Đaci u Srbiji nisu zainteresovani za posao varioca, molera, zidara, metalostrugara, zbog čega su ova zanimanja svrstana u deficitarna. Međutim, njima će se, po svemu sudeći, „pridružiti“ i smer za prerađivača mleka u poljoprivrednim školama, koji bi u narednom periodu mogao da se ugasi kao smer, jer nema dovoljan broj đaka. Svega njih 17 se, naime, školuje za ovo zanimanje u celoj Srbiji.
U poslednjih nekoliko godina Srbija se suočava s ozbiljnim problemom nedostatka stručnog kadra u određenim oblastima. Deficitarna zanimanja postala su ključna tema, kako za mlade koji biraju karijere, tako i za poslodavce koji se bore da pronađu odgovarajuće radnike.
Pored varilaca, automehaničara, molera, ostaćemo i bez prerađivača mleka, jer kako pokazuju podaci, u poljoprivrednim školama se za to zanimanje školuje svega 17 učenika. U celoj Srbiji.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Nova.rs da uskoro u Srbiji neće imati ko da radi u pekarama i mesarama, da zida kuće, postavlja pločice u kupatilima, popravlja obuću i prerađuje mleko.
„Na žalost, učenici se sve ređe odlučuju za smerove na kojima će ispeći neki od ovih zanata, što je velika šteta. Tome doprinose i njihovi roditelji koji ih ne informišu o tome koliko su ova zanimanja tražena i dobro plaćena“, kaže sagovornik Nove.
Najnoviji podaci pokazuju da bi smer „prerađivač mleka“ koji postoji u poljoprivrednim školama uskoro mogao da bude ugašen, s obzirom na to da se u celoj Srbiji svega 17 učenika školuje na ovom smeru, i to u Mlekarskoj školi u Pirotu njih 11 i u Šapcu šest učenika.
„Na žalost, to je realna situacija našeg društva. Deca danas neće da rade na njivi i da uđu u štalu, kao što je to nekad bilo. Onomad si bio veoma poštovan i cenjen kad u belom mantilu obrađuješ i prerađuješ mleko. Danas je bavljenje poljoprivredom na lošem glasu, zbog čega se i među decom stvorila averzija prema toj oblasti“.
Zbog toga su, naglašava, poljoprivredne škole u lošem položaju i zaista bi u narednom periodu mogle da nestanu.
„Poljoprivredne škole se osipaju. Svake godine se vrši prebacivanje i preusmeravanje sa smera na smer, a sve u cilju da se ne ugasi. Međutim, ne znam dokle će još moći tako“, upozorava on.
Šta radi prerađivač mleka
Prerađivač mleka u neposrednoj proizvodnji vrši fizičko, hemijsko i organoleptičko ocenjivanje sirovine, kao i preradu sirovina do finalnog proizvoda.
Školovanje traje četiri godine, a nakon stečene diplome proizvođači mleka se skoro odmah zapošljavaju i dobijaju početnu platu od 100.000 dinara.
„Istina je da sva deficitarna zanimanja daju momentalan posao i dobru platu, zbog čega mi nije jasno zašto se deca ne usmeravaju ka tome. Ja bih baš učio ono što niko neće, dobio stalan posao i dobru platu, pa ću se lako usavršavati uporedo s radom. Današnja deca bi da studiraju i to nije loše, ali kad bi svi oni ozbiljno shvatili fakultet“, rekao je Antić.
Stipendija od države
Vlada Republike Srbije je u januaru 2024. godine usvojila Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji upisuju trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile, na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.
U Konkursu za upis u srednju školu objavljen je konačan spisak sa 28 deficitarnih zanimanja. To su pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari, tehničar za metalurške tehnologije, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač.
Spisak čine i tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, viniogradar- vinar.
Svi oni će, bez obzira da li imaju praksu u nekoj od kompanija koja sarađuje sa školom ili ne, dobiti po 5.000 dinara mesečno. Tu sumu primaće devet meseci godišnje.
Smer za prerađivača mleka nije na ovom spisku, a mlekarska škola u Pirotu se dosetila da sama motiviše đake, te im daje po 12.000 dinara.
„Veoma je važna ta finansijska injekcija od države. Decu treba nagraditi, ali i motivisati, tako da je to dobar potez i apelujem da se dobro prouči koja deficitarna zanimanja su najugroženija, kao što je prerađivač mleka i da se možda stipendija poveća ili ponudi još neka vrsta olakšice za đake kako bi upisali deficitarna zanimanja“, navodi sagovornik Nove.
„Deca nisu mala, vide kakav je odnos države prema poljoprivredniku“
Jovan Stanić, otac čije dete je išlo u Poljoprivrednu školu Beograd, kaže za portal Nova da se njegov sin prošle godine prebacio u drugu jer „nije sebe video u poljoprivredi“.
„Mislim da veliku ulogu u promociji ovih smerova treba da igra država. Deca nisu više mala, vide i sami kakav je odnos države prema poljoprivredniku, čuli su za proteste poljoprivrednika. Čemu onda oni da se nadaju? Meni je bilo žao kada se Dragan prebacio u Mašinsku školu jer se mi, kao porodica, bavimo poljoprivredom. Međutim, odlučio sam da ne utičam na njegovu odluku“, kaže ovaj otac.
Naglašava da je njegov sin znao sve da radi u poljoprivrednoj školi, dok je išao na praksu, te da mu ništa nije bilo nepoznato ni teško.
„Dete je bilo sjajno, čak je bio i odličan đak, ali je jednostavno video kako ja, kao poljoprivrednik prolazim, posebno u prethodnom periodu kad je otkupna cena mleka bila sramna, tako da se ispisao i time stavio tačku na tu oblast“, kaže on.