Autor: Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije
Državni vrh je novu proceduru legalizacije najavio sa pompom. Pre usvajanja zakona je najavljivano da će svi vlasnici nelegalnih objekata postati „svoji na svome“ već u martu 2026. godine. Onda je neko u tom istom vrhu vlasti valjda shvatio da svi predmeti legalizacije ne mogu da budu rešeni po automatizmu, pa su najavili da će u martu biti donete samo prve potvrde.
Naravno, građane je trebalo fascinirati brojkama, pa je 20. aprila ove godine resorna ministarka izdala saopštenje da je tog dana, u 16 časova i 29 minuta, izdata jubilarna 100.000 potvrda. Svi smo se zapitali kome su tolike potvrde izdate, jer niko iz moje okoline nije poznavao nikoga od tih „srećnih dobitnika“, koji su među 4% podnosilaca prijava. Ovo je kalkulacija ako je tačan podatak koji je izneo predsednik 09. februara ove godine, da je do tada podneto skoro 2,5 miliona prijava za legalizaciju.
Tada se nametnulo pitanja da li su te potvrde možda ubrzano izdavane tokom predizborne kampanje od Kule na severu do Knjaževca na jugu, te Bajine Bašte na zapadu do Kladova na istoku Srbije.
Odbijanje dostavljanja informacije od javnog značaja
Zainteresovani ovim životnim pitanjem za građane, a ohrabreni činjenicom da novi zakon propisuje da je „upis i evidentiranje prava svojine“ na nelegalnim objektima javni interes za Republiku Srbiju, novinari su počeli da traže informaciju o broju izdatih potvrda po opštinama i broju upisa po tim potvrdama u katastar. Nije mi poznato da je iko od njih dobio taj podatak, ali se zna da ove dve institucije odbijaju zahteve uz navode da „nije reč o podacima koji nastaju u njihovom radu“. Da li je reč samo o „kupovini vremena“, u iščekivanju da veštačka inteligencija završi posao, koji prirodna inteligencija zaposlenih u službama koje su se bavile ozakonjenjem, nije obavila za prethodnih 10 godina (NE)primenjivanja Zakona o ozakonjenju?
Uskoro ćemo valjda biti informisani koliko je postupaka povodom skrivanja ovih informacija od javnog značaja pokrenuto pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe ćemo saznati i da li će se Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS (Agencija), koja donosi potvrde, kao i Republički geodetski zavod (RGZ), koji vrši upis u katastar po tim potvdama, oglušavati o naloge Poverenika da dostave ove informacije od javnog značaja, ponovo iz najnebuloznijih razloga.
Da podsetimo, veštačka inteligencija je najavljena kao efikasan alat u rešavanju ovog višedecenijskog problema.
Da li je stvarno već izdato 100.000 potvrda i koliko će ih još biti izdato u doglednoj budućnosti?
Građanima Srbije ni Agencija, niti resorno ministarstvo nisu do sada predstavili validan izveštaj o broju izdatih potvrda, koji bi morao da sadrži podatak o broju do sada izdatih potvrda po katastarskim opštinama. Takav izveštaj sigurno postoji, jer je nezamislivo da ga do sada nije tražio Kabinet predsednika Srbije. Takođe, Ministarstvo finansija nije izašlo u javnost sa podatkom koliki priliv je po osnovu naknada za legalizaciju do sada ostvario budžet.
Zbog navedenog nam preostaje da pretpostavljamo da se resorno ministarstvo nadalo da će tih 100.000 potvrda veštačka inteligencija izraditi promptno, ali da je softver možda u međuvremenu zabagovao. Alternativa je da su te potvrde stvarno izdate, ali da se informacije skrivaju zbog sumnjivog prioriteta rešavanja. Iz kog od ova dva razloga je izostalo javno hvalisanje sa brojem građana koji su do sada postali „svoji na svome“, tek ćemo saznati.
