„Od prvog dana je krenulo sa potiskivanjem dramatičnosti tog užasa koji se dogodio u ‘Ribnikaru’, Duboni i Malom Orašju od strane vlasti, i to se nastavlja do danas. A razgovor je uvek lekovit i suočavanje sa tim zlom može pokazati ispravan put šta treba korigovati u društvu da se to nikada ne ponovi“, ocenio je za N1 predsednik ANEM-a Veran Matić, povodom godišnjice masovnih ubistava u Srbiji pre tri godine.
Dana 3. maja 2023. godine trinaestogodišnji K.K. ubio je osam devojčica, jednog dečaka i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladisav Ribnikar“. Sutradan, tada 20-godišnji Uroš Blažić je u selima Malo Orašje i Dubona usmrtio devetoro mladih, a ranio dvanaestoro.
Veran Matić smatra da je već tog dana načinjen „prvi faul“, jer se već 4. maja odigrala košarkaška utakmica Partizana – samim tim, trodnevna žalost je proglašena tek od 5. maja.
„Da je 4. maja bio Dan žalosti, tragedija u Duboni i Malom Orašju se najverovatnije ne bi dogodila. Namerno je doneta takva odluka, a sve kako bi se potisnuo razgovor o tom zlu. Već prvog dana je sistem zakazao i onda se nastavilo sa kontinuiranim zakazivanjem sistema, sve do pada nadstrešnice“, rekao je Matić.
Dodaje kako nije usledio sistemski odgovor na traume koje su se tada dogodile.
„Nije se analiziralo stanje, od mentalnog zdravlja do bezbednosti u školama, zaustavljanja nasilja u medijima, skandaloznog izveštavanja o tim događajima. I tu vidimo odnos države prema pitanjima od značaja“, kazao je Matić.
Kako podseća, veoma brzo je krenula opstrukcija, odnosno brzo je usledio povratak u školu, kao i određenih, fabrikovanih politizacija tih događaja.
„Najmanje se govorilo o žrtvama“, tvrdi Matić.
Pozitivne prakse?
Upitan da li postoje primeri dobre prakse, odnosno pokušaji države da sistemski obradi tragedije od pre tri godine, Matić navodi primer Savetovališta za mentalno zdravlje CEZAM, koje je nastalo na inicijativu Instituta za mentalno zdravlje.
Kako kaže Matić, Institut je upravljao Savetovalištem, koji je inače podržala Radna grupa Vlade republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić.
Međutim, kako dodaje, na kraju ni taj jedan primer pozitivne prakse – nije opstao.
„CEZAM i ljudi u tom centru su vodili brigu o mentalnom zdravlju mladih, ali su tu takođe dolazili i deca i nastavnici iz ‘Ribnikara’. Taj centar je radio do pre dva meseca, a onda je Vlada ukinula finansiranje, bez obrazloženja. Inače, strategijom Vlade planirano je da se od 2019. do 2026. osnuje 20 centara. Poređenja radi, u Bosni i Hercegovini postoji čak 70 takvih centara“, rekao je Matić.
Upitan o pitanju odgovornosti, sagovornik N1 ocenjuje da se, kao i sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, nastoji se da se „svi zaštite“ – i to od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Pogotovo one koji bi trebalo da prođu kroz proces utvrđivanja odgovornosti. Jer, mladić koji je počinio zločin u Duboni i Malom Orašju je već imao prekršaje, bilo je razloga da mu bude suđeno, ali je sve zataškano. I niko nikada nije prošao kroz sistem socijalne zaštite i policije i utvrdio ko je za to odgovoran. Niko nije zadovoljan kaznom koju je on dobio, jer sistem koji ga je napravio je ostao isti. Isto vidimo i sa padom nadstrešnice – sve se čini da niko ne bude procesuiran“, ocenio je Matić.
„Neophodan je otpor“
Juče je takođe obeležen i Svetski dan slobode medija, a koji je Srbija dočekala u društvu Kolumbije, Madagaskara, Kenije, Maroka.
Povodom toga, predsednik ANEM-a smatra da se u poslednjih nekoliko godina ovaj dan u Srbiji obeležava na sličan način – umesto da slavimo slobodu medija, mi govorimo o životnoj ugroženosti medija i novinara.
„I svake godine je sve dramatičnije. Kada pogledamo unazad, odnosno na period devedesetih, ima razlika, ali su brutalnosti i retorika identični, kao i sami akteri. Vučić je neko ko je ustanovio blaćenje i targetiranje medija kao stil u politici“, ocenjuje Matić.
Kako navodi, a na osnovu prethodnih incidenata tokom izveštavanja na lokalnim izborima, „kada novinare šaljemo na izbore, mi ih spremamo kao da idu u rat“.
„I jasno je da živimo jedan rat koji država vodi protiv slobodnih medija u Srbiji“, rekao je Matić.
Matić smatra da je, za opstanak medija u Srbiji, neophodan zajednički otpor svih aktera.
„Mi u ANEM-u nastojimo da zbijemo redove, i to je preko 40 malih medija. Neophodno je da se uspostavi zajednički otpor i da se svi ujedinimo, jer kada se ne reaguje na represiju, onda se napravi još jedan korak ka represiji. Naposletku, tako se šalje znak vlastima da se nećemo tako lako predati“, zaključuje Matić.