Kada se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ozbiljnog lica i obučen u crno, pojavio u Saudijskoj Arabiji u martu, to je označilo neočekivan trenutak u američko-izraelskom ratu u Iranu. U objavi na mreži X, rekao je da je njegova poseta bila da „jača zaštitu života“.
Zelenski, koji na svojim plećima nosi teret ukrajinskog rata sa Rusijom, iskoristio je trenutak i otputovao u Zaliv da bi javno pokazao međunarodnu vrednost i tržišnu vrednost kijevskog vojnog znanja, koje je stečeno na frontu u ratovanju dronovima.
Ukrajina kaže da je sada potpisala sporazume sa Saudijskom Arabijom, UAE i Katarom, pri čemu su sve poslednjih nedelja pogodile iranske rakete i dronovi, o razmeni stručnosti i tehnologije dronova, jačanju saveza i korišćenju poslovanja – i nada se odbrambenim sporazumima sa bogatim zemljama saveznicama SAD.
„Želimo da pomognemo [državama Zaliva] u odbrani. I nastavićemo da gradimo takva partnerstva sa drugim zemljama“, rekao je Zelenski.
Energetski pritisak
U početku se sticao utisak da je uticaj sukoba u Iranu izuzetno negativan za Ukrajinu. Pretio je da skrene već oslabljenu pažnju predsednika SAD Donalda Trampa sa mirovnih napora između Moskve i Kijeva dok se istovremeno ulivao novac u ruske ratne kase koje su se brzo praznile.
Moskva je uspela da proda više svoje nafte većem broju zemalja po višim cenama jer tankeri koji prevoze naftu sa Bliskog istoka ne mogu da dođu do globalnih kupaca prelaskom Ormuskog moreuza uz obalu Irana. Tramp je obnovio izuzeće koje dozvoljava zemljama da kupuju sankcionisanu rusku naftu zbog rasta troškova širom sveta.
Što više novca Rusija ima, to duže i, u teoriji, intenzivnije može da vodi rat u Ukrajini.
Ali Kijev je stalno premašivao međunarodna očekivanja otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
I sada je to ponovo učinila – vešto pokušava da okrene uticaj rata u Iranu u svoju korist dok Ukrajina pokušava da se postavi u najjaču moguću poziciju pre eventualnih mirovnih pregovora sa Rusijom, piše BBC.
U sredu je Tramp rekao da je uveren da se „rešenje“ za Ukrajinu može postići „relativno brzo“ nakon „veoma dobrog“ razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Mislim da su mu ‘neki ljudi’ otežali postizanje dogovora“, dodao je.
Nije prvi put da Tramp daje slične pozitivne komentare o Putinu dok implicitno ili eksplicitno kritikuje ukrajinskog lidera što nije potpisao prekid vatre.
„Rešenje“ još uvek nije materijalizovano.
U međuvremenu, Zelenski se fokusirao na jačanje Ukrajine gde god može. Oportunizam je verovatno jedno od njegovih najmoćnijih oružja.
Saudijska Arabija, koju je ponovo posetio u aprilu, suočila se sa istom vrstom napada balističkim raketama i dronovima iz Irana kojima Rusija zasipa Ukrajinu, rekao je.
Jedno od najmoćnijih oružja Moskve je jeftini, dugodometni borbeni dron Šahed-136, dizajniran u Iranu, plus njegova ažurirana verzija Geran.
Iako Šahed može koštati između 80.000 i 130.000 dolara (59.500 i 95.500 funti), Zelenski kaže da ga mogu presretati sistemi koji koštaju samo 10.000 dolara (7.400 funti). To je daleko jeftinije od tradicionalnih raketa protivvazdušne odbrane koje koštaju milione dolara.
Suočene s pretnjom ruskih dronova u brojnim evropskim gradovima, zemlje NATO-a sada obraćaju pažnju.
Ukrajina je u aprilu potpisala dva značajna sporazuma o odbrambenoj saradnji sa evropskim saveznicima. Jedan je bio sa Norveškom, za 8,6 milijardi dolara, kao deo paketa podrške od 28 milijardi dolara do 2030. godine. Drugi je bio sa Nemačkom, uključujući „razne vrste dronova, raketa, softvera i modernih odbrambenih sistema“, vrednih 4,7 milijardi dolara.
Što se tiče zemalja Persijskog zaliva, Zelenski je rekao da se nada njihovoj pomoći u odbrani Ukrajine od Rusije.
Posebno zato što SAD trenutno imaju manje vojne opreme dostupne za prodaju Evropljanima kako bi pomogle Ukrajini dok Vašington troši zalihe na Bliskom istoku. Trampov odgovor na pitanje o preusmeravanju oružja bio je: „To radimo stalno. Ponekad uzimamo od jedne, a koristimo za drugu.“
„Želeli bismo da nam države Bliskog istoka takođe daju priliku da se ojačamo“, nedavno je Zelenski rekao za francuski list Le Monde. „One imaju određene rakete protivvazdušne odbrane koje mi nemamo dovoljno. O tome bismo želeli da postignemo dogovor.“
Ciljanje infrastrukture
Ukrajina je takođe naučila ključnu lekciju iz iranskog sukoba koju može da koristi kod kuće – veliki učinak napada na objekte za izvoz nafte protivnika. Ruska energetska infrastruktura je sada prioritetna meta, a za napade se koriste dronovi dugog dometa, proizvedeni u Ukrajini.
Prema rečima Zelenskog, Rusija trpi „kritične“ gubitke koji se mere do milijardi dolara u svom energetskom sektoru uprkos nedavnom porastu globalnih cena nafte.
Podaci o izvozu sirove nafte ukazuju na to da je rast cena, plus ublažavanje američkih sankcija zemljama koje kupuju rusku naftu, povećao ruske prihode na 2,3 puta veće od nivoa od decembra do februara u trećoj nedelji rata u Iranu.
Ali u četvrtoj nedelji, napadi ukrajinskim dronovima na infrastrukturu za proizvodnju energije smanjili su rusku zaradu za milijardu dolara, poništivši oko dve trećine dobitaka od prethodne nedelje.
Još jedna prednost za Ukrajinu od posledica rata u Iranu jeste konačno dobijanje zelenog svetla prošle nedelje za zajam od 90 milijardi evra (78 milijardi funti), koji je podržala EU, a za koji je Kijev rekao da mu je hitno potreban za kupovinu i proizvodnju vojne opreme u narednoj godini.
Zajam je mesecima blokirao tadašnji prokremljovski orijentisan premijer Mađarske, članice EU. Ali Mađarska sada ima novog lidera, koji je manje prijateljski nastrojen prema Rusiji, a koji je ubedljivo porazio Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj prošlog meseca.
Orban je blizak prijatelj i poštovalac Donalda Trampa. To mu nije pomoglo u vreme izbora. Birači su rekli da su ljuti zbog rata u Iranu, koji je povećao njihove troškove za energente. To je doprinelo Orbanovom padu, omogućavajući da se konačno otplati zajam EU za Ukrajinu.
Sa tim „pobedama“ iza sebe, plus uz tvrdnje Ukrajine da konstantno ubija više neprijateljskih vojnika svakog meseca nego što je Rusija navodno u tom periodu regrutovala (30.000), Zelenski se više ne oseća kao da je u defanzivi i možda je u boljoj poziciji da teži mirovnom sporazumu sa Rusijom. Osećaj hitnosti u Ukrajini je dugotrajan. Ljudi su umorni i pate. Regrutovanje novih vojnika je već neko vreme ozbiljan izazov, a oni na bojnom polju očajnički žele da se vrate kući.