„Ovde svega ima osim pijaće vode“, simpatično je rastegao neki samoglasnik, dok je brzo izgovarao ovu rečenicu.
Nisam stigla ni da se nasmejem, a već me je uveo u njegovu prodavnicu, pa kroz uski dugački hodnik do toaleta.
„Hajde unutra da i sama vidiš kakva je kada teče sa česme.
„Znaš, u produžetku su opštinske prostorije, pa ću da zatvorim vrata da ne zagledaju“, izgovara Kamenko Đurin iz vojvođanskog grada Zrenjanina, dok iz ruke, kao školarac, sa česme iz toaleta pije vodu.
„Ovo je prvi gutljaj vode koji pijem sa česme posle 20 godina.
„Voda kao voda, deluje mi normalno, mada, ima neki ukus, kad malo bolje razmislim, nije baš kao ona kupovna“, komentariše, dok procenjuje kvalitet, kao da je potegao čašicu „ljute“, a ne „česmovaču“.
Zbog nedozvoljenog nivoa arsena 20. januara 2004. godine, voda iz zrenjaninskog vodovoda zvanično je zabranjena za upotrebu zbog opasnosti po zdravlje ljudi.
Arsen je teški metal koji se oslobađa iz zemljine kore, a ljudi su mu najčešće izloženi korišćenjem neispravne vode za piće i pripremu hrane.
Simptomi trovanja arsenom su bolovi u stomaku i mišićima, dijareja, povraćanje, vrtoglavica, kardiovaskularni problemi, pa i rak.
Bez mirisa je i specifičnog ukusa, pa ne može ni da se primeti kada je u piću.
U Zrenjaninu, gradu u Banatu sa oko 100.000 stanovnika, žive generacije kojima iz slavine nikada nije potekla ispravna voda za piće.
Tečnost žute boje curila je iz česmi sve do početka oktobra 2025. kada su gradske vlasti saopštile da je voda iz gradskog vodovoda bezbedna.
Ipak, mnogi su nepoverljivi i ne usuđuju se da natoče čašu iz česme jer je i ranije bilo tvrdnji da je ispravna, pa se ispostavilo da nije.
„Taj 9. oktobar 2025. je istorijski dan za Zrenjanin.
„Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, posle skoro 21 godinu stavio je van snage zabranu upotrebe vode za piće iz gradskog vodovoda“, kaže Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina, za BBC na srpskom.
Vodu, kako kaže ispravnu za piće, za sada imaju samo stanovnici Zrenjanina, kojih je oko 75.000.
Okolna sela i dalje moraju da koriste flaširanu.
Uz kafu, dok sam čekala razgovor sa gradonačelnikom, doneli su mi čašu vode sa česme.
Srknula sam, pa malo promuljala u ustima, kao da sam otpila gutljaj vina, trudeći se da nešto osetim.
Ništa.
Bila je bez ukusa, boje i mirisa.
Posle isprobane zrenjaninske vode prošetala sam gradom u Banatu, u kojem puca pogled na ravnicu Vojvodine.
Zrenjaninci sa kojima sam razgovarala kažu da voda nije bila za piće ni pre 2004. godine, samo što su tada zvanično saopštili.
A i sada su sumnjičavi.
„Nema šanse da ću da pijem tu vodu, ne sećam se da sam je nekad i pila, možda kad sam bila mala.
„Navikli smo da kupujemo flaširanu i da je koristimo za sve, samo se ne tuširamo, za to koristimo ovu sa česme“, gotovo uglas su mi ispričale dve žene koje sam zatekla na gradskom trgu dok su ispijale kafu.
Rekle su da ih ne pitam za imena i da nikome ništa ne veruju.
„Bilo je toliko pokušaja da se voda sredi i mnogo puta su govorili da je za piće, a nije bila“, rekla mi je žena koja radi u butiku, u centru grada.
Mušterije su, dodaje, izbegavale da kupuju belu garderobu, jer vremenom požuti od boje vode.
„Bila je žuta, sada je bez boje, ali ne znam da li ima neke razlike u njoj.
