DAVOS – Nekoliko lidera Evropske unije govorilo je danas na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, proširenju Evropske unije, ali i o sukobu u Ukrajini.
U Davosu je danas zvanično otvoren 56. sastanak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, dobrodošlicu je okupljenima poželeo predsednik Svetskog ekonomskog foruma Berge Brende, a događaju je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Dame i gospodo, zaista mi je velika čast da vas poželim dobrodošlicu na godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Sa nama je 3.000 učesnika iz 130 zemalja, uključujući rekordan broj političkih lidera – više od 400 političara, 65 šefova država i vlada, kao i 850 generalnih direktora i predsednika uprava globalnih kompanija“, poručio je Brende.
On je upozorio da se svet nalazi na početku nove realnosti, čiji se obrisi tek naziru, kao i da će rasprave i dijalozi u Davosu oblikovati ono što sledi.
„Okupljamo se u presudnom trenutku za svet, u vreme kada se geopolitički događaji brzo odvijaju, kada se dugogodišnje trgovinske i ekonomske arhitekture iznova oblikuju i kada tehnološke sile preoblikuju naše industrije i društva“, dodao je Berge Brende.
Prema njegovim rečima, uprkos teškoj geopolitičkoj situaciji, svet beleži kontinuirani ekonomski rast, a najnoviji podaci MMF-a pokazuju da se ove godine očekuje globalni rast od 3,3 odsto, dok trgovina raste za oko tri odsto.
Nove tehnologije, u koje je prošle godine uloženo 1,5 biliona američkih dolara, mogu da postanu novi pokretač rasta za decenije koje dolaze.
„Osnova za napredak mora biti saradnja i dijalog, a nadam da će nedelja pred nama, kao i godina koja dolazi, pokazati puteve saradnje između biznisa i vlada i doprineti oblikovanju prosperitetnije i sigurnije ere“, zaključio je Brende.
Privremeni kopredsedavajući Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma, predsednik i izvršni direktor fonda Blek rok Lari Fink je naveo da Svetski ekonomski forum mora da povrati poverenje ljudi ako želi da opstane u savremenom svetu.
„Prosperitet nije samo ukupni rast. Nije samo BDP ili tržišna kapitalizacija kompanija. On mora biti merljiv kroz živote ljudi – onih koji ga vide, osećaju i na njemu mogu da grade sopstvenu budućnost“, dodao je Fink.
Prema njegovim mišljenju, cilj okupljanja u Davosu nije saglasnost, već razumevanje.
„Mnogi ljudi koji su najviše pogođeni temama o kojima govorimo nikada neće doći na ovaj skup. To je centralna tenzija ovog foruma. Davos je elitno okupljanje koje pokušava da oblikuje svet koji pripada svima. Zato je tema ovogodišnjeg sastanka ‘Duh dijaloga’. Jer samo kroz dijalog ova sala može da stekne legitimitet da oblikuje ideje za one koji nisu u njoj“, smatra Fink.
Prisutnima su se obratili i privremeni kopredsedavajući Upravnog odbora Svetskog ekonomskog foruma Andre Hofman, kao i predsednik Švajcarske Gi Parmelin.
DeVever: Tramp prelazi crvene linije
Belgijski premijer Bart De Vever upozorio je da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prelazi crvene linije i da bi 80 godina atlanticizma moglo da se približi kraju ako ne promeni kurs.
On je rekao da je „Evropa na raskrsnici“ i da mora da odluči kakva će biti njena politika, prenosi Gardijan.
„Do sada smo pokušavali da umirimo novog predsednika u Beloj kući. Bili smo vrlo popustljivi i po pitanju carina. Bili smo popustljivi u nadi da ćemo dobiti njegovu podršku za rat u Ukrajini. Ali sada se toliko crvenih linija prelazi da imate izbor između sopstvenog dostojanstva i Biti zadovoljan poslušnik je jedno. Biti nesrećni rob je nešto sasvim drugo“, istakao je on.
De Vever je kazao da ako sada popuste, izgubiće dostojanstvo, a to je verovatno najdragocenija stvar koja može da se ima u demokratiji.
On je rekao da će se u sredu sastati sa Trampom, u pratnji belgijskog monarha Filipa.