Rešeni najjednostavniji postupci
U svakom slučaju, ma koliko da je potvrda do sada izdato, izvesno je da je reč o najjednostavnim postupcima. To su postupci gde je prijavu podneo isključivi vlasnik parcele, koji po zakonu nije morao da dostavi nijedan dokument kojim se dokazuje svojina, površina i vreme gradnje nelegalnog objekta. Moguće je da je veštačka inteligencija procenila da je takvih objekata oko 100.000, pa je resorno ministarstvo „na veresiju“ iznelo takav podatak, zbog nestrpljivosti političkog vrha da se pred građanima pohvali brojkama.
Ostale prijave će biti daleko teže rešiti, a kako stvari stoje to će se razvući na godine. Rad po tim prijavama će podrazumevati proveru vlasničke dokumentacije i/ili elaborata geodetskih radova, a najverovatnije i dopunu dokumentacije koja je nestručno dostavljana od strane poštanskih službenika i građana, a često i od službenika opština. Sva ta lica nisu stručna da procene kojom dokumentacijom se dokazuju svojinska prava.
Dakle, kako teče legalizacija ostaje nam samo da pretpostavljamo, jer nam se ne daju informacije od javnog značaja, o toku implementacije Zakona, koji je donet u javnom interesu. Podsećam da se resorno ministarstvo naročito hvalilo transparentnošću novog postupka legalizacije.
Netransparentnost sprovođenja postupaka legalizacije
Iako su se resorno ministarstvo i Agencija hvalili transparentnošću procesa legalizacije, implementacija te reforme je postala najveća misterija u Srbiji. Na očigled svih građana lakše cure podaci o korupciji, zloupotrebama i najtežim krivičnim delima visokih zvaničnika nego informacije o toku legalizacije.
Na sajtu Agencije, „Svoj na svome“, možete ući na pregled svojih prijava, ako ste ih ranije sami podnosili, ali osim inicijalne informacije da je prijava podneta dodatnu informaciju o toku predmeta ne možete dobiti. Dakle, ne možete saznati da li je vaša prijava uzeta u rad, da li se od vas očekuje dopuna dokumentacije, kada možete očekivati potvrdu, koliku taksu treba da platite. Drugim rečima, na tom sajtu imate isključivo inicijalnu informaciju da ste prijavu podneli, a ta informacija je stara već više od tri meseca.
RGZ se takođe pohvalio sajtom svog Info centra, na kome putem linka https://svojnasvome-statuspotvrde.rgz.gov.rs možete proveriti status svoje prijave. Ako ukucate broj svoje prijave, dobijate informaciju u kom od četiri statusa je vaša prijava, a to su statusi: 1) čeka se potvrda (Agencija je nije poslala); 2) potvrda je u obradi (Agencija je poslala potvrdu, ali RGZ po istoj još nije postupala); 3) potrebna je dopuna (predmet je vraćen Agenciji na ispravku potvrde ili tehničkih nedostataka); i 4) postupak je završen (po potvrdi je izvršen upis u katastar). Iz označenih statusa je jasno da građani ni nakon donošenja potvrde i plaćanja naknade za legalizaciju, određene potvrdom, sve do poslednjeg momenta, tj. upisa svojine neće imati pune informacije o toku njihovog predmeta.
Onemogućena pretraga
U međuvremenu je dodatno umanjena transparentnost tog sajta, jer je sada onemogućena pretraga tuđih prijava za legalizaciju pretragom po konkretnim parcelama. Sada više ne možete saznati da li je neko naknadno podneo prijavu da legalizuje nešto na vašoj parceli i/ili u vašoj zgradi. Ako ste već podnosili prigovor na tuđu prijavu za legalizaciju, takođe ne možete saznati ništa o toku predmeta, ni po prijavi, a ni po vašem prigovoru.
