U svetlu pretnje američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama da će „uništiti čitavu civilizaciju“ uoči krhkog primirja između SAD i Irana, pravni stručnjaci postavljaju pitanje da li ovakav zapaljiv govor može predstavljati ratni zločin – čak i ako nikada ne bude sproveden.
Samo nekoliko sati pre roka u utorak uveče, koji je bio povezan sa američkim zahtevima upućenim Teheranu, Tramp je na Truth Social napisao da će „čitava civilizacija nestati večeras, i da se nikada neće vratiti“.
Primirje koje su u sredu postigli SAD, Izrael i Iran za sada je zaustavilo dalja dejstva, iako njegova održivost ostaje neizvesna.
Za Stivena Rapa – bivšeg američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina koji je bio tužilac u slučaju protiv bivšeg liberijskog lidera Čarlsa Tejlora, osuđenog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – odgovor je jasan.
„Moj stav je da“, rekao je Rap za Politico, pozivajući se na član 51 Dopunskog protokola I Ženevskih konvencija, koji zabranjuje pretnje usmerene na zastrašivanje civilnog stanovništva.
Po njegovom mišljenju, zakon ne zahteva da se nasilje zaista dogodi.
„Čak i ako se pretnja ne ispuni, to i dalje predstavlja krivično delo“, rekao je. „Ako pretim da ću ubiti vašu decu, ali to ne učinim, to je i dalje oblik iznude koji zakon prepoznaje“.
Bela kuća je, kao odgovor, Trampove komentare predstavila kroz prizmu domaćih ovlašćenja, a ne međunarodnog prava.
„Predsednik Tramp uvek daje prednost diplomatiji“, saopštila je portparolka Bele kuće Ana Keli, dodajući da će on koristiti svoja „ustavna i zakonska ovlašćenja“ da zaštiti SAD.
Ovaj slučaj je zaoštrio pravno pitanje koje se retko ovako jasno postavlja: da li sama pretnja čak i ona objavljena na društvenim mrežama može predstavljati ratni zločin?
Nije prvi put da se takve zabrinutosti pojavljuju. Pretnje udarima na civilnu infrastrukturu tokom sukoba, uključujući elektrane i postrojenja za desalinizaciju, već su izazvale optužbe za potencijalne ratne zločine. To naglašava kako se fokus sa samih dela pomera i na samu retoriku.
Mogu li pretnje biti ratni zločini?
Ovo načelo je, tvrdi Rap, već testirano na sudu.
„Takva vrsta pretnje protiv civilnog stanovništva – takvo zastrašivanje – može biti predmet krivičnog gonjenja“, rekao je Rap, pozivajući se na presedane uključujući slučaj Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju tužilac protiv Stanislava Galića tokom opsade Sarajeva 1990-ih, kao i presudu Specijalnog suda za Sijera Leone u slučaju Čarlsa Tejlora. „To je, prema međunarodnom pravu, ratni zločin samo po sebi.“
Ipak, ne slažu se svi stručnjaci tako daleko, iako priznaju da Trumpova izjava prelazi pravnu granicu.
Kevin Džon Heler, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Kopenhagenu, opisao je objavu kao „jasno kršenje člana 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija“, koji zabranjuje pretnju ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države.
„Ništa u Povelji UN, pa ni pravo na samoodbranu, ne opravdava uništenje čitave zemlje samo zato što vam se ne sviđa njena vlada“, rekao je za Politiko.
On je takođe ukazao na zakone ratovanja, koji zabranjuju „akte ili pretnje nasiljem čija je primarna svrha širenje straha među civilnim stanovništvom“.
„Čini se da nema mnogo sumnje da je širenje straha među iranskim civilima primarna svrha Trumpove pretnje“, naveo je Heler. „Ipak, ta pretnja verovatno neće biti kvalifikovana kao ratni zločin“, dodao je, napominjući da međunarodni tribunali obično zahtevaju da takve pretnje dovedu do „teških posledica“ po civile – a „to se očigledno još nije dogodilo“.
Drugi smatraju da takva retorika može biti nezakonita prema međunarodnom pravu, iako ne mora dostići prag ratnog zločina.