„Ali sastanak će imati drugačiji karakter nego što smo planirali. Verovatno će to biti poruka koju moramo da pošaljemo: ovde prelaziš crvene linije. Ili stojimo zajedno, ili ćemo stajati podeljeni, a ako smo podeljeni, to je kraj jedne epohe – 80 godina atlanticizma se zaista približava kraju“, naveo je belgijski premijer.
On je kazao da „ako atlanticizam zaista nestane, sa njim će nestati i globalizacija“.
„To je potpuno jasno. A mi u tom svetu ne možemo da ostanemo biljojedi“, poručio je De Vever.
Prema njegovim rečima, Evropa mora da se „probudi i ponovo naoruža“ kako bi odgovorila na, kako je naveo, strukturni zaokret u SAD, upozoravajući da je Evropa postala potpuno zavisna od tehnologija koje ne poseduje i ne kontroliše.
„Bili smo pomalo naivni i vreme je da se probudimo. Potrebne su nam sopstvene tehnološke platforme kako bismo gradili prosperitet budućnosti“, rekao je De Vever.
On je dodao da promena u američkoj politici nije vezana samo za Donalda Trampa.
„Navikli smo na veoma prijatne predsednike poput (Baraka) Obame i nismo primetili da promena u Americi nije vezana za jednu administraciju. To je strukturna promena. Lice Amerike okrenuto je Pacifiku, a leđa Atlantiku i to se neće promeniti ni posle Trampa“, zaključio je belgijski premijer.
On je naglasio da, kako je rekao italijanski filozof, politički teoretičar, marksista i osnivač Komunističke partije Italije Antonio Gramši,“ako staro umire, a novo još nije rođeno, živite u vremenu čudovišta i na njemu je (Trampu) da odluči da li želi da bude čudovište ili ne“.
De Vever je dodao da je Evropa naučila lekciju na teži način nakon što su prethodne greške i iluzije sustigle politiku evropskog kontinenta.
Na pitanje da li se može uzeti zdravo za gotovo da su SAD saveznik Evrope, belgijski premijer je odgovorio da, nažalost, ne može.
„Voleo bih da mogu da potvrdim da su saveznik, ali onda moraju i da se ponašaju kao saveznik“, rekao je on.
De Vever je naveo i da su tokom nedavnog sastanka „Koalicije voljnih“ američki predstavnici poručili da ne žele da zauzmu stranu u ratu između Rusije i Ukrajine.
„To me je veoma šokiralo, jer sam odrastao 1980-ih godina, kada je Zapad predstavljao nešto – suverenitet naroda, demokratiju i slobodu“, rekao je belgijski premijer.
On je dodao da je ideja da SAD u sukobu između tiranije i demokratije ostanu neutralne, čak i na sastanku pro-ukrajinske „Koalicije voljnih“, izuzetno zabrinjavajuća.
„(Ruski predsednik Vladimir) Putin to vidi. To je njegova snaga – naša podeljenost“, rekao je De Vever.
On je upozorio da, ukoliko predsednik Rusije vidi da jedna članica NATO-a preti vojnom invazijom drugoj članici Alijanse, to neće obeshrabriti Moskvu da nastavi rat u Ukrajini, niti će odvratiti Kinu od, kako je rekao, imperijalističke politike.
De Vever je, govoreći o zapleni ruskih sredstava, rekao da to nije jednostavan proces.
„Ne postoji ništa poput Alibabine pećine gde možete jednostavno uzeti zlato i proći nekažnjeno. Ta iluzija postojala je nekoliko meseci, ali smo uspeli da je zasad stavimo van snage“, istakao je on.
Plenković: Proces proširenja zavisi od geopolitike
Hrvatski premijer Andrej Plenković, naglašavajući značaj zemalja Zapadnog Balkana i regiona jugoistočne Evrope, rekao je da je do sada proces proširenja uglavnom bio fokusiran na ispunjavanje tehničkih kriterijuma, ali da sada to može više da zavisi od geopolitičkog pristupa.
Ipak, detalji i potencijalni efekti takvog proširenja i dalje moraju biti temeljno analizirani, naveo je on.
Plenković je kazao je da će mnogi 24. februara otputovati u Kijev da bi pružili dodatnu podršku Ukrajini, povodom četvrte godišnjice napada Rusije.
