„Pipci hobotnice su svuda“: Kako se prosvetari i glumci Narodnog pozorišta bore sa pritiscima i da li izostaje podrška javnosti…

Iako škole i univerziteti nisu više u blokadi i naizgled se nastava odvija nesmetano, nastavnici se i dalje suočavaju sa suspenzijama i otkazima. Pre svega desetak dana novi direktor Pete beogradske gimnazije suspendovao je još jednu profesorku, zbog, kako je rekao predsednik Saveta roditelja gimnazije Nemanja Milošević, rasprave između pojedinih nastavnika u zbornici, a zbog toga što je v.d. direktor neovlašćeno prikazivao skrinšotove privatnih prepiski iz grupe u kojoj su bili Milošević i advokat Saveta.

Zabeležen je niz slučajeva u 2025. i početkom 2026. u kojima su nastavnici i profesori u Srbiji dobijali otkaze ili su im ugovori o radu prekidani, najviše zbog podrške studentima ili blokade nastave. Mnogi profesori su u septembru prošle godine ostali bez posla, zbog masovnog neprodužavanja ugovora na određeno vreme. U nekim školama su roditelji podržali bojkot nastave u znak podrške otpuštenim prosvetnim radnicima. Nastavnicima u blokadi stizale su umanjene plate, gotovo simbolične sume.

Otpuštani su i direktori, a u nekim školama je obustavljana nastava, jer su se preko noći raseljavale u druge objekte, iz različitih razloga.

Nisu bolje prolazili ni univerzitetski profesori, kao i sam univerzitet, koji je i dalje na meti vlasti. Profesori koji su podržavali studente, tokom blokade fakulteta su dobijali mizerne iznose ili čak uopšte nisu primali plate, što je bio dodatni vid pritiska.

Krajem januara ove godine, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković, govoreći o otpuštenim kolegama, ocenio je da su vlasti osetile seme otpora na univerzitetu i – „zgaziće ga“ i podići drugi, po njihovoj meri.

„Represija u sistemu obrazovanja – svakodnevna“

Kokot o tome kako je sindikat pomogao otpuštenim nastavnicima i profesorima kaže da su svi koji su se javili njima dobili pomoć advokata.

„Potpuno nebitno da li su bili članovi ili ne, jer je to bila represija zbog obustave rada u koju smo mi pozvali zaposlene de facto. I mi smo i tada rekli da ćemo svakog da zaštitimo i to se trenutno dešava. Većina tih ljudi koji su dobili otkaze, a imali su ugovore na neodređeno vreme, manje-više sudskim putem su svi vraćeni na posao ili se čeka izvršenje te odluke kao u Bečeju, gde je doneta odluka na sudu, ali još nije vraćen zaposleni na posao“, navodi Kokot, aludirajući na slučaj nastavnika Tehničke škole u tom gradu Siniše Avramova.

Ističe da je to jedini način na koji sindikat može da im pomogne.

„Kada neko više nije zaposlen u školi, on više ne može biti član sindikata i onda bi nama bilo nemoguće, odnosno mi bismo kršili zakon kad bi takvoj osobi isplaćivali neku vrstu finansijske pomoći. A to država jedva čeka, pa da nas na svaki mogući način onemoguće da radimo i da funkcionišemo“, kaže Kokot.

Smatra da sve što se dešava sa školama i prosvetnim radnicima polako prolazi ispod radara javnosti.

„Nažalost, toliko je problema u ovom nesrećnom društvu da nijedna tema ne može da se drži duže od tri dana s pažnjom javnosti, kako bi dobila neki valjani epilog. Problem prestiže problem. Ništa se gotovo nije promenilo od septembra meseca do danas. Represija u sistemu obrazovanja je svakodnevna. Ona je na početku školske godine bila vidljiva, neki nastavnici nisu dobijali produžetak ugovora, odnosno ostajali su bez posla, i to je negde javnost pratila. To se dešava, ali sada sporadično. Sada su najveći problem organi upravljanja u školama, bukvalno preuzimanje škole, a na taj način da nikada više ne može da se desi bilo kakva pobuna i bilo kakav bunt“, ukazuje naš sagovornik.

„Škole nam se raspadaju, a mi pričamo o časovima od 30 minuta“

Podsetio je da je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković pre 15-ak dana najavio izmene u broju članova školskog odbora, odnosno da će lokalna samouprava da ima apsolutnu većinu, a da će roditelji i zaposleni tu da imaju faktički neku savetodavnu ulogu.

„Znači, došli smo u poziciju da Vlada, odnosno ministar, imenuje direktora, a da organ kontrole, odnosno organ uprave, imenuje lokalna samouprava. I onda kaže – ‘nećemo politiku u školama'“, naglašava Kokot.