Već sam pisao i o tome da Agencija zainteresovanim građanima nije omogućila elektronsko podnošenje prigovora na prijave, a koje pravo im je garantovano članom 10. stav 2. tačka 2) Zakona. Dao sam pouku tim građanima da obavezno podnesu prigovor na pisarnici Agencije u ul. Kralja Milutina 10a, u Beogradu – Vračar, jer je Agencija dužna po zakonu da takav prigovor primi, makar isti bio u papirnom formatu. Takođe sam građanima sugerisao da skeniraju taj prigovor sa prijemnim pečatom i podnesu ga i elektronski, preko sajta „Svoj na svome“, kroz prigovor na zoning planove. Nažalost, od skoro je Agencija građanima onemogućila da prigovore podnose elektronski i tim posrednim putem.
Dokaz o prigovoru na prijavu je uslov za efikasan krivični postupak
Čak i ako ste uspeli da pisarnici Agencije podneste samo pismeni prigovor, to je dovoljan dokaz da je Agencija upozorena na moguće falsifikate saglasnosti i zloupotrebe od strane podnosioca prijava za legalizaciju. To će biti validan dokaz u krivičnom postupku da su zaposleni u Agenciji delovali nesavesno, ako potvrda bude izdata na osnovu lažne ili falsifikovane dokumentacije. Taj dokaz je dakle preduslov da se protiv odgovornog lica u Agenciji i podnosioca prijave za legalizaciju podnese krivična prijava, te da se u krivičnom postupku efikasno pobija „problematična legalizacija“. Potpuno je nebitno da li će Agencija takav prigovor odbaciti ili ne. Primarna funkcija takvog prigovora je da podstakne zaposlene u Agenciji da u konkretnom predmetu postupaju sa povećanom pažnjom, tj. da traže dopunu dokumentacije i dostavu originala, a ne kopija.
Da podsetimo, zakasnele prijave za legalizaciju se po Zakonu mogu podnositi sve do 24. oktobra 2026. godine, a Agencija postupa kao da ima potrebu da onemogući zainteresovanim građanima da bilo šta o tim prijavama saznaju. Imajući u vidu da će RGZ upise u katastar po potvrdama Agencije vršiti bez donošenja rešenja, građani čija prava budu povređena legalizacijom biće zatečeni upisima u katastar suprotnim njihovim interesima. Kada budu tražili od RGZ-a dokumentaciju na osnovu koje je upis izvršen, RGZ će im pružiti uvid u potvrdu, iz koje im neće biti jasno na osnovu koje dokumentacije je Agencija tu potvrdu donela.
Legalizacija i pravo građana
Iz svega iznetog može se zaključiti da je sistem „Svoj na svome“ osmišljen tako da se građanima onemogući uvid u predmete legalizacije, a to je jedno od osnovnih prava stranaka i zainteresovanih lica po Zakonu o opštem upravnom postupku.
Šta treba da rade građani? Da li treba svi da dođu u pisarnicu u Kralja Milutina 10a, u Beogradu – Vračar, kako bi se informisali da li je neko podneo prijavu za legalizaciju na njihovim parcelama, pa ako jeste da traže uvid u dostavljenu dokumentaciju? Na to bi građani imali pravo, a Agencija nije obezbedila resurse da im to omogući. Agencija mora odgovoriti na ova pitanja, jer je ta institucija u zakonskoj obavezi da građanima omogući zaštitu prava u postupcima koje sprovodi.
Netransparentnost u postupanju je plodno tle za pojavu korupcije u postupku legalizacije
Netransparentnost procedure uvek podstiče priče o korupciji, pa se građani trude da nađu te „prečice“, koje će ih u ovom slučaju dovesti do legalizacije vredne imovine. Ta vredna imovina jeste njihova, ali je trenutno van prometa. Stanovi u Beogradu, Novom Sadu i ostalim urbanim centrima su sve skuplji, pa je samim tim i motiv da se ubrza legalizacija sve veći.