„Mislim da je jedini siguran način da Evropska unija ostane akter u svetu da pokuša da bude što ujedinjenija“ istakao je on.
Plenković je dodao da će ovonedeljni EU samit u četvrtak biti posvećen podršci Danskoj.
Ipak, on je govorio o SAD optimistično, ali oprezno.
„Uprkos svemu, recimo, ‘šumu’ u komunikacionim kanalima SAD su saveznik i prijatelj, i to je ono što je najvažnije“, poručio je hrvatski premijer.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda je upitan o izgledu za postizanje mirovnog sporazuma za Ukrajinu, rekao da je i dalje „skeptičan“, objašnjavajući da je to jednostavno zato što on i Litvanija „vrlo dobro poznaju Rusiju“.
On je dodao da dok Ukrajina vodi diplomatski dijalog, Rusi nastavljaju da skladište rakete, pa je „verovatno prerano zaključivati da su Rusi spremni da prihvate plan i počnu pregovore“.
Prema njegovim rečima, Moskva „želi da kupi vreme za napad na Ukrajinu“, čineći život običnih ljudi, čak i u glavnom gradu, nemogućim.
Nauseda ističe maksimalističke teritorijalne zahteve Rusije i kaže da nema sumnje da Rusija neće da odustane od svojih imperijalističkih ambicija.
„Čak i promena režima u Kremlju verovatno neće doneti radikalne promene u ruskoj politici, jer povremeno slušam šta ruski opozicioni lideri govore – oni zapravo iznose iste ideje. A te ideje su, pre svega, o ekspanzionističkoj politici Rusije“, upozorio je Nauseda.
Makron: Evropa se suočava sa konkurencijom SAD i Kine, mora da ojača suverenitet
Evropa se suočava sa ekonomskom konkurencijom Sjedinjenih Američkih Država i Kine i mora da ojača svoj ekonomski i industrijski suverenitet kroz tri ključna stuba – zaštitu, pojednostavljenje i investicije, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron tokom obraćanja u Davosu.
Kako je naveo, američka „konkurencija“ je usmerena na „slabljenje i potčinjavanje Evrope“, a Francuska i EU treba da osnaže svoju autonomiju i odbrane mulilateralizam.
On je napomenuo da je evropska konkurentnost zaostala u odnosu na Sjedinjenim Američkim Državama i ocenio da su Evropljani nisu dovoljno oprezni prema zatvorenim ili zaštićenim tržištima, posebno kada se suočavaju sa američkim i kineskim pritiscima.
| Vučić:Uvek je dobro čuti šta Makron kaže o aktuelnim izazovima |
|
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sreo danas u Davosu sa predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom i istakao da je uvek dobro i korisno čuti šta jedan od najvažnijih lidera ima da kaže o aktuelnim izazovima. „Došao sam da čujem govor predsednika Makrona na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Uvek je dobro i korisno čuti šta jedan od najvažnijih evropskih lidera ima da kaže o aktuelnim globalnim izazovima i načinima da se prevaziđu krize i rastuće podele, uz više dijaloga i odgovornosti“, naveo je Vučić na Instagramu. |
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
U tom kontekstu, Makron je najavio da će zajedno sa Evropskom komisijom postaviti osnove za „evropski preferencijalni režim“ koji bi služio za zaštitu industrije Starog kontinenta.
On je istakao da EU mora da koristi svoje „vrlo moćne“ alate kako bi odgovorila na ekonomski pritisak, posebno pominjući „instrument protiv prisile“ (anti-coercion instrument) Evropske unije.
Makron je takođe ukazao na problem investiranja u Evropi i pozvao na razvoj Unije tržišta kapitala, kako bi Evropljani mogli da usmere veću količinu svoje štednje ka inovacijama unutar Evropske unije.
Prema njegovim rečima, Evropa ima više štednje nego Sjedinjene Američke Države, ali preveliki deo te štednje se ulaže izvan Unije, što slabi evropski investicioni potencijal.
On je pozvao na pojednostavljenje pravila i jačanje jedinstvenog tržišta kako bi se podstakla inovacija i rast, ocenjujući da Evropska unija nije dovoljno spremna da odgovori na nivo javnih i privatnih ulaganja u Sjedinjenih Američkih Država.
