Kosovo ide na još jedne vanredne parlamentarne izbore, treće u nešto više od godine dana. Izbori će biti održani 7. juna. Samoopredeljenje Aljbina Kurtija nije uspelo da obezbedi dovoljnu većinu za izbor novog kosovskog predsednika, usled bojkota opozicije, zbog čega je raspušten parlament. Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiju kaže da novi izbori, koji moraju biti u narednih 45 dana, takođe ne znače rešenje krize.
Skupština Kosova je po četvrti put, zbog nedostatka kvoruma, okončala sednicu na čijem dnevnom redu je trebalo da bude izbor predsednika Kosova. Kosovo tako nije dobilo predsednika u zakonski predviđenom roku, zbog čega slede novi vanredni parlamentarni izbori.
V. d. kosovska predsednica Aljbuljena Hadžiju danas je izbore zakazala za 7. jun.
Univerzitetski profesor Mazlum Baraljiju kaže za Insajder da je situacija očigledno takva da je ova politička klasa zbog inata i političkih manevara i prošle i ove godine reagovala nedostojno i nepristojno, prema oceni javnog mnjena.
Baraljiju dodaje da su i opozicija i vlast i prošle, a i ove godine, raznim metodama kalkulisanja, ali i sopstvenom nesposobnošću i nedovoljnom demokratskom emancipacijom, došle do toga da „ne mogu da daju instituciju predsednika zemlji“. Ocenjuje da su obe strane prošle godine imale više od devet meseci za to i da su i ove godine imale dovoljno vremena kako bi se izbeglo nepotrebno i, kako kaže, čak i štetno odlaženje na nove vanredne izbore.
Ti izbori, napominje on, i koštaju, i to ne samo u finansijskom smislu, već i u smislu imidža Kosova i nagomilanih potreba i problema zbog kojih aktuelna političaka klasa bi trebalo da se dogovori i da ih razrešava zajednički.
„To je, dakle, nesposobnost i inat, politički inati i manevri politički i jedne i druge strane, pa je zbog toga došlo do ovog momenta“, ocenjuje Baraljiju.
A da li situacija može biti rešena nakon narednih izbora ili je bliži onaj scenario koji je Kurti ranije izneo, a to je da će se Kosovo suočiti sa nekoliko izbornih procesa? Baraljiju smatra da bez obzira šta političari kažu – svako od njih brani svoju poziciju o odnosu na građane i na državu. Napominje da se ne može istim sredstvima i metodama rešiti isti problem.
„To i sada mislim da stoji zbog toga što su se oni dokazali i prošle godine i ove godine da nisu sposobni ili nisu željni da reše problem. Nije to nikakvo pitanje da se ne može shvatiti, da se ne može ostvariti, odnosno postoji mogućnost i spremnost za kompromis, nego nisu tu želju za kompromis i prošle i ove godine izrazili. Takođe, može biti isto i ove godine posle ovih izbora“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da će se onda po osnovi poslednje presude Ustavnog suda nakon narednih izbora ići prvo na pitanje predsednika, što znači da mora da postoji neki sporazum, da postoji spremnost da se iznalazi neki način da se obezbedi osamdeset glasova za prvu i drugu rundu za izbor predsednika na sednici Skupštine.
„A dakle, ako to ne bude bilo ostvarljivo za šestdeset dana, onda ćemo ići na neke druge izbore. Ako opet ne bude spremnosti posle tih izbora, mogu biti za četiri meseca još dva izborna ciklusa. Dakle, ako ne budu bili više odgovorni prema svojim obavezama koje imaju i kao poslanici – svi oni, 120 njih, i kao političke partije, bez obzira opozicija, pozicija koja bude bila, onda će nas dovesti na isti problem i u istu situaciju koja će onda produbiti krizu koja je dovoljno dimenzionirana i sa političkog i ekonomskog i socijalnog aspekta“, navodi.
Baraljiju, upitan ko je kriv za ovu situaciju – Kurti ili opozicija, odgovara da su krivci svi. Dodaje ako se matematički precizira najveću odgovornost ima onaj ko je dobio najveći procenat glasova. Međutim, napominje profesor, očigledno je da ni prošle, niti ove godine, opozicija nije bila ni spremna niti sposobna da se organizuje i postavi kao pandan poziciji.
„Prvo je mogla da prošle godine organizuje jednu vladu u koaliciji. Nisu hteli. Nisu bili spremni da sarađuju. I ove godine takođe nijedan nije bio spreman od tih subjekata političkih ili oponenata političkih da sarađuje međusobno i da eventualno kreiraju sinergiju i da na neki način preovladaju vlast i njene zahteve. Tako da jedni i drugi u odnosu na političku moć, odnosno glasove i broj poslanika koji imaju u parlamentu, su odgovorni i to je očigledno zbog toga. I nema nekog dogovora. Inače bi bio dogovor, odnosno sporazum i onda bi se dogovarali, odnosno sporazumeli da izaberu predsednika jer trebalo je samo još petnaest poslanika koje je LDK, dakle, imala. A da ne govorimo za PDK koja ima još više od toga. Međutim, spremnosti nije bilo i odgovornost je zajednička, proporcionalno ili srazmerno, ako hoćete, političke moći i poverenja koje su dobili od građana u prošlim izborima“, navodi.
Vjosa Osmani, rođena inače u tada Titovoj, a danas Kosovskoj Mitrovici, do 2020. bila je deo Demokratskog saveza Kosova (DPK, alb. LDK). Deo ove partije nastavila je da bude i nakon burne epizode s tadašnjim predsednikom stranke Isom Mustafom, pa je tako na izborima 2019. godine profilisana kao kandidatkinja za predsednika, ali je izgubila u trci sa Samoopredeljenjem i Aljbinom Kurtijem.