Dodaje i da misli da ministar iznosi u javnost mnoge spinove, kako ih je nazvao „dimnim bombama“, da bi se javnost njima bavila, umesto zaista ozbiljnim problemima.

„Kad kaže – biće čas 30 minuta, pa još to izgovori predsednik države, i onda javnost o tome priča. Ja sam išao na nekoliko gostovanja na razne televizije u vezi s tom pričom. Ja kažem ‘ljudi, da li je moguće da me zbog ovoga zovete. Ovo je besmislica. Mi imamo toliko problema, škole nam se raspadaju, a mi pričamo o časovima od 30 minuta“, poručio je.

Smatra da „ministarstvo konstantno tim raznim dimnim bombama koje zaokupljaju pažnju javnosti zapravo komunicira sa društvom, a u zaleđini se ne dešava ništa osim – odmazde“.

„Ako je u nekoj školi došlo do dobre saradnje između roditelja i nastavnika, što je posledica prethodnih događaja, onda je ta škola mogla da ima školski odbor u kome većinu imaju nastavnici i roditelji. Oni su pogasili sve te školske odbore i svuda su imenovali privremene organe upravljanja, a sad će to i zakonom omogućiti. Znači, represija ulazi u onaj konačni finalni korak kada se pokušava ozakoniti svo ovo bezakonje koje gledamo prethodnih godinu dana“, ocenjuje Kokot.

Pritužbe povereniku

Prošle godine, u vreme masovnih otkaza nastavnicima, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika ih je savetovao da ulože pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, koja je u to vreme bila Brankica Janković, a sada je Milan Antonijević, a Jankovićeva je tada rekla da će svaka pritužba biti pojedinačno razmatrana.

Upitan da li ima uvid koliko je pritužbi rešeno i da li imaju saradnju sa sadašnjim poverenikom, on kaže da sa Antonijevićem nisu imali direktnu komunikaciju, ali da ne može da se kaže da komunikacija sa kancelarijom Poverenika ne postoji, odnosno da je nastavljena „bar u tim predmetima koji su nama bili zanimljivi i važni“.

Podsetio je na slučaj nastavnice iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Bajmoka, koja je otpuštena, a potom je poverenik naložio da ona bude vraćena na mesto nastavnice matematike, ocenivši da je škola diskriminatorno postupala prema njoj. Takođe je naložio da joj mora biti upućeno javno izvinjenje, ali je škola ignorisala taj dopis. Nakon toga je poverenik doneo dodatno rešenje.

„Tako da u tom smislu zaista nismo imali problem. Nastavljeno je sve kao i ranije, bar ti predmeti koje je pokrenula Brankica Janković“, istakao je i dodao da „smo došli u situaciju da ni takvu vrstu potpuno jasnih preporuka, gde je jasno utvrđena diskriminacija, poslodavci ne žele da sprovedu uopšte“.

„Ne interesuju ih više ni odluke suda. Znači, mi smo prosto sada eto mračno doba u obrazovanju, ne samo po tome što se dešava, nego je i pažnja javnosti, prosto usmerena na neke druge teme koje su jednako važne. Ali ovde ja ne znam na šta će da liči sistem obrazovanja ako ovo potraje, eto, godinu, dve još“, zabrinut je.

Ukazao je i na slučaj direktora jedne srednje škole u Obrenovcu, koji je bio pod tolikim pritiskom da je sam podneo ostavku početkom sedmice.

„Tako da je to konstantno. Tu se ništa nije promenilo od prvog septembra. Svi pričaju i danas da je razrešeno 85 direktora. Pa da, ali do 25. avgusta prošle godine. Razrešeno ih je još toliko od tada do danas. Ali, to je prosto podatak koji je tad izašao i svi se drže toga“, navodi.

Reprezentativnih sindikata nema nigde

Kaže i da su prosvetni radnici hrabro istupili 20. januara prošle godine kada je doneta odluka o obustavi rada, koja je u mnogim školama trajala gotovo tri meseca.

„Znači, ako je neko pokazao spremnost, onda su to prosvetni radnici. Nažalost, ostali smo sami i tada poprilično usamljeni. Bar kad govorimo o javnim službama. I danas plaćamo cenu toga. Znači, ne hrabrosti, nego izostanka podrške. I zato se danas ne može očekivati da prosvetni radnici ponovo istupe na način kao što su to uradili prethodne godine. Ali sam gotovo siguran na osnovu komunikacije sa svima da kada bi se desila šira društvena platforma, da prosvetni radnici bi bili tu jedan kroz jedan. Tu nema zbora“, smatra Kokot.

