Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert Jan Kopman se tokom jučerašnjeg razgovora sa opozicijom založio za institucionalno rešavanje krize kroz dijalog. I to upekos tome što je stav opozicije bio da se samo kroz izbore mogu rešiti narasle tenzije i represija koju vlast sprovodi nad građanima.
„Evropska unija nema jasan stav o načinima izlaska iz krize i samoj situaciji u Srbiji. Ona je objektivno za njih nejasna i sklona dramatičnim promenama. U pristupu Evropske komisije i dalje je prisutna potreba za održavanjem „dobrih komunikacija“ sa vlastima, ali uz insistiranje na ispunjenju uslova iz Reformske agende i uspostavljanje „dijaloga“ raznih društvenih činilaca. U tom kontekstu ne vidi se da je za EU pitanje parlamementarnih izbora i izbora na svim nivoima, prioritet“, kaže za Danas Duško Lopandić, bivši ambasador i potpredsednik Foruma za međunarodne odnose.
Prema njegovim rečima izbori po samoj prirodi predstavljaju, iz ugla EU, dodavanje ulja na vatru u već rovitoj situaciji u društvu u kom je konsensus postao mislena imenica.
„EU na žalost i dalje ne percipira vlast kao glavni izvor destabilizacije u Srbiji, i to je razlog poslednjih pomirljivih izjava Vučića o dijalogu, sa ciljem da po ko zna koji put učvrsti gledanja u inostranstvu da je on faktor sa kojim se „može“ jer „isporučuje“ u meri u kojoj ga ne ugrožavaju na vlasti. Vučić je već u ozbiljnoj pripremi predizborne kampanje, u čemu ga EU ne može sprečiti, pa je najizgledniji scenario dalja društvena konfrontacija i podele.To može da spreči mnogo direktnija i energičnija akcija EU u pravcu direktnije medijacije i pomaganju da se stvore uslovi za organizaciju poštenih pravednih izbora“, navodi Lopandić.
Stepen delegitimacije vlasti je toliki , kako kaže, da bi bilo logično da izbori budu održani na svim nivoima, jer predsednik je odavno sam delegitimisao svoju ustavnu poziciju.
Ko god da traži institucionalno rešenje krize, ide niz dlaku Vučiću
I upravo to je razlog kako kaže bivši ambasador Nebojša Vujović što EU i njene institucije na najvišem nivou tihuju i još uvek sa distance posmatraju razvoj krize u Srbiji.
„Sporadično istupe glasovi evroposlanika i šefova parlamentarnih grupa, u poslednje vreme najčešće SPD, ali to i dalje ne ukazuje na veću aktivnost važnijih evropskih političkih činilaca. EK se ne oglašava odlučnije u odsustvu poruka evropskih lidera. To ne čini ni Ursula von der Lajen jer nema jasne smernice glavnih igrača u najvažnijim evropskim drzavama. Evropska briselska administracija je u polu snu i bez energije i lucidnosti da shvati kakva se opasnost odvija na njenim južnim granicama“, navodi Vujović.
Prema njegovim rečima EU je i dalje u prošlom vremenu kada je „sa dragim Aleksandrom“ obavljala sve svoje poslove od Kosova, do litijuma.
„Pita se evropska administracija zar nije moglo sve da ostane po starom, nego sada treba da joj dođe nešto novo i da poremeti ustajalu politiku i praksu. Korak dalje, to novo može da inficira i njihovu unutrašnju javnost i ugrozi njihovu „savršenu statiku“. Među ovakvim čuvarima evropskih obavljenih poslova ima i onih koji bi hteli nepredvidive demokratske događaje u Srbiji da vrate na decembar 2023 godine i na vraćanje starog rešenja novom Vučićevom izbornom „pobedom“. Bolje đavo koga znamo, nego nepoznati anđeli, pa makar bili i akademci i najpismeniji i znanjem okovani društveni činioci u Srbiji. Na ovo je Vučić bacio sve karte, a u taj scenario mu se uklapa napor da novcem, korupcijom i prevarom sa raznim lukrativnim lasicama tipa mog starog „znanca iz rata 99 -te, Brenta Sedlera“, objašnjava Vujović.
On ne spori da u EU ima i onih skeptičnih glasova, ali su oni u povoju, pa ne može da se zaključi da li EU, osim želje da se staro vrati, ima i neku novu i dinamičnu strategiju kako da izađe sa „vragom koji je uhvatio Srbiju i njihovu stabilokratiju u svoju mrežu“.
„Ko god traži institucionalno rešavanje krize kroz dijalog, ide niz dlaku Vučiću“, zaključuje bivši ambasador Vujović.