Bio jednom jedan uspešan obaveštajac. Čin, general-pukovnik. Ulazio je kao junak u književna dela, filmove – bio omiljen u obaveštajnom životu čak i kod kolega, neprijatelja pretvorenih u benigne protivnike za nadmudrivanje.
Bi to tokom najstrašnijih, najpodlijih obaveštajnih ratova koji su vladali na planeti Zemlji. Hladni rat deo je istorije.
Neprijatelje je jedan moćni general tretirao kao intelektualne suparnike, ljudska bića prirodnih ljudskih nagona i potreba. Nisu mu bili dehumanizovani objekti. ,,Mitski“ moćnik živeo je u jednoj državi koja više ne postoji. Otišla je u mit kao i on.
General je radio za strašnu organizaciju, koje kao ni države više nema. Pominju ga danas kao neku moćnu avet. Strašilo iz danas nepostojećeg Varšavskog vojnog pakta.
Zaista sve liči na bajku, uvod u gotski roman, izmišljenu priču za uspavljivanje, anestezirajući put u snove, ali nije. Glavni lik bio je stvaran, SLAVAN i pored toga što najmoćnije službe Zapada nisu imale njegovih fotografija!?
Dok je bio aktivan u službi – jesu jednu ali mutnu, snimljenu u Stokholmu 1978. godine na kojoj ne liči na sebe. ,,The Man Without a Face“- prozvaše ga zapadno od DDR. Sveznajući NATO obaveštajci Zapada zapali su u profesionalne muke…
POZNAT kao ,,ČOVEK BEZ LICA“ u obaveštajnoj jednačini od bezbroj nepoznatih, pravi ,,tvrdi“ komunista umire sa slikama svog lika globalno distribuiranog u vremenu totalnog zaborava nekadašnje ,,komunističke pretnje“ čovečanstvu.
I nezvan je zvan hipokoristikom „Miša“ – nije rođen u Toboljsku, Suzdalju, Smolensku nego u Hehingenu (19. januara 1923.) kod Štutgarta. Bila je to Nemačka, stvorena u Vajmaru 1919. godine. Ime našeg junaka (mitskog heroja?) je Markus Johanes Volf.
Njegov fizički otac Fridrih je namački Jevrej, komunista, lekar i pisac ,,prve istinske drame socijalističkog realizma“ (drama ,,Kotorski mornari“ je vezana za naše tlo, opisuje pobunu austrougarskih mornara 1918. g.). Miša je bio čovek veoma istančanog osećaja za zlo vreme u kom je živeo…
Ne smem dalje. Optužiće me da prekomerno lažem i maštam.
Priča je objavljena u zbirci ,,Najkraće priče 2024“- Alma