Stranku napušta 2020. godine, nakon što je prethodno razrešena s funkcije zamenice predsednika. Naredne godine osniva stranku Gudžo (Smelo), pridružujući se na tadašnjim izborima listi Samoopredeljenja. Kao kandidatkinja te liste ostvarila je najbolji rezultat – 300.000 glasova, pa je tako glasovima građana izračunato da je njena popularnost veća od Kurtijeve.
Nakon izbora za predsednicu 2021. godine Osmani je napustila stranku koju je osnovala i koja je na početku nosila njeno ime (Lista Osmani), s obzirom da prištinsko zakonodavstvo ne dozvoljava da predsednik u isto vreme bude i nosilac stranačke funkcije.
Danas, nakon što je dugogodišnji tinjajući sukob nje i Kurtija eskalirao u vidu odbijanja predsednika Samoopredeljenja da baš Osmani predloži kao ponovnog kandidata za kosovskog predsednika, ova političarka je bez stranke, ali i dalje sa političkom jačinom i popularnošću. S toga se raspreda o tome gde bi mogla da nastavi svoj politički put. Možda baš u bivšoj stranci, s obzirom da je i sama pri napuštanju DSK te 2020. godine ostavila mogućnost povratka – ako se stranka reformiše.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku rekao je nakon neuspelog izbora predsednika da bivšu predsednicu Vjosu Osmani vidi kao dostojnu kosovsku predsednicu, a našeg sagovornika smo pitali da li je to zapravo nagoveštaj nekakve ponovne saradnje Osmani i Demokratskog saveza Kosova.
„To je pitanje budućnosti odnosa. Videćemo prevashodno da li će gospođa Osmani, bivša predsednica, biti opredeljena da učestvuje u političkom životu kao jedno udruženje možda zasebno ili kao politička partija, mada nema vremena dovoljno za to. Ili će se priključiti bivšoj kući, odnosno građevini LDK, dakle političkoj partiji gde je ona bila godinama. To treba da se vidi od danas nadalje. Ona se nije još oglasila. Očigledno da je na neki način kampanju vodila ovih dana, predkampanju, ali ne verujem da će ona toliko mnogo uticati da može oštetiti veliku prednost Samoopredeljenja koja postoji ne samo u ovim zadnjim izborima, nego u najmanje tri ciklusa zadnja. Ali može je smanjiti u određenom procentu“, kaže Baraljiju.
Međutim, napominje, u DSK ima nezadovoljnih koji Osmani neće oprostiti što je, kako oni smatraju, pobegla i ostavila partiju na cedilu i priključila se jednoj drugoj političkoj stranci. Napominje da je Osmani, kao kandidatkinja za poslanika, dostigla vrhunac glasova i da upravo na tu kartu igra Abdidžiku. Ipak, ukazuje naš sagovornik, postoje i oni birači koji bi ne bi glasali za DSK sa Osmani, baš zato što je ovu stranku ranije napustila.
Baraljiju dodaje da predsedništvo DSK smatra i da bi Osmani mogla da ujedini desnicu, ali je i tu ovaj profesor skeptičan.
„Koja je to desnica? Ako je LDK deo Evropske narodne partije, onda nema neka druga, barem oficijelno proglašena desničarska partija ili centralna desničarska stranka. Samo Alijansa za budućnost Kosova koja je partija koja je jedva dobila 5,5 posto i jedva prošla minimum praga da bi bila prisutna u parlamentu. Dakle, on smatra da će Vjosa uticati, da forsira i ojačava tu desnicu i tu političku partiju odakle je ona pobegla. Tako da videćemo šta će biti, da li će se to desiti, da li je to neka strategija umesna i prosperitetna i profitabilna u smislu političkih poena i glasova od strane LDK. To opet ostaje da se vidi u ovim narednim vanrednim parlamentarnim izborima“, zaključuje ovaj univerzitetski profesor.
V. d. kosovska predsednica Aljbuljena Hadžiju odredila je 7. jun kao datum novih izbora. Prethodno je predsednik Centralne izborne komisije (CIK) u Prištini Krešnik Radonjići izjavio je da je CIK zatražio da vanredni izbori za skupštinu Kosova budu održani 7. juna.
Radonjići je, nakon sastanka sa vršiocem dužnosti predsednika Aljbuljenom Hadžiju, rekao da je na sastanku zatražio da izbori budu održani što kasnije kako bi mogle da se izvrše odgovarajuće pripreme, prenose mediji u Prištini.
„Što se tiče datuma, tražili smo da imamo što više vremena, potrebne su nam pripreme jer to nije lak proces. Ustavni sud je odredio 31. maj ili 7. jun. Za nas je to 7. jun, sada je na predsedniku da odluči“, naveo je Radonjići.
Skupština Kosova preksinoć je pokrenula proces glasanja za predsednika Kosova kojem je pristupila iako nije ispunjen osnovni uslov, prisustvo najmanje dve trećine poslanika.
Nevladine organizacije i stručnjaci ustavnog prava su ocenili da početak glasanja za predsednika, bez prisustva najmanje dve trećine poslanika, predstavljalo kršenje zakona i „ozbiljno i neprihvatljivo narušavanje Ustava Kosova“.
Večeras u ponoć, između utorka i srede, istekao je rok za izbor predsednika Kosova, zbog čega se, po Ustavu Kosova i odlukama Ustavnog suda, parlament raspušta, a Kosovo ide na još jedne vanredne parlamentarne izbore, najkasnije u roku od 45 dana nakon raspuštanja sadašnjeg saziva parlamenta.