Kratak je put od Vučićevog „miljenika i lojaliste“ do Vučićevog odbačenog olovnog policajca

Za ovakav režim i njegovog perjanika odavno je „raspisan konkurs“ za super lojaliste, Repci, Kričci, Žmirići, Vasiljevići, Momčilovići, pa Tomaševići, Tipsarevići, Z. Terzići, O. Mijailovići i ostatak „promašenog bataljona“. Dakle cilj je očit, sprečiti da skoče („prelete“) u drugi tabor, već da jače skaču u svom taboru i „nadskoče“, koristeći sva, čak i nelegalna sredstva pa i opijate (Konjuh, pola miliona bensendina, ranije Jovanjicu…), da zaustave dolazeću neizbežnu i pobedničku alternativu. Pre svega ovu mladu, neumornu, odlučnu, moralno nesalomivu, hrabru i spremnu da prođe sve postavljene režimske krugove pakla.

Jede režim takvu svoju „decu“ i čidbenike ukoliko se usude na oklevanje, ne daj bože „suprotstavljanje“ svemoćnoj kriminalnoj hobotnici napuljskog (u belim letnjim odorama i šeširima) ili čikaškog (u tamno prugastim odelima i sa lulama u ustima). Od italijanskih kumova i srodnika i njihovog desanta na američko tlo i stvaranje Goldfingera, Kaponea, Gotija i drugih, u tamnim naočarama i izbeljenim zubima, begunaca od plaćanja poreza.

A u ovoj našoj domaćoj priči ne vidimo da je čovek visokopozicionirani šef beogradske policije sada u ozbiljnoj nevolji zbog neplaćenog poreza. Nije Beograd ni Čikago ni Njujork. Nije bitno ni da li je namešten (događaj je svakako posao bez policijske intuicije kao poslednje linije odbrane), bitno je da je dugo bio deo nečega iz čega je izlazak izuzetno težak ili sa teškim konsekvencama.

Postoje, kao u filmovima, loš i dobar policajac, ali se tada radi o dvojici/tandemu, ali nema i dobrog i lošeg u jednom policajcu. Takvi sa dva lica su samo loši, pa čak i kada važe za vaspitane, skupo i elegantno obučene, namirisane kulturne, bon divane i ženskaroše, pa sve do toga da policijski subjektivitet potisnu u pozadinu naspram ovakvih osobina.

Da ne zaboravim, bio je i uspešan i školovan za posao kojim se bavio, spreman i na rizike i nagrade. Ali tu se negde izgubila ta profesionalna linija koja pravi razliku između ličnosti sa značkom koja jeste za uzor i čoveka koji je potpuno porušio moralne vrednosti i pao nisko. Ljudi koji su ga nagrađivali i od njega izgradili kult sjajne uniforme danas na njega istresaju svoj dobro poznati vokabular. Dakle, kratak je put od Vučićevog „miljenika i lojaliste“ do Vučićevog odbačenog olovnog policajca. A to je tako kada se potezi ne vuku po savesti, profesionalizmu, hrabrosti i anticipaciji, već se vuku u skladu sa nagodbama i ličnim interesom. Jeste, jedan je Eliot Nes, ali jedan je i Spasoje Vulevic. Ovo ostalo su karavani odavno pregazili.

Karijera koja je počela po grabeži, završila je po zlu.