isključivo bili vođeni kriterijuma akademske izvrsnosti koja se meri po ostvarenim rezultatima u srednjoškolskom obrazovanju i na proverama znanja, tj. prijemnom ispitu, za upis na željeni fakultet, kao što gore citirani član 100. stav 3 ZVO predviđa.
Ove godine, međutim, ustaljena merila i kriterijumi za upis na fakultete su aktima Ministarstva prosvete i resornog Ministra u velikoj meri izmenjena i to na nezakonit i neopravdan način, što će veliki broj kandidata dovesti u neravnopravan položaj.
Štaviše, izmene pravila rangiranja će pogoditi samo kandidate za upis na državnim fakultetima, jer diskriminišuća pravila upisa brucoša neće obavezivati privatne fakultete. Otuda će privatni fakulteti očuvati punu autonomiju izbora i upisa kandidata vođeni kriterijumom akademske izvrsnosti, dok će država, insistirajući na izmenjenom načinu rangiranja kandidata za upis na državne fakultete, sprečiti da se na prvu godinu studija na fakultete čiji je osnivač Republika Srbija upišu najbolji od prijavljenih kandidata (ukoliko već imaju upisan jedan fakultet).
• O čemu se zapravo radi?
Već je rečeno da Zakon o visokom obrazovanju (član 100. stav 3.), kao i Konkurs Univerziteta u Beogradu, predviđa uobičajena merila za rangiranje kandidata. Novina je predviđena članom 100. stav 15. Zakona koji predviđa da će se prilikom sačinjavanja rang liste prijavljenih kandidata za upis na studije visokoškolska ustanova prvo vršiti rangiranje kandidata koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija i toj visokoškolskoj ustanovi, a zatim rangiranje ostalih kandidata.
Ova odredba nije postojala u prethodnim iteracijama Zakona, a u zakonski tekst je uneta Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju7 iz 2025. godine, kako bi se, prema informacijama koje su akademskoj zajednici bile dostupne, učinilo nespornim da kandidati koji su ranije upisali fakultet i nisu ga u zakonskom roku završili (prestanak statusa studenta u skladu sa članom 109. stav 4. Zakona8) neće imati prednost prilikom rangiranja u odnosu na druge kandidate.
Međutim, počev od 5. jula 2025. godine, kao dana donošenja Stručnog uputstva Ministarstva prosvete za sprovođenje upisa u prvu godinu studijskih programa osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija za školsku 2025/2026. godinu, ovakva namera zakonodavca, tj. razlozi za ovu izmenu postaju upitni.
Opisanu dilemu stvara to što odredbe tačaka 29. i 30. ovog Stručnog uputstva odstupaju od teksta odredbe člana 100. stav 15. Zakona i uvode tri koraka u rangiranju kandidata za upis.
Potvrdu (nezakonitog) uvođenja trećeg koraka u rangiranju kandidata za upis nalazimo u dopisu Ministra prosvete Rektoratu Univerziteta u Beogradu od 10. jula 2025. godine (broj: 612-00-00646/2025-06), koji je ujedno i odgovor na Upit koji je Rektorat učinio čak 30 dana ranije, odnosno 11. juna 2025. godine, a koji zaključuje sledećim rečima:
Dakle, Ministarstvo prosvete najpre izlazi izvan svojih zakonskih ovlašćenja izmenom zakonskog teksta koju čini Stručnim uputstvom (!) suprotno Zakonu o državnoj upravi, a onda, ministar svojim “tumačenjem Zakona” i Uputstva menja i odredbe ova dva propisa i to tako što navodi da Zakon (i Uputstvo) zapravo propisuje (sic!) da će se za potrebe sačinjavanja jedinstvene rang liste prijavljenih kandidata za upis na studije odgovarajućeg stepena rangiranje vršiti tako što će se: “prvo rangirati kandidati koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija, pa kandidati koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija na toj visokoškolskoj ustanovi, a zatim svi ostali kandidati.” Konkretne posledice primene ovakvog izopačenog tumačenja zakonske odredbe možemo videti iz gore analiziranih primera sa rang listi Mašinskog i Građevinskog fakulteta.
