DW / Angela Gepfert (ARD)
Veštačka inteligencija menja tržište rada, a sve veći broj mladih preispituje vrednost klasičnih studija. Da li je obrazovanje za zanatska zanimanja sigurniji izbor i ko na kraju ima veću zaradu – majstor ili master?
Put „najpre gimnazija, zatim fakultet“ danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije. Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije (VI). Stručnjaci procenjuju da bi VI mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju, prenosi Dojče vele.
Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima
Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast. „Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta“, ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.
Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca“. Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.
Zanat – dobre profesionalne perspektive
Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije“.
Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.
Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.
„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi“, poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost.“
Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30″, kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji“.
Životna zarada: kada se studije isplate
Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.
Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.
NASTAVI SA ČITANJEM NA — nin.rs