Zbog toga bi Agencija morala da izađe u javnost sa informacijom na koji način se dodeljuju predmeti u rad, tj. kako te predmete zadužuju zaposleni i kako ti zaposleni opravdavaju dinamiku svog rada. Da li se predmeti rešavaju po redosledu podnošenja prijava ili su odvojeni po težini pa se prvo rešavaju lakši, a onda teži? Da li šefovi ili čak i zaposleni u Agenciji mogu sami da biraju koje će predmete prve rešiti, mimo redosleda podnošenja prijava?
Iskreni odgovori na ova pitanja će ukazati na verovatnoću pojave korupcije u radu na predmetima legalizacije. Naravno, ozbiljnija korupcija bi se verovatno sprečila kada bi država garantovala status zaštićenih svedoka u krivičnim postupcima onima koji su eventualno morali nekome da plate mito da bi im predmet uzeli u rad.
Što se grbo rodi…
Ovaj problem će se intenzivirati protokom vremena u kome neće biti postignuti značajniji rezultati u domenu legalizacije, a naročito legalizacije stanova u gradskim jezgrima. Šta treba da se desi da Agencija te probleme prevaziđe teško je zamisliti. Jer kako je to Valtazar Bogišić propisao još davne 1888. godine: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“. Problem se vremenom ne smanjuje, već raste.
Da podsetim, loše osmišljen sistem za podnošenje prijava je omogućio da se iste podnose bez adekvatne autentifikacije podnosioca, propisane Zakonom o elektronskoj upravi. Takođe je omogućeno podnošenje dokumentacije suprotno formi elektronskog dokumenta, propisanog zakonom koji uređuje elektronski dokument. Sajt „Svoj na svome “ je imao neodgovarajuća uputstva za građane u vezi sa dokumentacijom koju je nužno podneti. Obuke opštinskih službenika i službenika poštanskih ekspozitura su bile pogrešne, kao i uputstva koja su im prosleđivana. Zbog toga će se Agencija suočiti sa brdom neupotrebljive skenirane dokumentacije, pa je teško zamisliti da će u narednim mesecima rešavati ne po 100.000, već ni po 5.000 predmeta mesečno. A kojim redosledom će Agencija rešavati te predmete? Nadam se ne naopakim.
Da li će Ustavni sud pružiti „častan izlaz“ Agenciji iz nemoguće situacije
Ne mogu da zamislim nijednu drugu realnu opciju za častan izlazak Agencije, resornog ministarstva i predsednika države iz ove nemoguće situacije, u vezi sa kojom su se bitno naobećavali građanima, osim stavljanja samog zakona ili njegovih ključnih odredbi van snage kao neustavnih.
Čudi me da se to do sada nije desilo. Ne mogu da poverujem da su očekivanja od priliva u budžet RS po osnovu naknada za legalizaciju tolika, da vrede žrtve ugleda predsednika države koji je obećao efikasnu legalizaciju za najveći deo od preko 4,5 miliona nelegalnih objekata.
Da podsetimo da je nakon četiri godine (NE)primenjivanja Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, Ustavni sud Srbije 2013. stavio van snage odredbe o legalizaciji. Resorno ministarstvo je moglo da se izvini i kaže nismo mi krivi što nismo uspeli da završimo legalizaciju, jer ne možemo da se mešamo u nadležnosti Ustavnog suda. A teško mogu da zamislim da Ustavni sud u aktuelnoj situaciji ne bi izašao u susret molbi vrha države da im omogući častan izlaz iz apsurdne situacije u koju su se sami doveli lošim zakonskim rešenjem i još gorom implementacijom.
Naravno, nelegalnoj gradnji će se stati na put tek kada bude donet sprovodiv i pravičan zakon o legalizaciji. Takav zakon će biti donet onda kada neko odluči da iskreno želi da podvuče crtu i uvede red i zakon u građevinarstvo u Srbiji. Nije da nismo sposobni da to propišemo, nego je pitanje da li to želimo.