Profesorka srpskog jezika u Francuskoj školi u Beogradu Olivera Potić upozorava da „kopi-pejst“ pristup prilikom korišćenja veštačke inteligencije ne donosi znanje, niti razvija kritičko mišljenje, zbog čega je važno da deca svaku informaciju preispitaju, traže izvore i ne uzimaju odgovore zdravo za gotovo.
Potić ocenjuje i da skraćivanje časova na 30 minuta neće povećati pažnju učenika, jer ona zavisi od kvaliteta i interaktivnosti nastave, te dodaje da zabrana mobilnih telefona ne može biti rešenje ako škole žele da prate tehnološke promene.
“Dešavalo se da mi dečak napiše sastav koji je potpuno prepisao sa Chat GPT-a i ja mu dam nulu, jer je to u našoj školi moguće. On se ne buni, samo pita je l’ može ponovo da piše. Ja kažem da može, jer smo se mi odmah razumeli bez reči, on je shvatio da sam ja prepoznala”, objašnjava profesorka Olivera Potić, prenosi N1.
Kaže da pravno formalno ne postoji tolerancija za korišćenje veštačke inteligencije, ali profesorka objašnjava da ona u školi vodi sekciju koja se bavi AI.
“Dolaze mlađa deca i ona uče na koji način treba koristiti i gde je granica između prepisivanja i stvarnog korišćenja, na pravi, etički način”, kaže Potić.
Ona smatra da je neophodno napominjati deci da prilikom korišćenja veštačke inteligencije ne zaborave da kritički razmišljaju, pitaju se, postavljaju dodatna pitanja i traže dokaze i izvore za odgovore koje su dobili.
“Ono što je loš deo je da deca koriste ‘kopi-pejst’ i to je završena priča. Nisu usvojili znanje, nisu kritički promislili da li je ispravno to što su napisali. To je ono na čemu mi trebamo da radimo, da ih naučimo da budu sumnjičavi. U suštini, šta je to kritičko razmišljanje? Mi to stalno govorimo, ali suština kritičkog razmišljanja je da se zapitamo, da ne uzimamo sve zdravo za gotovo”, objašnjava profesorka Potić.
Ona napominje i da veštačka inteligencija kao izvore najčešće navodi one kojih ima najviše na internetu, ali da ne znači automatski da je to ispravno i objektivno.
Komentarišući istraživanja koja pokazuju kako korišćenje veštačke inteligencije doprinose padu kognitivnih sposobnosti, odnosno “zaglupljuju ih” profesorka kaže da je upravo ta ideja bila tema filma njenih učenika “Mislio sam da mislim”.
“Ono što je najveći problem je što deca najčešće pribegavaju liniji lakšeg otpora. Da bi sam čas bio sadržajniji potrebno je da budu aktivna, a da bi bila aktivna, moraju da istražuju i dolaze do nekih zaključaka, a njih to najviše mrzi”, objašnjava Potić.
Profesorka ističe da je potrebno ohrabrivati decu da uče o veštačkoj inteligenciji, ali i profesore, te da nema razloga za strah od nečega što je budućnost.
„Kako uvesti veštačku inteligenciju u škole bez telefona?“
Komentarišući odluku Ministarstva prosvete da se časovi skrate na 30 minuta, Potić kaže da je to besmisleno, jer će dečija pažnja povećati ako je nastava zanimljivija, a ne kraća.
“Skraćivanje časova neće povećati pažnju zato što pažnja zavisi od nastavnika, ne od broja minuta. On će da sedi i igra igricu tri sata jer mu je ona zanimljiva, a neće slušati čas, jer zamislite da sedite šest sati i samo slušate nekoga – to je užasno dosadno. Treba da se aktivira nastava, da se potpuno promeni paradigma školskog sistema na svetskom nivou. Što se tiče oduzimanje mobilnih telefona, to je isto kao kada biste oduzeli knjige đacima jer prepisuju iz njih. Kako da uvedete veštačku inteligenciju bez telefona?”, pita se profesorka srpskog jezika u Francuskoj školi u Beogradu Olivera Potić.