„Ako institucije kažu da je voda dobra, molim lepo, voda je dobra“, priča Rako Tomović, profesor istorije u penziji, dok gura bicikl po sunčanom jutru gradskog trga.
„Valjda u tim institucijama rade neki inženjeri i tehnolozi koji mogu da kažu kakav je sadržaj vode, ne mlate svi praznom slamom“, dodaje.
Raspoložen je da priča i objašnjava mi kako je i do sada kuvao kafu vodom sa česme, ali je u domaću limunadu uvek sipao flaširanu.
Od 22. maja ove godine, od kada se zvanično radi ispitivanje pročišćene vode iz vodovoda, kako je rekao gradonačelnik, Tomović ju je nekoliko puta pio sa česme.
„Voda je sada bez boje, ukusa i mirisa, a ranije je imala neki težak miris i bila je žuta.
„Ali neki moji prijatelji su oduvek pili tu vodu, čak i generacije ranije. Ima onih koji će da kažu da ne mogu da se napiju vode ako ne uzmu onu sa česme“, dodaje Tomović.
Vodu sa česme prvi put je probao ispred mene, od kad je ukinuta dvadesetogodišnja zabrana.
Kamenko Đurin, međutim, neće je više piti, jer kaže da nema još poverenja u nadležne koji tvrde da je ispravna.
„Perem pod u lokalu tom vodom, i uvek ostaju žuti tragovi peska.
„Nekada davno bila je normalna i svi smo je pili. A sad, kad se kupaš ona je žuta, a ti zatvoriš oči da ne gledaš“, kroz osmeh govori.
„Penzija mi je mala i da se ne bavim izdavanjem, teško bih priuštio kupovinu vode.“
Mesečno da više od 100 evra za flaširanu vodu, za četvoročlanu porodicu.
Procenjuje se da Zrenjaninci dnevno potroše oko 20.000 evra za kupovnu flaširane vode, pisalo je Vreme.
Gradonačelnik Zrenjanina ponosan je što, kaže, sa česme sada teče pijaća voda.
„Ispunjava sve propisane standarde. Tehnologija prečišćavanja vode u Zrenjaninu i drugim gradovima nije ista, ova ima jednu fazu više.
„Voda je bila žuta dok nismo našli tehnološko rešenje, imala je miris i ukus“, kaže Salapura.
Ovim problemom, naglašava, bavio se tačno pet godina i tri nedelje.
Objašnjava da najveći deo Banata ima problem sa pijaćom vodom, ali da je Zrenjanin prvi grad u kojem je ona bila zabranjena za piće.
„Zadatak nam je da im objasnimo da je voda ispravna, jer je za njih ovo nova realnost“, kaže gradonačelnik.
Pitka voda sa česme često je služila za političko potkusurivanje i raspravu.
Godinama unazad, opozicija i građanska udruženja organizovali su proteste sa zahtevom da se obezbedi pijaća voda.
Arsen se, međutim, u čašama točio i za vreme prethodne vlasti Demokratske stranke, ali i tokom trenutne vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
„Sada smo izbili adut mnogim opozicionim partijama, jer su objavljeni svi rezultati ispitivanja vode“, naglašava Salapura.
Dodaje da je odgovornost grada i vodovoda da dopremi ispravnu vodu do samog potrošača.
„Da li će voda na česmi u domaćinstvu biti ispravna ili ne, ne zavisi samo od nas, već i od samih kućnih instalacija, korišćenja česmi, ali i kvarova u vodovodnoj mreži“, objašnjava.
Ipak, sada će iznosi na računima za vodu porasti.
„Neminovno je da će sada poskupeti voda, jer cena nije menjana poslednjih desetak godina.
„Trenutno za kubik vode, što je 1.000 litara, Zrenjaninci izdvajaju 29,6 dinara“, rekao je.
A da bi ubedili stanovnike ovog banatskog grada da je voda ispravna, Salapura kaže da njegovi saradnici, kada piju kafu u gradu, traže čašu vode sa česme.
