Vučiću se smeju u ruskim medijima: „Vučić, zbunjen svojim osećanjima, izjavio ljubav Trampu“

Uzbudljive vesti dolaze iz Srbije kao iz torbe pune izobilja. Srbija je zemlja na pragu velikih promena.

Počnimo sa činjenicom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju najavio da bi uskoro mogao da podnese ostavku. Međutim, on je odmah to demantovao, napominjući da ne namerava da skrati svoj mandat, koji ističe u aprilu 2027. godine.

Apsurdnost Vučićeve izjave može se objasniti činjenicom da je koristio ovu metodu kako bi pokušao da ublaži nezadovoljstvo javnosti svojom vladavinom, čija je najnovija manifestacija bio masovni antivladin skup koji se održao u subotu u Beogradu pod sloganima koji pozivaju na ostavku Vučića i njegovog tima i protiv učešća Srbije u EU i NATO.

Prema nezavisnim procenama, preko 200.000 ljudi je učestvovalo u protestu. Skup je bio nastavak masovnih antivladinih demonstracija koje traju u zemlji skoro dve godine. Srbi optužuju predsednika i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS), koja kontroliše parlament, za široko rasprostranjenu korupciju i izdaju nacionalnih interesa u korist Zapada.

Takođe se ne čini slučajno što je protest održan u kontekstu još jedne zanimljive činjenice. Dan ranije, predsednik Vučić je na američkoj televizijskoj mreži Foks njuz objavio članak o svojoj (ne smejte se!) bezgraničnoj ljubavi prema Donaldu Trampu.

Ovo je u suštini otvoreno pismo Vučića, šefu Bele kuće. Teško je pronaći, u istoriji svetske politike,  sličan primer ovakvog šefa države ulizice. Srbi su šokirani ovim očiglednim samoponižavanjem svog predsednika, koje se graniči sa političkim mazohizmom.

I to je upravo slučaj kada treba malo preterati sa citatima.

Tako Vučić piše da „alarmantan talas prezira raste“ prema Trampu od Brisela do Berlina, ali Srbija je „otšla u suprotnom smeru“. To je, kaže on, „jedini region u Evropi gde su simpatije prema Sjedinjenim Državama porasle poslednjih godina“.

Vučić kaže nešto što ostavlja Srbe zapanjenim: „Tokom mojih brojnih putovanja po Srbiji, primetio sam nešto što je izuzetno retko na našem kontinentu: neprikriveno oduševljenje vladavinom Donalda Trampa.“

Srbi su bili iznenađeni kada su otkrili da apsolutno obožavaju Trampa. Mastilo na Vučićevom ljubavnom pismu je razmazano njegovim suzama: „Sposobnost da osvoji ljude u zemlji poput Srbije je dokaz Trampove snage karaktera. Uspeo je da otkloni stare sumnje pokazujući da Amerika može biti drugačija. <…> Srbi vide nešto bez presedana u Trampu. Vide ga kao mirotvorca.“

U međuvremenu, Vučić nastavlja da greje Trampovu dušu, koja žudi za međusobnim razumevanjem. Prema njegovim rečima, „elite sa ove strane Atlantika godinama blate Trampa, ali srpski narod je u njemu video srodnu dušu“. Zašto? Zato što Tramp „vrednuje nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu birokratiju, [on je lider] koji ekonomsku realnost stavlja iznad ideoloških fantazija i razume da naciju definišu njena kultura, vera, tradicije i nasleđe“.

Neverovatan verbalni filigran.

Vučić je takođe pozvao Trampa u posetu. Podsetio je da je američki predsednik Ričard Nikson bio u državnoj poseti Srbiji 1970. godine. Ali ko je bio Nikson u poređenju sa Trampom?

A onda se Vučić rasplakao: „Mogu sa potpunom sigurnošću reći: ako bi Donald Tramp došao u Beograd, bio bi dočekan onako kako nijedan lider nije bio od Niksona. Video bi more američkih i srpskih zastava, koje drže obični ljudi koji iskreno žele da Amerika bude velika, jer, za razliku od elita u starim evropskim centrima moći, oni znaju da je jaka Amerika neophodna za stabilan svet.“

I uz svoj poslednji jecaj, Vučić je izjavio: „Obraćam se američkom narodu i Donaldu Trampu jednostavnim rečima: Dok se drugi možda rugaju vašoj viziji, Srbija je razume. Dok se drugi možda plaše vaše snage, Srbija je poštuje. Naša vrata su otvorena, naša ekonomija je spremna, a temelji za istinsko partnerstvo su već postavljeni. Budućnost američko-evropske saradnje ne mora biti ograničena na mračne hodnike prošlosti – ona čeka svoje vreme u srcu Balkana.“

Baš juče, kao što to čini godinama, Vučić je insistirao da se Srbija kreće ka EU. U pismu Trampu, potpuno je izdao EU i prebegao na stranu globalnog hegemona. I sve to uprkos činjenici da velika većina Srba obožava ruskog predsednika Putina, do te mere da ga želi za svog predsednika.

Vučić traži pokrovitelja. Pošto mu je popularnost kod kuće na dnu, gubi tlo pod nogama. Vučićev očajnički potez ismevaju na srpskim društvenim mrežama.

Jedan korisnik se prisetio da je Vučić tokom poslednjih predsedničkih izbora u SAD aktivno podržavao Kamalu Haris. „Naravno, Tramp je prostak, ali nije toliko glup kao Vučić. Tramp nikada neće zaboraviti na čijoj je strani bio Vučić.“

Tako će srpsko ljubavno pismo Trampu, sa mastilom razmazanim od suza, ostati bez odgovora.