Upitan zašto nema te društvene solidarnosti, jer su ugroženi i glumci Narodnog pozorišta i, i oni su sami u svojoj borbi, ocenjuje da je država napravila da svaki sektor sam za sebe komunicira sa organima vlasti.

„Ovi sindikati koji funkcionišu na nacionalnom nivou, pričam o ova dva velika reprezentativna, Savez samostalnih sindikata i Nezavisnost. Njih nema nigde. Oni ne učestvuju u tim bitkama ili su to izuzeci, kao što je novinarski“, podsećajući da je sindikat Nezavisnost, kojem je pristupio deo zaposlenih u N1 i Forbesu Srbija, izrazio zabrinutost zbog promena u upravljačkoj strukturi N1.

„Mislim, hoću da kažem, funkcioniše na principu pojedinačne angažovanosti. Ti veliki sindikati su zapravo podbacili. Mi kao organizacija koja okuplja prosvetne radnike, smo svakako u komunikaciji sa ljudima iz Narodnog pozorišta od prvog dana i rekli smo da smo tu za svaku vrstu pomoći, saradnje, komunikacije. Nije se to sad nešto pretočilo u neke zajedničke akcije, ali prosto, mi smo pokazali spremnost i da želimo da pomognemo“, poručio je Kokot.

Iz „Nezavisnosti“ kažu da nisu imali slučajeve pritisaka među svojim članovima

Predsednik sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Srđan Slović kaže za N1 da nisu imali slučajeve pritisaka među svojim članovima, ali da su s njima u stalnom kontaktu, kao i da ko god za tim ima potrebu dobiće pravnu pomoć od njih. Dodaje da u Petoj beogradskoj gimnaziji imaju jednog pojedinačnog člana, ali on je angažovao svog advokata.

Nisu mu poznati neki konkretni slučajevi, a oni samo u takvim slučajevima, navodi, postupaju.

Povodom prošlogodišnjeg masovnog neprodužavanja ugovora nastavnicima i profesorima, ocenjuje da su oni koji rade na određeno u nepovoljnom položaju i ako dođe do nekog viška, ta mesta se smatraju slobodnim.

Na pitanje da li imaju kontakte s vlašću, navodi da u poslednje vreme imaju sve manje, i da su prošle godine kroz proteste vršili pritisak, jer „vlast reaguje kroz pritisak“.

Podseća i da bi radna grupa pri vladi, koja bi trebalo da se bavi svim pitanjima osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, trebalo da se sastaje jednom mesečno, ali se to ne dešava.

Pritisci u Narodnom pozorištu

Može se zaključiti da su pritisci drugo ime trenutnog režima. Od njih nisu mogli da pobegnu ni zaposleni u Narodnom pozorištu, koji se već mesecima bore za svoja prava, koja su im ograničena od kako je prošlog leta imenovana nova uprava, sa Dragoslavom Bokanom na čelu Upravnog odbora. On je poznat kao osnivač paravojne formacije, u javnim nastupima vređa političke neistomišljenike i targetira studente u blokadi.

Zaposleni u Narodnom pozorištu našli su se na meti nove uprave zbog izražavanja podrške studentima „krvavim šakama“ i transparentima na kraju predstava, zbog čega je nova uprava donela novi pravilnik o radnoj disciplini, koji u članu tri, paragrafu sedam kaže da zaposleni krši radnu disciplinu ako „u obavljanju poslova pozorišta javno, verbalno, simbolima, kao i gestikulacijom izražava svoju političku ili drugu opredeljenost, koja nije u vezi sa obavljanjem poslova pozorišta, zatim javno saopštava političke ili druge sadržaje, poziva na aktivnosti koje imaju politički karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova pozorišta ili ističe simbole ili obeležja čije je isticanje zabranjeno zakonom“.

Darko Tomović, glumac Narodnog pozorišta i predsednik sindikata Singlus, kaže da su na meti zato što su glasni.

„Nas nema mnogo, ali smo glasni i vidljivi, i evidento suprotstavljeni politici koju vrši ova vlast, koja je opljačkala i mentalne i materijalne resurse ove zemlje. Prosto hoće da uguše taj glas, s jedne strane. S druge strane, kako to već biva u takvim organizacijama, bitno im je da neke institucije, koje su važne, stave pod svoju šapu. Samim tim da postanu deo propagande, deo PR organizacije. To više nije vlast, to je organizacija“, ocenio je Tomović.

Ističe da se pritisak na njih pojačao, što je, kako kaže „potpuno normalno i prepoznatljivo kod svake autoritarne grupacije – da kada im se zaljulja moć, bivaju sve grublji“.

„To je jednostavno tako, nije ništa novo, ništa što nismo očekivali. Odgovor imamo spreman“, poručuje.

