„Blokirajmo sve“ je posle svega dva meseca postojanja uspeo da okupi između 200.000 i 250.000 ljudi na ulicama koji su organizovali više od 500 blokada širom Francuske.
Blokirani putevi, požari, suzavac, pendreci, preko 200.000 ljudi, 80.000 policajaca, skoro 700 uhapšenih i 550 zadržanih rezultat je blokadnog dana u Francuskoj koji se desio 10. septembra širom zemlje.
Građane Francuske na ulicu i akciju je pozvala aktivistička grupa „Blokirajmo sve“ (Bloquons tout). Iako ime zvuči kao da je iz Srbije, to ipak nije slučaj.
Povod je u sličniji, a to je ponašanje političkih elita odnosno vlade Francuske da smanji budžetski deficit – najveći u EU, za 43,8 milijarde evra.
Bojkot, neposlušnost i solidarnost
Među najkontroverznijim merama štednje su zamrzavanje penzija, smanjenje zdravstvenih troškova za pet milijardi evra i ukidanje dva nacionalna praznika, dok istovremeno iz godine u godinu vojni budžet raste, dok bogatiji nisu ni „taknuti“ novim merama.
Želja je bila da se uštedi planirano je da padne na teret siromašnijih. Protesti, njih kako se procenjuje više od 500 održali su prvog dana nove vlade Sebastijana Lekorna, koji je zamenio Fransoa Bajrua. On je peti premijer u poslednje dve godine. Za razliku od prethodna četiri, Lekorn je prvog dana najavio ublažavanje najavljenih mera.
Otkako je Bajru objavio svoj plan nacionalnog budžeta 15. jula tri reči su se širile Francuskom: „Bojkot, neposlušnost i solidarnost” (Boycott, désobéissance et solidarité). Na društvenim mrežama X, TikTok, Telegram i Facebook, njihova poruka je dobila na popularnosti, a pristalice su masovno delile vizuale pod haštagovima #10septembre2025 i #10septembre.
Iza slogana koji podseća na moto ove zemlje „Sloboda, jednakost, bratstvo“ (Liberté, égalité, fraternité) stoji rastući nacionalni protestni pokret koji kako piše „Le Parisien“ koja ima oko 20 organizatora, a za sebe kažu da su nezavisni od političkih partija i sindikata. U pitanju je jako mlada organizacija, nastala tokom leta kao direktan odgovor na namere vlade, obnarodovane 15. jula.
Osim naloga na društvenim mrežama, imaju i jako oskudan sajt, a stranica na Vikipediji se pojavila 11. septembra. Ipak, francuska politička scena se dramatično promenila.
Sada već bivši premijer Bajru je krajem avgusta pozvao na glasanje o poverenju vladi i budžetu. I nije ga dobio. „Blokirajmo sve“ je do sada naveo više zahteva poput masovnog ulaganja u javne usluge, prekid smanjenja broja radnih mesta i očuvanje svih državnih praznika, prenosi „France 24“.
Vlada nije jedina meta nezadovoljstva, već i banke, trgovinski lanci, odnosno krupni kapital. Među preporučenim oblicima protesta su bojkot velikih trgovaca kao što su Karfur, Amazon i Ošan, povlačenje novca iz velikih banaka i „mirno zauzimanje simboličnih lokacija“ kao što su lokalne upravne zgrade i gradske kuće.
„Blokirajmo sve“ je pozvao građane da pomognu u „zaustavljanju mašine“ koja gazi „istrošene, nevidljive“ građane.
„Više nećemo plaćati, više nećemo trošiti, više nećemo raditi i držaćemo našu decu kod kuće. Naša jedina moć je potpuni bojkot“, naveli su 10. septembra.
Štrajk, bojkot, zbor
Drugi oblici predložene akcije pozivaju na solidarnost, kao što su stvaranje štrajkačkih fondova, organizovanje zborova i podrška demonstrantima koji učestvuju u aktima građanske neposlušnosti. Većina glavnih sindikata do sada nije prihvatila da se pridruži aktivnostima „Blokiraj sve“, uprkos tome što dele mnoge njihove političke zabrinutosti.
Peticija koju je pet glavnih sindikata pokrenulo protiv Bajruovog budžeta 22. jula do sada je prikupila više od 375.000 potpisa.
„Horor predstava koja predstavlja nacrt budžeta mora biti napuštena“, rekla je šefica sindikata CFDT Meriliz Leon, čiji sindikat nije učestvovati u protestima 10. septembra. Samo je krajnje levičarski sindikat CGT rekao da će podržati pokret ““Blokiraj sve“ organizovanjem štrajkova 10. septembra. Međusindikalna grupa je umesto toga pozvala na „velike štrajkove i proteste“ 18. septembra.
Iako liče na pokret „Žuti prsluci“ koji su mesecima demonstrirali u Francuskoj, pristalice pokreta „Blokiraj sve“ manje su fokusirane samo na ekonomsku nesigurnost, a više na „snažnu politizaciju i želju da se angažuju u ime kolektivnih interesa“.
„Pokret je mnogo širi od „prsluka“. Postalo je pitanje ideje da se ljudi osećaju zapostavljeno”, rekao je Pol Smit, šef katedre za moderne jezike na Univerzitetu u Notingemu za „France 24“.