Zoran Panović, programski direktor Demostata, govorio je za N1 o tome kakav trend su pokazali rezultati izbora u deset opština, kao i da li se može ozbiljno shvatiti najava Aleksandra Vučića da će izbori „možda biti i pre Vidovdana“. Panović je naveo da su održani lokalni izbori bili „ispod svakog demokratskog nivoa“ i da su održani u atmosferi koja nije ni blizu demokratske.
„Ali ti izbori pokazuju mnogo toga – ako bi Vučić brzo raspisao vanredne parlamentarne izbore, to bi značilo da se konsolidovao, ali ako bude otezao, to pokazuje da je svestan da ovo nisu rezultati koji mu garantuju pobedu na nivou Srbije, jer je pitanje koliko ima resursa za celu republiku“, rekao je Panović koji je istakao da SPS više nema „taj luksuz da nastupa kao samostalna partija.“
„Izbori su pokazali, sa strane vlasti, na primer, da se ide na jednu listu – nema više luksuza da se puštaju socijalisti ili Zavetnici da idu solo. Kada gledamo izborne liste, treba razlikovati fantomske partije i trojanske. Fantomske služe da prave konfuziju na listi, obično imaju imena koja liče na glavnog konkurenta. Za trojanske partije se glasa i to su uglavnom proksi partije“, objasnio je Panović.
On je istakao da je SNS je pokazao veliki stepen inkluzivnosti, ali da taj resurs nije neograničen.
„Birači podržavaju kada se opozicione partije i studenti udruže“
„SPS će teško sam na izbore. Ovde se pokazalo, sa druge strane, mi u Demostatu nalazimo u istraživanjima da birači koji su protiv vlasti podržavaju kada se opozicione partije i studenti udruže – to se pokazalo već treći put na nivou lokalnih izbora. Kada pogledamo paralele, koalicija ‘Srbija protiv nasilja’ je uzela oko 24 odsto glasova, a opozicione i studentske liste su sada egal sa vladajućom strukturom, prelaze preko 40 odsto glasova. Taj rezultat pokazuje da postoje dve velike grupacije u Srbiji“, rekao je Panović koji je istakao da studentska opcija ima najveću podršku.
„Kako istraživanja pokazuju, opcija koja se percipira kao studentska ima najveću podršku i ako se tu pridruže i drugi, dobija se sinergija. To je model koji partije moraju da nađu. Pokazalo se da je to jedini put koji daje nadu antivučićevskoj liniji“, navodi on.
Panović objašanjava da je važno da građani steknu utisak da postoji opcija koja bi mogla da pobedi vladajuću partiju.
„Kontrola izbora je bitnija za opoziciju nego program“
„Bitna je percepcija, da građani koji su protiv vlasti veruju da je to lista koja može da pobedi. Kada imate uverenje da može da se pobedi, dobija se jedna vrsta motivacije. Referendumska atmosfera povećava izlaznost, što odgovara studentima i opoziciji“, kaže Panović koji naglašava da se ne može osporiti činjenica i da SNS ima podršku odrđenog procenta birača.
„Sa izbornom patologijom i algoritmom, oni pobeđuju, ali to nije više kao nekada i to ne može da se sakrije. Ali ne treba upasti u zamku da oni koji glasaju za vlast to rade iz prinude. Ima prinude, ali ima i onih koji glasaju jer su za Vučića. On je delimično uspeo da konsoliduje svoju biračku bazu i da u poslednjih godinu i po dana, iako se nije napravio pokret za narod i državu, formira lojalističku strukturu“ kaže on.
Panović tvrdi da je za opoziciju najvažnija kontrola izbora.
„Treći izborni ciklus lokalnih izbora pokazuje da studentski i opozicioni aktivisti stiču iskustvo. Svakako, kontrola izbora je bitnija za opoziciju nego program. Tu postoji i zabluda da bi povlačenje kontrolora pomoglo opoziciji – ne bi. I sada je vrlo teško uspostaviti kontrolu izbora. Za jednu dobru biračku kontrolu još nema resursa“, navodi on.
„Rektor Đokić ima solidan rejting i dobra stvar je što on ne polarizuje opoziciju“
Panović ističe da se opoziciona strana mora personalizovati kako bi postala adekvatan protivnik vladajućoj partiji.
„U ovom delu Srbije koji podržava vlast nema dileme ko je vođa – tu je vrlo jasno hijerarhijsko ustrojstvo. Sa druge strane, deo koji je protiv Vučića ima određenu krizu liderstva, koja u nekim etapama, u korelaciji sa vlastima, i nije loša, jer se više percipiraju studenti, pa se stiče utisak da postoji odnos Vučić – studenti. U jednom trenutku, a to su parlamentarni i predsednički izbori, ta druga strana mora više da se personalizuje. Rektor Đokić ima solidan rejting i dobra stvar je što on ne polarizuje opoziciju, može da se predstavi kao najmanji zajednički imenitelj, jer ostali na neki način polarizuju“, objasnio je on.
Panović je ocenio govor rektora Vladana Đokića kao politički.
„Taj govor je dobar govor, ima deo koji se odnosi na odbranu univerziteta, ali on jeste politički govor. Dobro je pripremljen, a scena sa Rektorata daje određeni marketinški potencijal“, navodi on.
Programski direktor „Demostata“ kaže da su predsednički izbori potencijalna opcija i dalje, ali, kako on kaže, za njih još uvek ne postoji adekvatan kanidat koji bi se suprotstavio Aleksandru Vučiću.
„Po istraživanjima, od onih koji su već poznati javnosti, teško možemo da nađemo kandidata koji bi mogao da pobedi u prvom krugu kao što je to mogao Vučić“, navodi Panović koji je objansio zašto veruje da su predsednički izbori prvi korak ka promeni.
„Predsednički izbori prilika za promenu“
„Kandidata iz SNS-a koji bi mogao da pobedi u prvom krugu, a da to nije Vučić, teško je naći. Sa druge strane, to bi bilo loše i za Vučića. Predsednički izbori opet ostaju predmet kalkulacija. Kao što promene 2000. i 2012. nisu mogle da dođu bez građana i stranih faktora, neosporno je da su tektonske promene uglavnom dolazile kroz predsedničke izbore, kao što je to bio slučaj sa Koštunicom i Tadićem. Pitanje je da li bi Vučić kao iskusni političar išao na takvu vrstu rizika“ navodi Panović koji veruje da do promene Ustava neće doći.
„Promena Ustava ne verujem da nam se sprema, ali vlast ide na to da se ponovo uvede neka vrsta kancelarskog sistema, jer je Vučić to već radio kada je bio premijer“, objasnio je on.
Da li je promena vlasti blizu?
„Javno mnjenje postoji u dva oblika – kritičko i manipulativno. Mogu da kažem da postoji potencijal, ali to zavisi od mnogo faktora, pre svega političkih: koliko su sposobni i koliko mogu da stvore uverenje da je promena vlasti moguća. Tu ima i psiholoških faktora. Bitno je da ljudi veruju da će biti plata i penzija ako se vlast promeni, to je ono što vlast stalno govori“, navodi Panović koji uočava koje parole vlast konstantno reciklira.
„Postoje tri Miloševićeve temeljne parole koje vlast reciklira: prva je vezana za ‘snage haosa i bezumlja’ – tu se uvek misli na opoziciju, druga je ‘Srbija se saginjati neće’, a treća je ‘sa nama nema neizvesnosti’“, zaključio je Panović.