„Nadam se da će se krajem godine sve staviti na vagu“

Na pitanje koje konkretne pritiske trpe, kažu da su oni direktni – od šefova službi.

Ranije su zaposleni izjavljivali da je pritisak naročito na tehniku, obezbeđenje, mlade glumce.

„Konkretno kod mladih glumaca, to je razgovor sa novopostavljenim umetničkim direktorom drame koji prvi put radi u pozorištu, koji ne poznaje tehnologiju pozorišta, koji ne zna ništa o pozorištu, a ima svoje ideje neke. On se stripovima bavio, da bi to nekako implementirao u Narodno pozorište. Naše akcije koje smo preduzimali u vezi sa podrškom, i studentima i u vezi sa našim zahtevima označeni su kao nedopustivo ponašanje u Narodnom pozorištu, što je direktan atak na naše ustavno pravo. Taj famozni, član tri tačka sedam pravilnika o ponašanju, o nedozvoljenim ponašanjima, koji je donet prošlog leta, oni se vade na njega“, ocenjuje.

Dodao je da su poslali upit Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, u vreme dok je to bila Brankica Janković, ali nemaju nikakvu povratnu informaciju.

„Čini mi se da je to već stiglo do Ustavnog suda, sad, da li dok je Janković bila ili sada, čekamo to.

„U međuvremenu vrše se pritisci na obezbeđenje, gde im nalažu da nas ne puštaju na scenu, nas koji ne igramo, a koji na kraju scene izlazimo. Štaviše, oni fizički pokušavaju da nas spreče, što je protiv pravila. Oni to ne smeju da rade. Verovatno traže neki fizički obračun da bi došla policija, da bi pokazali svoju silu koju trenutno imaju. Nadam se još kratko, do kraja godine, kada će sve da se stavi na vagu“, kaže Tomović.

Ne treba nam pomoć u borbi, već samo da se razglasi

Na pitanje da li imaju pomoć od drugih reprezentativnih sindikata, navodi da solidarnost postoji.

Dodaje da imaju saradnju sa potpredsednikom Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, glumcem Milošem Vojnovićem, ali ističe da njima ne treba nikakva pomoć u borbi.

„Treba nam pomoć da se ovo što se događa razglasi, stanje u Narodnom pozorištu, problem koji imamo. S druge strane, mi imamo naše pravne norme i naš pravni tim, gde se borimo sa svim tim nedaćama koje su nam nametnute od strane uprave. A uprava je postavljena od strane, po nama, u ovom trenutku već nelegitimnog ministra kulture (Nikole Selakovića), koji je službenik Vlade Srbije, koja je zapravo odgovorna za celo stanje u Narodnom pozorištu“, poručuje.

A što se tiče podrške građana, ima utisak da su uz njih, „makar u procentu u kom će izaći na izbore, kad god budu raspisani, nadamo se do kraja godine i srušiti ovu vlast“.

„Dakle, taman u tom procentu pretpostavljam, pošto i po portalima i posle u komentarima ima gomila botova. Recimo, mene vraćaju u Crnu Goru, ja sam rođeni Beograđanin. Ali ono što oni znaju je neka uloga gde sam igrao Crnogorca i odmah sam etiketiran kao neko ko je došao iz Crne Gore da muti vodu u Srbiji… Tako da taj rat medijski se vrši. Oni su jako organizovani, tako da to je sve očekivano. Nemamo mi problem sa time. Čekamo da padne glava hobotnice i onda će pipci da se osuše, a pipci su svugde, pa i u Narodnom pozorištu“, ocenjuje.

Bez direktne komunikacije sa upravom

O krivičnim prijavama koje je sindikat glumaca Narodnog pozorišta TOK-u protiv Selakovića, Bokana i v.d. upravnika Dragoljuba Bajića, kaže da je to sada u rukama tužilaštva i da za sada nemaju nikakvu povratnu informaciju.

Što se tiče, kako je naveo, njihove konstatacije da kada jedno ministarstvo u okviru vlade ne radi dobro svoj posao, i da to jeste posao premijera, kaže da su mnogi pomislili da su tražili sastanak sa Đurom Macutom, ali, kako dodaje, nisu.

„Mi ne tražimo (sastanak), ali bismo u slučaju poziva svakako odgovorili na taj poziv i rekli šta imamo“, navodi.

Ni sa upravom nemaju direktnu komunikaciju.

„Oni sa nama komuniciraju preko objava, preko medija i s vremena na vreme nekim dopisom direkciji. Dakle, ne nama, nego direkciji u kojoj sedi njihov čovek, njihov satrap koji nema pojma šta je pozorište“, navodi Tomović.

Zaključak je da nikom ko nije istomišljenik vlasti nije lako i da konstantno mora da se bori za svoje mesto pod suncem.