Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova BRIKS-a u Nju Delhiju završen je u petak bez zajedničkog stava o ratu protiv Irana, a u završnom dokumentu bloka priznato je samo da među članicama ostaju „različiti stavovi“.
To je bio drugi uzastopni sastanak BRIKS-a u Indiji koji nije uspeo da postigne konsenzus o sukobu između Sjedinjenih Država i Izraela.
Sastanak je otvoren u četvrtak u Barat Mandapamu u Nju Delhiju pod predsedavanjem indijskog ministra spoljnih poslova Subrahmanjama Džaišankara. To je bio prvi veliki ministarski angažman tokom indijskog predsedavanja BRIKS-om 2026. godine, piše Al Džazira.
Grupa od 10 zemalja u razvoju koordinira ekonomska i bezbednosna pitanja, dok istovremeno traži veći glas za globalni Jug u institucijama kojima su dugo dominirale zapadne sile. Samit lidera zakazan je za septembar u Indiji.
Sastanak se odvijao u kontekstu američko-izraelskog rata protiv Irana, koji je sada u svom 77. danu.
Najnoviji sukob je počeo 28. februara američkim i izraelskim napadima na iranske vojne lokacije, nuklearna postrojenja i infrastrukturu. Od tada, Iran je zatvorio Ormuski moreuz za komercijalni brodarski saobraćaj, globalne cene energije su porasle, a diplomatski napori, uključujući pregovore u Islamabadu prošlog meseca uz posredovanje Pakistana, su zastali. SAD su takođe uvele pomorsku blokadu iranskih luka 13. aprila.
Sastanak BRIKS-a poklopio se sa državnom posetom američkog predsednika Donalda Trampa Kini, prvom posetom američkog predsednika Pekingu u skoro deceniji. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji bio je u Pekingu, pa je Kinu na sastanku BRIKS-a umesto nje predstavljao njen ambasador u Indiji, Sju Fejhong.
Pored Aragčija, sastanku su prisustvovali i ruski premijer Sergej Lavrov, brazilski premijer Mauro Vijeira, južnoafrički premijer Ronald Lamola i ministri spoljnih poslova Indonezije, Egipta i Etiopije.
Indijski premijer Narendra Modi sastao se sa ministrima u poseti na marginama sastanka pre nego što je otputovao za Abu Dabi.
Ujedinjeni Arapski Emirati poslali su Kalifu bin Šahina el Marara, svog državnog ministra spoljnih poslova, umesto svog ministra spoljnih poslova.
Sukob Irana i UAE
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je u početku izbegavao da pomene UAE u svom zvaničnom obraćanju nakon početka samita. Kasnije je rekao da to nije bio čin uzdržavanja već „radi očuvanja jedinstva“, prema iranskim državnim medijima.
Aragči je pozvao članice BRIKS-a da eksplicitno osude ono što je opisao kao „kršenja međunarodnog prava“ od strane SAD i Izraela i da „preduzmu konkretne akcije kako bi zaustavile ratno huškanje i okončale nekažnjivost onih koji krše Povelju UN“.
„Verujemo da BRIKS može i mora postati jedan od glavnih stubova u oblikovanju pravednijeg, uravnoteženijeg i humanijeg globalnog poretka, poretka u kome moć nikada ne može biti ispravna“, rekao je.
Predstavnik UAE, Al Marar, iskoristio je sopstvenu izjavu da izdvoji Iran u svojoj nacionalnoj izjavi i pozvao na osudu iranskih akcija, prema izveštajima medija.
Razmena mišljenja je otkrila najdublju liniju razdora unutar proširenog bloka, koji sada uključuje i Iran i UAE kao punopravne članove, uprkos tome što se nalaze na suprotnim stranama aktivnog sukoba.
Nakon što su sve države članice govorile, Aragči je ponovo zatražio reč.
„UAE su bili direktno umešani u agresiju na moju zemlju“, rekao je on skupu, prema iranskim državnim medijima. „Kada su napadi počeli, nisu čak ni izdali osudu.“
Optužio je UAE da su dozvolile SAD da koriste teritoriju Emirata za pokretanje napada na Iran i rekao da su emiraćanski avioni direktno učestvovali u napadima.
„Juče je otkriveno da su borbeni avioni UAE učestvovali u napadima na nas, pa čak i preduzeli direktne akcije protiv nas. Stoga su UAE aktivni partner u ovoj agresiji“, rekao je, prema iranskoj novinskoj agenciji IRNA.
Aragči je takođe kritikovao Abu Dabi što nije osudio napad na školu u gradu Minab prvog dana sukoba, u kojem je, prema Iranu, ubijeno oko 170 učenika.
Iran, tvrdio je, nije napao sam UAE, već samo američke vojne baze koje se nalaze na teritoriji Emirata.
UAE su odbacili tu karakterizaciju. Abu Dabi kaže da su iranski udari ciljali energetsku infrastrukturu i civilne objekte unutar zemlje i da je od 28. februara presreo više od 2.800 iranskih dronova i raketa.
Al Marar je, sa svoje strane, ponovio zahtev UAE za osudu iranskih napada na energetsku infrastrukturu i druge objekte.