U kojoj meri se zakonsko rešenje razlikuje i od teksta Stručnog uputstva, a naročito od dopisa ministra prosvete, lako se može uočiti već iz tabelarnog prikaza navedenih rešenja:
Zakon o visokom obrazovanju, član 100. stav 15: Prilikom sačinjavanja rang liste prijavljenih kandidata za upis na studije visokoškolska ustanova prvo vrši rangiranje kandidata koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija i toj visokoškolskoj ustanovi, a zatim se vrši rangiranje ostalih kandidata.
Stručno uputstvo Ministarstva prosvete, tačka 29: 29 . Prilikom sastavljanja jedinstvene rang liste kandidata za upis na studije, visokoškolska ustanova
prvo rangira kandidate koji prvi put upisuju studije na tom nivou studija i na toj visokoškolskoj ustanovi, zatim rangira kandidate koji prvi put upisuju studije na toj visokoškolskoj ustanovi na tom nivou studija, a zatim rangira ostale kandidate.
Pismo ministra prosvete Rektoratu BU: “prvo rangirati kandidati koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija, pa kandidati koji prvi put upisuju studije na tom stepenu studija na toj visokoškolskoj ustanovi, a zatim svi ostali kandidati.”
Drugim rečima, Zakon o visokom obrazovanju predviđa dva koraka u rangiranju kandidata za upis na fakultet i u prvom propisuje kumulaciju uslova: prvi put upisuje studije na tom stepenu studija i na toj visokoškolskoj ustanovi.
Uputstvo ovaj korak nemušto razdvaja u dva ali zadržava kumulaciju uslova –
• studije na tom nivou studija i na toj visokoškolskoj ustanovi, pa zatim
• studije na toj visokoškolskoj ustanovi na tom nivou studija.
U dopisu ministra prosvete se, međutim, kreira novi prvi korak koji glasi: “prvi put upisuju studije na tom stepenu studija”, te se u potpunosti ignoriše činjenica da zakon kumulativno sa stepenom studija (pa čak i Uputstvo Ministarstva) propisuje da je uslov i da je reč o istoj visokoškolskoj ustanovi.
Imajući ovo u vidu ne možemo se odupreti zaključku da je za svrhe upisa na državne fakultete u 2025. godini, hijerarhija propisa po kojima Ministarstvo prosvete očekuje od visokoškolskih ustanova da postupaju prilikom rangiranja kandidata za upis u potpunom raskoraku sa hijerarhijom propisa predviđenom Ustavom i uobičajenom u savremenim demokratskim društvima.
Ako bi se prihvatilo tumačenje Ministra prosvete, onda bi hijerarhija propisa u konkretnom slučaju rangiranja kandidata za upis na visokoškolske ustanove u Srbiji izgledala ovako:
1. Dopis ministra prosvete (ova vrsta akta ne može se smatrati “propisom”, kao što i nije);
2. Stručno uputstvo Ministarstva prosvete;
3. Zakon o visokom obrazovanju;
4. Ustav.
Nedovoljno upućeni čitalac ovog dopisa opravdano bi se mogao zapitati – zašto Ministarstvo prosvete Stručnim uputstvom suštinski menja tekst odredbe člana 100. stav 15. Zakona, odnosno zašto ministar to svojim dopisom čini, iako za tako nešto nisu ovlašćeni ni po Zakonu o visokom obrazovanju ni po Zakonu o državnoj upravi?
Neko će možda u ovakvom postupanju videti pokušaj odmazde prema studentima u blokadi, kao i prema “neposlušnim” fakultetima, ali štetne posledice ovakvog tumačenja ministra prosvete snosiće svi – i “studenti u blokadi” i “studenti koji žele da uče” i “poslušne” i “neposlušne” visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija.
