Gotovo svako ko je makar malo vremena proveo gledajući snimke životinja na internetu naišao je na papagaja koji “pleše”. Ptice pomeraju glavu, tapkaju nogama i okreću se u savršenom ritmu muzike, što na prvi pogled deluje gotovo kao ljudsko ponašanje. Dugo se verovalo da je reč o simpatičnoj slučajnosti ili naučenom triku, ali takvo objašnjenje nije zadovoljilo naučnike.
Pokreti nisu delovali slučajno ili kao jednostavna imitacija, pa je ono što je izgledalo kao zabavan internet fenomen pokrenulo ozbiljno naučno pitanje: Šta se zapravo dešava u mozgu ptice dok se kreće uz muziku i da li zaista oseća ritam? Odgovor je bio iznenađujući, piše PetHelpful.
Ptica koja je sve promenila
Prekretnica je došla sa sada već poznatim kakaduom Snoubolom, čiji je oštar osećaj za ritam prvi put privukao pažnju javnosti 2007. godine. Iako je na prvi pogled izgledao kao svaki drugi razigrani papagaj, njegovi pokreti su pokazivali da u njemu ima nešto više. Snoubol je skakao, klimao glavom i pomerao telo u ritmu muzike, prilagođavajući se promenama tempa, prenosi Index.hr.
To je bio ključ. Istraživači ga nisu samo posmatrali, već su ga testirali. Puštali su mu muziku različitim brzinama, ponekad brže, ponekad sporije, uklanjajući sve ljudske znakove koji bi mogli uticati na njega. Ono što su tada otkrili bio je pravi proboj: Snoubol se nije držao samo jednog tempa, već je ubrzavao i usporavao uz muziku. Drugim rečima, nije samo kopirao – zaista je slušao.
@crazybirbhouse How’s my dancing frens? #dancingparrot #cockatoo #cockatoosoftiktok #fyp #cutepet ♬ Faded（Vikstrom Remix） – Alan Walker
Retka sposobnost povezana sa učenjem govora
Naučnici ovu sposobnost nazivaju „usklađivanjem“, ili sinhronizacijom pokreta sa spoljašnjim ritmom. Ljudi to rade sve vreme i bez razmišljanja, ali u životinjskom svetu je to izuzetno retko. Snoubol je pokazao da papagaji to mogu da urade na način na koji većina životinja ne može.
Glavna teorija koja objašnjava ovo povezana je sa vokalnim učenjem, ili sposobnošću imitiranja zvukova. Prema ovoj hipotezi, životinje koje mogu da imitiraju zvukove, poput papagaja, delfina i ljudi, imaju posebne veze između delova mozga odgovornih za sluh i onih koji kontrolišu kretanje.
Smatra se da su iste neuronske veze koje omogućavaju papagaju da imitira ljudski govor iza njegove sposobnosti plesa. To takođe objašnjava zašto vaš pas, bez obzira koliko je entuzijastičan, verovatno nikada neće moći da pogodi ritam vaše omiljene pesme.
@yumyumthetiel Yums decided to let you guys experience two angles during his dibbydoo performance #parrotsoftiktok #cockatiel #yumyumthetiel #cockatielsoftiktok #parrot #bird #pet #dancingbird #dibbydibbydoo ♬ original sound – YumYum
Više od samog plesa
I baš kada su istraživači pomislili da su sve shvatili, priča je postala još zanimljivija. Nedavna studija je otkrila da kakadui imaju 30 različitih plesnih pokreta, i da se ne radi samo o ponavljanju istih pokreta. Ptice kombinuju klimanje glavom, bočne korake, okrete, pa čak i jedinstvene pokrete koji nikada ranije nisu zabeleženi.
Neki papagaji su čak razvili i svoj prepoznatljiv stil. Ples kod papagaja izgleda da je više od puke zabave; on je takođe povezan sa igrom, društvenim vezama, pa čak i emocionalnim izražavanjem. Istraživači veruju da je to znak da se ptica oseća angažovano i mentalno stimulisano, što ima važne implikacije za brigu o njima kao kućnim ljubimcima.
Dakle, taj ptičji ples na vašem ekranu nije samo priređivanje predstave. To je razmišljanje, prilagođavanje i izražavanje na načine koji povezuju zvuk i pokret. Možda je to najzanimljiviji deo cele priče – naizgled smešan video je otvorio prozor u nešto mnogo dublje.