Kompanija Rio Tinto u svojim izveštajima i dalje smatra projekat „Jadar“ za otvaranje rudnika litijuma i bora u blizini Loznice projektom koji može do 2030. godine da donese neki proizvod, smatra ga budućim i kaže da je sa njim „zastala“, ali da će ga „oživeti kada za to dođe vreme“, izjavila je u Nišu profesorka Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu Vera Dondur na tribini „Jadar pod lupom“.
Dondur je istakla da ni stručnjaci, a ni javnost u Srbiji ne smeju da se pomire s tim da će taj projekat bilo kada biti realizovan.
Ona je istakla da je 26 stručnjaka za razne oblasti svoje radove o štetnosti projekta „Jadar“ objavilo u monografiji „Projekat Jadar. Litijumsko-borna katastrofa“, koja se prodaje u domaćim knjižarama, a uskoro će biti prevedena i na engleski jezik i plasirana Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, evropskoj javnosti i srpskoj dijaspori širom širom sveta.
Analize iznete u monografiji, kazala je Dondur, pokazuju da je projekat „Jadar“ tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv i nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodu.
„Naši hidrolozi kažu da to može da zagadi najveće vodoizvorište u Srbiji. Ekonomisti kažu da bi korist koju bi imali po glavi stanovnika iznosila 2,6 evra godišnje, ali druga ekipa naših ekonomista utvrdila je da ni to ne bi zaradili nego bi imali ogromnu, nenadoknadivu materijalnu štetu“, izjavila je Dondur na sinoć održanoj tribini.
Prema njenim rečima, Evropska komisija je, na zahtev Srbije, bez tehničke dokumentacije koja je bila potrebna za projekat, bez studije izvodljivosti koja ni danas ne postoji, zajedno sa kompanijom Rio Tinto aplicirala za strateški projekat, te je projekat „Jadar“ prihvaćen kao strateški za EU.
„Evropska unija računa da ćemo mi da damo tri odsto litijuma, da će oni sami da daju četiri odsto, a dalje će uvoziti 34 odsto iz Kine, 11 odsto iz Australije, 11 odsto iz Brazila… To znači da u stvari Evropska unija našim litijumom ne rešava nikakav problem“, ocenila je Dondur.
Naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu Dragana Đorđević je na tribini ukazala da bi projekat „Jadar“ – otvaranje rudnika litijuma i bora u Jadru, značio totalno uništenje prirode u Jadru i Mačvi.
„Srbija bi imala par procenata rudne rente koja je beznačajna i koja koja ne bi mogla da pokrije pričinjenju štetu koja bi bila dugoročna i merila se vekovima, pa čak i milinijumima“, smatra Đorđević.
Ona je kazala da u Jadru oko 20.000 ljudi živi od poljoprivrede, stočarstva i pčelarstva.
„Tamo je veoma plodna zemlja, a sve buja i u vreme velikih suša zahvaljujući podzemnim vodama koje su vrlo plitke i obezbeđuju vlagu zemlji. Sve bi to bilo uništeno. Rio Tinto obećava da će kupiti nekoliko stotina imanja, a šta sa ostalih 19.000 ljudi koji će ostati da žive oko rudnika bez plodne zemlje, u zagađenoj sredini?“, pitala je Đorđević.
Prema njenim rečima, Jadar je vrlo specifična oblast u Srbiji jer leži na „Drinskom aluvionu“, najvećem rezervoaru podzemnih voda u Srbiji, koji ima kapacitet 20 kubnih metara vode u sekundi što je dovoljno da se podmire potrebe čitave Srbije za pijaćom vodom.
„Kada je Rio Tinto zagadio pijaće vode za 800.000 ljudi na Madagaskaru, tamo su se ljudi ;pobunili i tražili su odštetu. Međutim, kompanija je rekla da to nema veze sa njima, da je to problem njihove Vlade i da se obrate njoj“, izjavila je Đorđević.
Ona je istakla da su stručnjaci čiji su radovi ušli u monografiju otkrili da ljudi iz Rio Tinta „sede u ministarstvima Srbije“.
„Oni učestvuju u formiranju zakona. Javnost treba da bude upoznata sa tom činjenicom i narod može da se odbrani tako što neće dozvoliti rudarskim kompanijama i kojekakvim geolozima da dolaze na njihova imanja i rade istraživanja“, istakla je Đorđević.
Ona je kazala da je „simptomatično“ to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine sastavio tim za projekat „Jadar“, a sa prvog sastanku tima izašla je vest da su nestale geološke mape iz Geološkog zavoda Srbije i da se ne zna gde su.
„Sada se pojavljuju naši ljudi iz inostranstva – iz Kanade, Australije koji tačno znaju gde se šta nalazi. Mi imamo divljaštvo danas u Srbiji. U Lipolistu (kod Loznice) sam naišla da geolozi noću upadaju ljudima na posede i vrše bušenje, a da nikoga nisu pitali, niko ne zna ko su ti ljudi, kada su došli. Oni informacije o nalazištima oni na globanoj berzi prodaju stranim korporacijama“, kazala je Đorđević.
Strane korporacije, dodala je, imaju tačne informacije gde se šta nalazi, a buše da bi potvrdili informacije koje imaju.
„Toga moramo da budemo svesni kao društvo i moramo da se od toga odbranimo. Moramo da čuvamo svoju imovinu, da čuvamo svoja vodoizvorišta. Vodoizvorište se čuva životom, jer kad se ono jednom uništi, tu je kraj“, rekla je Đorđević.
Profesor hemije i akademik Nenad Kostić kazao je da se projektu „Jadar“ protive svi stručnjaci, „a ukoliko ikada čujete stručnjaka za rudarstvo, tehnologiju i za životnu sredinu koji kaže da taj projekat i nije tako loš, znajte da je taj stručnjak plaćen da to kaže“.
„Procena je da će Srbija godišnje dobit od tog projekta 2,6 evra po glavi stanovnika, ali pod uslovom da sve bude tako kako Rio Tinto obećava, da ne bude ni jednog akcidenta. Izvesno je da će jedna nova, riskantna i neproverena procedura da ‘iskoči iz šina’ i da ćemo biti u debelom minusu“, istakao je Kostić.
On je kazao da u ugovoru Vlade Srbije i Rio Tinta piše da je Srbija dužna da obezbedi svu infrastrukturu, sve puteve, gasovode, struju, vodu, saobraćaj, pruge, a da Rio Tinto može da odluči „da se pokupi i da ode“ bilo kada ako mu taj projekat više nije isplativ.
Podsetio je da bi Rio Tinto za eksploataciju litijima i bora u Jadru dnevno koristio 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, a da bi se, u slučaju iskakanja iz šina vagona ili greške prilikom pretakanja, izvan rudarskog okna izlile tone sumporne kiseline.