Ne samo da je ovakvo rangiranje suprotno višedecenijskoj praksi koja je važila za upis na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, već se na taj način narušava i pravna sigurnost, i to na netransparentan način i bez opravdanog razloga.
Ovakvo rangiranje suprotno je i osnovnim ustavnim načelima Republike Srbije, pa i samom tekstu Zakona o visokom obrazovanju, odnosno razlozima za izmenu koji su predočeni predstavnicima akademske zajednice tokom rada na izmenama Zakona. Samo obrazloženje izmena Zakona koje je pratilo predlog Zakona koji je dostavljen poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije ni jednom rečju ne precizira razloge ovakve izmene, tj. ne sadrži njeno obrazloženje. Drugim rečima, građani Republike Srbije i celokupna akademska zajednica do Uputstva Ministarstva prosvete, odnosno zakasnelog odgovora ministra prosvete od 10. jula 2025. godine, bili su u potpunosti neobavešteni o ovako bitnoj izmeni uslova za upis na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji i pristup visokoškolskom obrazovanju.
Skrećemo pažnju i da većina (ako ne svi) fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija u svojim informatorima za upis na fakultete, odnosno uslovima konkursa, nije obavestila kandidate da će se rangiranje sprovoditi na ovaj način. Ovo donekle i ne čudi jer su predmetni konkursi objavljeni pre spornog tumačenja ministra prosvete. Iz ovih razloga mnogi kandidati su tek po objavljivanju preliminarnih rang listi postali svesni štetnih posledica ovakvog nezakonitog tumačenja Ministarstva.
Stručno uputstvo, tj. tumačenje tog Stručnog uputstva koje je dao ministar prosvete, dakle, na nezakonit način onemogućava korišćenje prava na upis na izabrani fakultet svim kandidatima pod jednakim uslovima praveći neopravdano, suprotno Zakonu o visokom obrazovanju, rangiranje kandidata u više mogućih grupa (tri) nego što je Zakonom predviđeno (dve), pri čemu za prvu od navedene tri kategorije ne nalazi ni minimum uporišta u zakonskom tekstu.
Na taj način se, između ostalog, znatno ograničava mogućnost paralelnog studiranja na više fakulteta, za šta su se, najambiciozniji među nama, opredeljivali ne tako retko, i što je praksa vredna pohvale koja je do sada nailazila na punu podršku kako akademske zajednice, tako i organa vlasti.
Ustavom Republike Srbije je, prema odredbi člana 21, zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu. U ovom slučaju se diskriminacija vrši s obzirom na (već postojeći) status studenta u odnosu na kandidate koji nisu u tom statusu. Da je takvo razlikovanje nedozvoljeno može se steći utisak i čitanjem opštih uslova Konkursa Univerziteta u Beogradu.
Dodatno, na ovaj način se diskriminišu i visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija u odnosu na druge visokoškolske ustanove u Srbiji jer kandidati koji su ranijih godina upisivali neki od privatnih fakulteta ukoliko bi ove godine konkurisali za upis na neki od državnih fakulteta bi bili rangirani nepovoljnije od kandidata koji bi sa državnih fakulteta “prelazili” na privatne, tj. upisivali privatne fakultete pored prethodno upisanog državnog fakulteta. Ovo iz razloga što privatne fakultete ovakav način rangiranja predviđen dopisom ministra prosvete Rektoratu Univerziteta u Beogradu ne obavezuje.
Dalje, ovakvom diferencijacijom u rangiranju prijavljenih kandidata za upis na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, povređeno je pravo građana RS na jednake uslove za pristup visokoškolskom obrazovanju kao i na slobodan razvoj ličnosti (član 71. stav 3. i član 23. stav 2. Ustava RS).