Indijski predsednik Džaišankar, koji je predsedavao sporom, pozvao je na „bezbedne i nesmetane pomorske tokove kroz međunarodne plovne puteve, uključujući Ormuski moreuz i Crveno more“, dodajući da jednostrane sankcije „ne mogu zameniti dijalog, niti pritisak može zameniti diplomatiju“.
Takođe je podsetio članove da je „od suštinskog značaja za nesmetan napredak BRIKS-a da kasnije članice u potpunosti cene i prihvate konsenzus BRIKS-a o različitim važnim pitanjima“.
Na marginama, Džaišankar je održao bilateralni sastanak sa Aragčijem, a kasnije je na X objavio da su vodili „detaljnu“ diskusiju o regionalnom razvoju i bilateralnim vezama.
Ponovo bez konsenzusa
Ovo nije bio prvi sastanak BRIKS-a u Indiji koji je završen bez konsenzusa oko rata u Iranu.
Indija je 24. aprila bila domaćin sastanka zamenika ministara spoljnih poslova i specijalnih izaslanika BRIKS-a o Bliskom istoku, takođe u Nju Delhiju. Taj skup je završen bez zajedničkog saopštenja, a Indija je objavila samo rezime predsedavajućeg.
Iran je insistirao na formulaciji kojom se priznaje da su SAD i Izrael inicirali sukob, dok su UAE zahtevali formulaciju kojom se osuđuju iranski napadi na države Zaliva.
Od 28. februara, BRIKS nije objavio nijedno zajedničko saopštenje o ratu, pod predsedavanjem Indije.
Završni dokument objavljen na kraju sastanaka ove nedelje odražavao je zastoj.
O sukobu na Bliskom istoku, navedeno je samo da su „postojala različita mišljenja među nekim članicama“ i naveden je skup opštih principa – potreba za dijalogom i diplomatijom, poštovanje suvereniteta, nesmetani pomorski tokovi i zaštita života civila – bez imenovanja bilo koje strane ili pripisivanja odgovornosti.
Iranski zahtev da blok osudi agresiju SAD i Izraela nije ispunjen. Zahtev UAE za formulaciju kojom se osuđuju iranski napadi takođe nije ispunjen.
Obraćajući se medijima na brifingu u iranskoj ambasadi u Nju Delhiju u petak, Aragči je izgleda okrivio UAE – državu članicu BRIKS-a koja ima „svoj poseban odnos sa Izraelom“ – što na kraju sastanka nije bilo konsenzusnog dokumenta.
„Jedini razlog zašto su zaustavili završnu izjavu bila je njihova podrška Izraelu i Sjedinjenim Državama u njihovoj agresiji protiv Irana, što je veoma, veoma nesrećno“, rekao je Aragči.
Iranski diplomata je dalje rekao da SAD i Izrael ne mogu zaštititi zemlju o kojoj je reč i da su američke vojne instalacije, koje su trebalo da joj obezbede bezbednost, postale izvor nesigurnosti. „To je dokazano tokom ovog rata“, rekao je Aragči.
Dokument je osuđivao „nametanje jednostranih prinudnih mera koje su suprotne međunarodnom pravu“, formulacija koja se široko shvata kao referenca na američke sankcije Iranu, iako Vašington nije imenovan.
Po drugim tačkama dnevnog reda, sastanak je bio produktivniji. Države članice postigle su dogovor o više od 60 pitanja, uključujući saradnju u oblasti energetike, trgovinu, digitalnu infrastrukturu, klimatske akcije i multilateralne reforme.
Zašto je to važno
Za Džauhara Salima, bivšeg pakistanskog diplomatu, ishod nije bio iznenađujući.
„BRIKS je organizacija sa nekim veoma važnim zemljama, ali ostaje raznolika grupa sa veoma različitim stranim interesima, perspektivama i agendama“, rekao je za Al Džaziru.
O iranskom ratu konkretno, rekao je da konsenzus nikada nije bio realan.
„Nije bilo mogućnosti za zajednički pristup od samog početka, a pregovori o zajedničkoj izjavi su se sasvim očekivano ispostavili kao slaba šljaka“, rekao je.
Salim je tvrdio da epizoda odražava širi pomak u globalnoj diplomatiji.
„Blokovska politika će postati sve irelevantnija u ovoj eri kada se čak i najkoherentniji savezi skoro raspadaju“, rekao je.
Ta dinamika, dodao je, ide u prilog snagama Pakistana.
Islamabad je nastojao da se pozicionira kao posrednik između Vašingtona i Teherana, bio je domaćin razgovora prošlog meseca, a istovremeno je održavao kanale sa obema stranama.
„Uravnotežen pristup Pakistana, usmeren na bilateralizam, više odgovara ovim vremenima kada je hodanje po diplomatskom konopcu norma, a ne novina“, rekao je Salim.
„Izuzetna diplomatija Pakistana zasniva se na poverenju koje je izgradio zauzimajući principijelne stavove o međunarodnim pitanjima, umesto da se pokoleba kratkoročnim interesima.“