Makron je na kraju ponovio poziv na jačanje evropske suverenosti i autonomije, navodeći da Evropa mora da se oslanja na svoje kapacitete i alate, umesto da pristaje na „novi kolonijalni pristup“ u međunarodnim odnosima.
Besent: SAD i dalje najbolja destinacija za ulaganja, Evropa da se fokusira na rast
Sjedinjene Američke Države su i dalje najbolja destinacija za ulaganja zbog poreske, regulatorne i energetske sigurnosti, kao i zbog deregulacije, dok Evropa treba da se fokusira na privredni rast, izjavio je danas ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent na 56. sastanku Svetskog ekonomskog foruma.
Prema njegovim rečima, tržišta ne treba posmatrati kroz kratkoročne oscilacije, već kroz širi ekonomski oporavak koji se sada vidi u svim sektorima.
On je istakao da je ohrabrujuće što su manji i srednji segmenti američkog tržišta pokazali jači rast, što po njegovoj oceni govori da se privredni oporavak širi i van takozvanih „Veličanstvenih sedam“ najvećih američkih tehnoloških kompanija.
Govoreći o konkurentnosti Evrope, Besent je citirao izveštaj italijanskog ekonomiste i bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija o regulativi u EU i ukazao da je, uprkos cilju da se smanji birokratija, regulativa u praksi porasla.
Besent je rekao da evropski tehnološki lideri često smatraju da je lakše poslovati u Kini nego u Evropskoj, što je ocenio kao loše za evropski poslovni ambijent.
On je naveo i primer evropskog biznismena koji je morao da čeka 90 dana da dobije sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, dok je slično zakazivanje u Sjedinjenim Američkim Državama trajalo tri dana, što je po njemu pokazalo razliku u pristupu i mentalitetu.
Napomenuo je da Evropa treba da promeni način razmišljanja i fokusira se na nedostatak rasta, što je označio za najveći finansijski rizik, pošto su budžeti vlada narasli nakon pandemije virusa korona, a dugovi su preveliki.
Prema njegovoj proceni, postoje dve opcije kao da se rešite duga, štednja ili rast, pri čemu je štednju i „stezanje kaiša“ označio za politički neprihvatljivu.
Zato je, kako je rekao, američka pozivnica svetu jasna: „Dođite da rastemo i budemo prosperitetni zajedno“.
On je poručio evropskim zemljama da ne odgovaraju na najave Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda, upozoravajući da bi takva reakcija bila kontraproduktivna.
Pozvao je evropske lidere da „zadrže otvoren um“ i da ne reaguju impulsivno, naglašavajući da će Tramp sutra izneti svoj stav i da bi Evropa trebalo da sačeka.
Predsednik Vučić će učestvovati na sesiji Oblikovanje ekonomskog identiteta Evroazije
U Davosu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će učestvovati na sesiji Oblikovanje ekonomskog identiteta Evroazije, kao i na okruglom stolu koji okuplja svetske ekonomske lidere na temu Nova evropska geopolitička strategija.
Tokom boravka u švajcarskom gradu Davosu, Vučić će imati mnogobrojne bilateralne susrete sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih kompanija.
Vučić je ranije najavio da će na forumu imati više od 60 različitih susreta i istakao da je taj skup idealna prilika za sastanke sa mnogim svetskim liderima kao i za rešavanje važnih stvari za Srbiju.
Kako prenose svetski mediji, važan gost u Davosu će biti američki predsednik Donald Tramp, koji je od svog povratka na vlast u januaru 2025. sproveo niz mera koji su uzdrmali temelje svetske ekonomije.
Nemački kancelar Fridrih Merc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i potpredsednik premijera Kine, ali i mnogi drugi političar takođe učestvuju na Forumu.
Događaju će prisustvovati generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okondžo-Iveala, predsednik Grupacije Svetske banke Ažaj Banga, kao i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.
Više od 200 panela na Svetskom ekonomskom forumu će se prenositi uživo širom sveta, poručuju organizatori.
Forum duže od pet decenija okuplja lidere iz poslovnih krugova, vlade, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i sledeće generacije kako bi razumeli globalne izazove i zajedno pokrenuli svet napred.