Konačno, na ovaj način se narušava i kvalitet studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija jer se favorizuje upis lošijih kandidata tako što se prilikom rangiranja ne daje isključiva prednost kriterijumima koji su Zakonom (član 100. stav 3.) i Konkursom propisani, a koji su rukovođeni standardima uspeha i akademske izvrsnosti, već na rangiranje kandidata u velikoj meri utiče postojanje ili nepostojanje prethodnog studentskog statusa kandidata (vid. gore iznete primere sa Mašinskog i Građevinskog fakulteta).
Dodatno, ovakav način rangiranja kandidata je u potpunosti neprimeren uslovima upisa studija na umetničkim fakultetima, za koje je poznato da kandidati, zbog malog broja raspoloživih mesta, više puta, tj. više godina za redom konkurišu (a u međuvremenu pohađaju studije na nekom drugom fakultetu kako bi sebi ipak obezbedili mogućnost da steknu visokoškolsko obrazovanje).
Posledice ovakve politike Ministarstva prosvete mogu biti pogubne ne samo za visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija a koji još uvek školuju najveći broj građana Srbije koji su pristupili visokoškolskom obrazovanju, već i za čitavo društvo, jer se pristup željenom visokoškolskom obrazovanju značajno sužava ili u potpunosti onemogućava onim licima koja žele da promene izabrani smer studija ili upišu još jednu visokoškolsku ustanovu, a čiji su prethodni akademski rezultati vanserijski.
Konačno, ukoliko bi se prihvatilo ovakvo tumačenje Zakona koje nam Ministarstvo prosvete nameće svojim Stručnim uputstvom i dopisom Ministra, građani Republike Srbije koji bi hteli da iskoriste pravo da se „predomisle o oblasti visokoškolskog obrazovanja“ ili da kumuliraju takve oblasti, to pravo bi mogli da ostvaruju samo na visokoškolskim ustanovama koje su u privatnom vlasništvu u RS ili na institucijama u inostranstvu.
Za kraj, nije nam poznato da se ovakvi kriterijumi rangiranja primenjuju u bilo kojoj državi kako u regionu, tako i na drugim visokoškolskim ustanovama u inostranstvu koje po svom kvalitetu studija odgovaraju kvalitetu studija na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji čiji je osnivač država.
• Šta dalje činiti?
Kako bi se sprečile gore navedene štetne posledice smatramo da je neophodno da se odredba člana 100. stav 15. Zakona primenjuje onako kako piše, bez dodatnih koraka propisanih tačkama 29. i 30. Stručnog uputstva i dopisom ministra prosvete od 10. jula 2025. godine, te da za sve građane koji konkurišu za upis u prvu godinu studijskih programa osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija za školsku 2025/2026. godinu važe isti uslovi rukovođeni kriterijumima iz člana 100. stav 3. Zakona o visokom obrazovanju.
Za Ministarstvo prosvete Republike Srbije ovo je poziv da ukine sporne odredbe Stručnog uputstva i obavesti fakultete da rangiranje vrše shodno zakonskim odredbama, odnosno da otkloni štetne posledice ovakvog rangiranja (ako je već po njemu izvršen upis na visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija).
Za fakultete koji nisu još sproveli prijemne ispite ili objavili preliminarne rang liste kandidata ovo je ujedno poziv na poštovanje hijerarhije izvora prava u Republici Srbiji i rangiranje kandidata shodno zakonskim odredbama a ne primenom nestručnog uputstva Ministarstva prosvete.
Za fakultete koji su već sproveli prijemne ispite i objavili preliminarne rang liste kandidata ovo je ujedno poziv za usvajanje prigovora lica koja su oštećena ovakvim nezakonitim rangiranjem, te da sprovedu upis brucoša shodno kriterijumima iz člana 100. Zakona o visokom obrazovanju.
Za oštećene kandidate i njihove porodice – ovo je poziv za podnošenje prigovora na ovakve nezakonito sačinjene rang liste kandidata.
dr Milena Đorđević
Docentkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i majka jednog od oštećenih kandidata