Ustavni sud Srbije je od Narodne skupštine zatražio mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, kolokvijalno nazvanih Mrdićevi zakoni, formalno otpočinjući proces preispitivanja ustavnosti kontroverznih zakona. Mrdićeve zakone istovremeno analizira i Venecijanska komisija, dok su iz Evropske komisije u više navrata naglasili da očekuju da vlast u Srbiji da zakone ne primenjuje do konačne ocene usklađenosti sa evropskim pravnim standardima.
Dopis Ustavnog suda objavila je narodna poslanica ZLF-a Jelena Jerinić. U njemu se vidi da sud od Skupštine traži da se izjasni o zakonima, a povodom dva predloga za ocenu ustavnosti koje su primili. Kako je navela Jerinić, zahteve za ocenu ustavnosti zakona podneli su Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), kao i 28 opozicionih poslanika.
Dopis Ustavnog suda koji je objavila Jerinić stigao je u Skupštinu 16. marta, istog dana kada je delegacija Venecijanske komisije započinjala dvodnevnu posetu Srbiji. Dopis je prva potvrda da je Ustavni sud formalno počeo sa ispitivanjem ustavnosti spornih zakona, što je kao mogućnost javno najavljivao predsednik suda Vladan Petrov.
Mrdićevi zakoni se odnose na izmene i dopune pet zakona iz domena pravosuđa, a predvideli su široku lepezu izmena u načinu funkcionisanja pravosuđa. Među kontroverznijim izmenama su one o ukidanju komisije za odlučivanje o prigovorima tužioca, omogućavanje glavnim tužiocima da rade u v. f. Statusu, ali i predsednicima sudova da dobiju drugi mandat. Prema ocenama domaće stručne javnosti, izmenama su ublaženi zakoni koji su usvojeni prethodnih godina sa ciljem ojačavanja nezavisnosti pravosuđa i usklađivanja sa evropskim pravnim standardima.
Iako su iz Evropske komisije u više navrata otvoreno rekli da od vlasti očekuju da zakone ne primenjuju do ocene Venecijanske komisije, deo odredbi je već primenjen. Izmena koja je privukla najviše pažnje javnosti dovela je do toga da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ostane bez četvoro tužilaca. Takođe, tužilaštvo za Visokotehnološki kriminal je svedeno na odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu.
Osim odredbi, sporan je bio i način usvajanja izmena zakona. Pošto ih je predložio narodni poslanik Uglješa Mrdić, a ne Vlada Srbije, zakoni su došli u skupštinsku proceduru bez sprovođenja javne rasprave. Nakon usvajanja zakona i kritične reakcije iz Brisela, predstavnici vlasti su pozvali Venecijansku komisiju da da mišljenje o o njima.
Ministar pravde Nenad Vujić je izjavio da će Venecijanska komsija vrlo brzo poslati prvo mišljenje o zakonskim izmenama.