Rat na Bliskom istoku ponovo je u fokus stavio specifičnu poziciju Srbije, koja godinama pokušava da balansira između različitih centara moći. Dok se odnos sa Izraelom danas posmatra kroz prizmu strateškog partnerstva i, što je posebno kontroverzno, značajnog porasta izvoza naoružanja nakon 7. oktobra 2023, relacija sa Iranom ostaje čvrsto vezana za istorijsko nasleđe Nesvrstanih i podršku Teherana po pitanju Kosova. Ipak, nedavno usklađivanje Beograda sa sankcijama Evropske unije protiv Iranske revolucionarne garde ukazuje na to da pritisak zapadnih centara moći sužava prostor za delovanje i iznova otvara pitanje mogućnosti balansiranja Srbije u svetu tekstonskih geopolitičkih promena.
Odnosi Srbije sa državama Bliskog istoka prati politika balansiranja, ali sa različitim uporištima i intenzitetom saradnje. Dok se veza sa Izraelom zasniva pre svega na interesima, najpre u oblastima politike, bezbednosti i vojne industrije, odnosi sa Iranom imaju izraženiju istorijsku i diplomatsku dimenziju, uz manji stepen ekonomske razmene.
„Mi smo jako dugo za vreme Titove Jugoslavije, s obzirom da smo podržavali Pokret nesvrstanih, na neki način ignorisali Izrael i to nije bilo baš najpametnije“, kaže za Insajder spoljnopolitička novinarka Lea Kummer.
Situacija se, međutim, u poslednjih nekoliko godina drastično promenila.
„Beograd je u poslednjih 5-10 godina razvio izuzetno dobre odnose sa Izraelom. Mislim da je ovoj vladajućoj koaliciji važan taj odnos. Oni su koristili taj odnos često da bi preko Izraela došli do američke administracije i ostvarili neki interes, tako da je Izrael postao saveznik vladajuće partije“, ističe Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Odnosi Srbije i Izraela trenutno se nalaze u fazi intenzivne vojne i ekonomske saradnje, koja je zasenila diplomatsko zahlađenje nakon izraelskog priznanja Kosova 2020. godine. Glavna tačka oslonca je trgovina naoružanjem i vojnom opremom koje je značajno poraslo posle 7. oktobra 2023. godine i napada Hamasovih militanata na Izrael.
„Međutim, ono što treba da zabrine sve nas, jeste da je Srbija nastavila da šalje oružje i čak kada je javno postalo poznato i čak kada je Međunarodni sud pravde doneo odluku da postoji rizik od vršenja genocida nad Palestincima u Gazi. Srbija je članica Ujedinjenih i obavezna je da poštuje sve međunarodne konvencije i međunarodno pravo, ali i svoje zakonodavstvo o izvozu naoružanja, koje je vrlo jasno i koje glasi da vi ne možete da šaljete oružje u one zemlje gde postoji rizik od genocida ili masovnog kršenja međunarodnog prava i masovnog kršenja ljudskih prava. I Srbija je u januaru 2024. kao i brojne druge zemlje Ujedinjenih nacija obaveštena od Međunarodnog suda pravde da postoji rizik od genocida i da je u obavezi da spreči genocid. Jedna od mera kojima sprečavanje genocida može da se sprovodi jeste zabrana izvoza oružja“, objašnjava Bjeloš.
„Ali istine radi, skoro ceo svet izvozi oružje u Izrael. Od Kine do Nemačke. O Americi da ne govorimo i o drugim zemljama Evrope“, nadovezuje se Kummer.
Kakvi su odnosi s Iranom?
S druge strane, saradnja Srbije sa Iranom temelji se na dugom istorijskom kontinuitetu koji seže do Pokreta nesvrstanih, ali je u modernom kontekstu primarno definisana zajedničkim stavom o međunarodnom pravu. Za zvanični Beograd, Iran je jedan od važnih partnera u islamskom svetu zbog nepriznavanja Kosova, a drugi kolosek saradnje dve države je i ograničena ekonomska razmena, pre svega u oblasti energetike.
„Kada je reč o Iranu, Srbija je mimo odluka EU u ranijem periodu bila ukinula bezvizni režim za Iran, čak i otvorila privremeno letove direktne između Teherana i Beograda. I onda je na veliki pritisak iz EU ponovo morala da ukine taj bezvizni režim“, podseća Bjeloš.
U međuvremenu se Srbija uskladila i sa poslednjom odlukom Evropske unije kojom se iranski Korpus islamske revolucionarne garde stavlja na listu subjekata uključenih u terorističke akte, podložne sankcijama. I u tom činu se, između ostalog, vidi jasno svrstavanje Srbije na stranu Izraela a protiv Irana. Jedino pitanje koje preostaje je – da li je u ovoj, najnovijoj bliskoistočnoj krizi, moguće održati politiku balansiranja?
„Naravno kada su ovakve velike političke krize, onda može doći do pritisaka i to je sada na državnom vrhu da odluči kako će se postaviti, pretpostavljam gledajući interese Srbije“, kaže Kummer.
„U sadašnjoj situaciji nije moguće balansirati. Srbija nema taj kapacitet“, zaključuje Bjeloš.
A pitanje je koliki kapacitet u novim geopolitičkim okolnostima ima i Evropa, dodaje sagovornica Insajdera, zaključujući da će se posledice sukoba tek osetiti u ekonomiji, energetici i kolektivnoj bezbednosti u jednom potpuno drugačijem svetu.
PROČITAJ VIŠE I POGLEDAJ VIDEO OVDE