U nastavku završne reči na haškom suđenju bivšem lideru OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tužioci su naznačili da su optuženi, kao ključni članovi Glavnog štaba OVK, bili vođe udruženog zločinačkog poduhvata protiv svih koje su proglasili za protivnike OVK.
Za zlodela nad Srbima, Romima i Albancima „kolaboracionistima“ u više od 40 pritvora na Kosovu i na severu Albanije, zajedno sa Tačijem su optuženi Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Za sve optužene, glavna tužiteljka Kimberli Vest juče je, na početku završne reči, zatražila kaznu od po 45 godina zatvora.
Tužilac Metju Holing danas je optužene Tačija, Veseljija i Seljimija označio kao osnivače OVK iz 1992-93 godine.
Sa položaja koji su, u narednim godinama, imali u Glavnom štabu OVK, oni su, po tužiocu, „na mnoštvo načina“ doprineli zločinima ne samo nad Srbima, već i nad pristalicama Ibrahima Rugove i njegovog Demokratskog saveza Kosova, koje su smatrali „izdajnicima“.
Tačijeve pretnje „špijunima“ i „izdajnicima“ koji vode „specijalni rat“ protiv OVK, izrečene u javnom nastupu s jeseni 1998., brzo su ostvarene ubistvima i otmicama Albanaca optuženih za saradnju sa srpskim vlastima, o kojim je Glavni štab OVK (GŠ) izdao saopštenje za javnost.
O tim i drugim zlodelima, Tači je lagao međunarodne izaslanike, koji su se kod njega raspitivali o otmicama i pritvaranju civila, naznačio je tužilac Holing.
Zastupnik optužbe pozvao je sudije da zanemare iskaze svedoka Tačijeve odbrane, poput bivšeg američkog zvaničnika Džejmsa Rubina i generala Veslija Klarka.
Po Holingovim rečima, Rubin i Klark želeli su da „budu na pravoj strani istorije“, zanemarujući Tačijevu sposobnost da ih obmane.
Za utiske tih svedoka – koji su tvrdili da Tači nije bio vojni komandant OVK i da nije bio umešan u zločine – tužilac je sugerisao da su površni, budući da nisu bili zasnovani za dubljim saznanjima o organizaciji i delovanju OVK, već na ličnim susretima i razgovorima.
„Tim iskazima ne bi trebalo dati nikakvu težinu“, rekao je sudijama tužilac o gotovo identičnim svedočenjima Rubina, Klarka i drugih svedoka Tačijeve odbrane.
Kao šef obaveštajne službe OVK, drugooptuženi Veselji je, takođe, imao stvarnu moć nad učesnicima u zločinačkom udruženju i dao je značajan doprinos počinjenim zločinima, kazao je tužilac.
Veselji je, kao član GŠ OVK, postavljao starešine OVK koje su direktno činile zlodela, a i sam je, u martu 1999, zarobljenog Milana Mitrovića prebacio u pritvor u selu Klečka, u kojem je ubijeno 11 osoba, a desetine su zlostavljane.
Na sličan način, tužilac Holing opisao je i značajan doprinos koji su počinjenu zločina dali trećeoptuženi Seljimi i četvrtoptuženi Krasnići.
Ključnu ulogu Seljimija, glavnog operativca GŠ OVK, zastupnik optužbe ilustrovao je rečima samog optuženog da je bio organizator istovremenog napada na 14 policijskih stanica na Kosovu koje je OVK sprovela u jesen 1997.
Seljimi je i sam prebijao pritvorenike OVK, a pretio je i da će „svojim rukama ubiti sve koji su sa Rugovom“.
I četvrtooptuženi Krasnići, koji je po Holingu bio „mnogo više od portparola OVK“, pozivao je na „nemilosrdni obračun“ sa svima koji se protive OVK.
Zvaničnim saopštenjima, GŠ OVK potom je potvrdio da se OVK i obračunavala sa svima koje je videla kao protivnike, tvrdio je tužilac.
Tužioci će danas okončati završnu reč, a potom će sudije saslušati argumente zastupnika žrtava koje učestvuju u procesu i odbrane optuženih. Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće izrečena u roku od 90 dana od okončanja završnih reči. Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočila su sedmorica bivših medjunarodnih zvaničnika.
Krasnići je iskaze svedoka odbrane sudu dostavio u pisanom obliku.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.
Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na sudjenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.