„Ove pretnje krše zabranu davanja milosti“, rekao je Geri Simpson, profesor javnog međunarodnog prava na Londosnkoj školi ekonomije, misleći na pravilo u zakonima ratovanja, kodifikovano u Dopunskom protokolu I Ženevskih konvencija, koje zabranjuje proglašavanje da neprijateljski borci neće biti pošteđeni ili da se predaja neće prihvatiti.
„Ovo je očigledno okrutno i opasno – i možda poremećeno“, rekao je Simpson za Politiko. „Ali to takođe predstavlja čin prema međunarodnom pravu i ima pravno dejstvo“.
U središtu debate je razlika koju međunarodno pravo pravi, ponekad nespretno, između onoga što je nezakonito i onoga što je krivično delo.
Međunarodno pravo jasno zabranjuje pretnje silom, uključujući i zabranu iz Povelje UN koja se odnosi na „pretnju ili upotrebu sile“ protiv drugih država.
Ali pretvaranje takvih pretnji u ratne zločine obično zahteva viši prag, pri čemu međunarodni tribunali fokus stavljaju na ponašanje koje proizvodi konkretne posledice, što se vidi iz sudske prakse poput predmeta Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Tužilac protiv Dragomira Miloševića.
Američki pravni okvir
Svaka procena Trumpove izjave, međutim, oblikovana je dubljom i dugotrajnijom napetošću: kako Sjedinjene Države same pristupaju međunarodnom pravu.
Vašington je istorijski zauzimao selektivan pristup međunarodnim pravnim obavezama. Iako je prihvatio delove Ženevskog okvira, SAD nisu ratifikovale Dopunski protokol I – odredbu na koju se Rap poziva – što znači da ona nije obavezujuća prema američkom pravu.
SAD takođe nisu članica Međunarodnog krivičnog suda i više puta su osporavale nadležnost međunarodnih tribunala nad američkim zvaničnicima, uključujući i sankcionisanje sudija i tužilaca ICC zbog istraga o navodnim ratnim zločinima američkog osoblja u Avganistanu, kao i, u novije vreme, izraelskog postupanja u Gazi.
Uzastopne administracije su održavale stav da američki sudovi – a ne međunarodni – treba da odlučuju o zakonitosti postupanja SAD, što je deo dugogodišnjeg odbacivanja nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda (ICC) nad američkim državljanima.
Taj stav odražava osnovni princip američkog pravnog sistema: da međunarodno pravo obavezuje SAD prvenstveno tamo gde je država na njega izričito pristala, i da domaće pravo na kraju ima prednost.
Džon Jo, profesor prava na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, koji je radio u Kancelariji pravnog savetnika Ministarstva pravde tokom administracije Džordža V. Buša , rekao je da je ta hijera
„Sjedinjene Države su država u kojoj, prema ustavu, domaće pravo ima prednost nad međunarodnim pravom – i to samo ako je ono usvojeno kroz odgovarajuće zakonodavne procedure“, rekao je Jo za Politiko. „U suprotnom, to je politička odluka predsednika da li će država slediti neko pravilo međunarodnog prava.“
Jo je dodao da su SAD „stvorile i sprovele međunarodni sistem zasnovan na pravilima od 1945. godine“, opisujući to kao „zaista izuzetan aspekt američke globalne moći“.
Drugi stručnjaci pitanje vide manje kao pravnu hijerarhiju, a više kao način primene međunarodnog prava u praksi.
„SAD se izdvajaju jer su istorijski agresivno zahtevale da druge zemlje poštuju međunarodno pravo, dok su same izuzimale sebe iz ključnih odredbi i ugovora“, rekao je Erik Posner, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Čikagu, za Politiko.
„Naravno, i druge zemlje su selektivne u svom pristupu međunarodnim pravnim obavezama“, dodao je.
Taj pristup se ogleda i u tome kako Bela kuća tumači Trumpove izjave, naglašavajući bezbednosne interese SAD pre međunarodnih pravnih ograničenja.
„Iran nikada ne sme da bude u poziciji da ugrozi bezbednost Sjedinjenih Država posedovanjem nuklearnog oružja“, izjavila je portparolka Bele kuće Ana Keli.