Vodu sa česme, izgleda, ne piju predstavnici opozicije u Zrenjaninu, jer su, kažu, nepoverljivi prema vlastima.
„Već nekoliko puta smo čuli da imamo pijaću vodu, a nije bila.
„SNS je sve radio da opoziciju isključi iz ovog procesa“, kaže Alisa Kockar, iz Demokratske stranke Zrenjanin.
Ako je sve u redu, nema razloga da nam ne dostave kompletne dokumentaciju, dodaje.
„Tražili smo sve na uvid, ali da sve pogledaju i zainteresovani Zrenjaninci.
„Problem sa arsenom i metalima ne može da se oseti u ukusu vode“, dodaje ona.
Zrenjanin nije imao pijaću vodu ni u vreme vlasti demokrata, međutim, Kockar kaže da je tada bila devojčica i da nije pratila šta se dešavalo.
Opozicija sada traži posebnu sednicu Skupštine grada Zrenjanina sa samo jednom tačkom dnevnog reda – situacija u vezi sa pijaćom vodom, koja bi bila otvorena za sve zainteresovane.
Na njoj bi, predlažu, trebalo da budu predočeni svi relevantni dokumenti i nalazi, i da se konačno odgovori na sva pitanja građana.
Od 2004. godine bilo je nekoliko pokušaja da Zrenjanin dobije pijaću vodu.
Prvi pokušaj izgradnje za preradu imala je firma „Sop“ iz slovenačkog mesta Krško.
Od tada su mnoge domaće i strane kompanije isto probale. Bezuspešno.
Krajem 2011. godine Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ donelo je odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode, pisao je Insajder.
Godinu dana kasnije potpisan je ugovor sa nemačkom kompanijom „VTE Vasertehnik“, koji je trebalo da gradi fabriku vode, ali je smenom vlasti 2014. on poništen, uz obrazloženje da je skup.
Vlast je u februaru 2015. potpisala ugovor sa novim investitorom – italijanskom grupom Zilio u čijem su sastavu tri firme koje imaju sedište u Srbiji.
Ugovorom, vrednim oko 6,5 miliona evra, dogovoreno je da investitor prečišćava vodu i prodaje je gradskom vodovodu.
Najavljeno je da će fabrika biti otvorena za osam meseci, ali je počela da radi tek 2020.
Bilo je i nekoliko hapšenja lokalnih čelnika po optužbama za malverzaciju oko izgradnje fabrike, pisao je Radio Slobodna Evropa.
„Toliko se nerviram zbog vode u Zrenjaninu. Bilo je tu i bahatosti i osionosti i raznog – siguran sam, nemam dokaze – pokušaja da se uzmu pare od jednog, drugog.
„Neki investitori, čuda su se tu dešavala“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić televiziji B92 u aprilu 2021.
Sledeće, 2022. godine potpisan je ugovor sa arapskom firmom „Metito“ o kupovini fabrike vode u Zrenjaninu.
Kada je ugovor potpisan, Ana Brnabić, u to vreme premijerka Srbije, rekla je da je arapska kompanija otkupila postojeću fabriku za vodu po ceni od 3,5 miliona evra, a da će u projekat uložiti 18 miliona evra.
Ova kompanija posluje u Zrenjaninu od 2018. kada je počela da se bavi prečišćavanjem otpadnih voda.
Njihovo postrojenje od maja ove godine beležilo je dobre rezultate u vezi sa prečišćavanjem, saopštili su tokom probnog perioda u maju, prenosi Nova ekonomija.
„U postrojenje za preradu vode je uloženo 1,2 milijarde dinara.
„Ove pare su uložene u nove bunare, rekonstrukciju postojeće mreže i u planu je da se priključe i seoske jedinice na vodovod“, rekao je Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede prilikom nedavne posete zrenjaninskoj fabrici za preradu vode.
Dok sam izlazila iz Zrenjanina put mi je presekao stariji čovek koji je u korpi na bicikli vozio balone sa vodom.
Čini se da će banatskim gradom morati da proteku hiljade kubika vode da saperu sumnjičavost.