Narodna izreka koja precizno opisuje da je neko loše prošao, izgubio novac ili totalno nagrabusio jeste – „prošao kao bos po trnju”. Kada uzaludno pokušavate da isterate pravdu tamo gde je nema, onda vi – „ispravljate krivu Drinu”.
Hodanje po trnju kao potpuna nepripremljenost na izazov
Kada neko iz životne situacije, a pre svega iz poslovnog brodoloma, izađe slomljen i praznog novčanika, tada kažemo – „prošao kao bos po trnju”. Metafora je bolno otrežnjenje nakon doživljenog teškog neuspeha. Ova narodna poslovica je veoma česta u narodu jer sa malo reči opisuje kraj nepromišljenosti i nepripremljenosti na okolnosti modernog života.
Ko to danas još hoda bos i gde nalazi trnovitu stazu?
Retki su građani koji danas bukvalno hodaju bosi. Niko, tačnije. Izreka se odomaćila u prošlosti kada obuću nije mogao svako da priušti. Za razliku od dobrostojećih, sirotinja je hodala bosa. Po dobro uređenoj stazi nije problem hodati, ali ako moraš da skreneš u šiblje i trnje zbog nepromišljenosti, neopreznosti, lošeg dela, kazne ili krađe – to je druga stvar.
Nepripremljen na nepoznatom terenu
Kada čovek nema plan, zaštitu ili zaleđinu („bos”), a krene u neki od životnih poduhvata, njegova ranjivost je očigledna. Što dalje ide u nepoznato („trnje”), postaje sve bolnije. Za onoga ko u posao ili raspravu uđe apsolutno nepripremljen, za očekivati je da bude „izrešetan” argumentima svojih protivnika. „Prošao kao bos po trnju” je doživljeni debakl, izvlačenje „debljeg kraja” i izgubljen novac zbog nepromišljenog i rizičnog plana.
Sadašnji primeri „trnovitog” puta
Ova narodna poslovica, izrečena prijateljima ili komšijama, na brz način im pojašnjava životni „brodolom” izleta u nepoznato. Atraktivni turistički aranžman koji izgleda glamurozno i ne tako skupo može da vas odvede u očaj kada odete na uplaćeni odmor, a umesto sobe s pogledom na more dobijete buđavu sobu koja gleda na drugo krilo istog hotela. Ili, ako dobijete ponudu za posao sa velikom platom i prijatnim kolegijalnim okruženjem, a dobijete da radite smene od 12 sati, šefa baksuza i stalna kašnjenja plate.
Odakle pokušaji „ispravljanja krive Drine”?
Reč je o izrazu koji nepogrešivo gađa u naš mentalitet i u jedan broj ljudi koji su uvek za borbu protiv vetrenjača. Pokušaj da isterate pravdu tamo gde je nema i nekakav uzaludan trud jeste – „ispravljanje krive Drine”. Ovo je „neporaženi” šampion u narodnim poslovicama jer se održao vekovima i može se čuti od pijace do Palate pravde.
Simbol uzaludnog truda
Ako se borite protiv nepravde i majke prirode, na vas će uvek gledati kao na nekog ko uzaludno gubi vreme, energiju i novac. Moćna reka Drina je „svojeglava”, odnosno ona i geografija biraju da li će njen tok krivudati kao zmija ili biti prav kao auto-put u pustinji. Za onoga ko stalno, bez prestanka „ispravlja krivu Drinu”, često se smatra da baš nije u potpunoj mentalnoj ravnoteži.
Prava linija je „neprivlačna” Drini
Planinski teren kroz koji ova reka vijuga stvara veoma krivudav tok. Drina stvara čarobne okuke (meandre), a panorame su na meti turista, snimatelja i fotoreportera. Ko god to uživo pogleda, bio to stranac ili neko iz bivše nam velike zajedničke države, shvati značaj izreke „ispravlja krivu Drinu”. Ponekad je borba za pravdu teška koliko i ispravljanje moćne reke. Nepravda koju jedan čovek ne može da ispravi, a borba za pravdu je nemoćna pred geografijom ili ukorenjenim establišmentom. Asocijacija na rešavanje nerešivog problema sama je bit ove narodne izreke.
Drina se i dan-danas „ispravlja”
Bez podrške nadređenih nemoguće je i predstavlja uzaludno trošenje energije i pokušaj da se provetri okoštali sistem koji decenijama funkcioniše u firmi, školi, skupštini ili pravosuđu. Sistem je tako postavljen da pojedinac može da ga promeni samo ako prethodno svojim šakama ispravi tok reke, što je nemoguća misija, kao i odvikavanje birokratije od svojih cementiranih privilegija i pravila. Logika ne funkcioniše u takvim sistemima.