Papa Lav XIV posvećuje svoju prvu encikliku jednoj ogromnoj temi: „O zaštiti čoveka u vreme veštačke inteligencije“. Na šta američki papa upozorava, a gde vidi šanse?
Odnos prema veštačkoj inteligenciji predstavlja sudbinsko pitanje čovečanstva. To je centralno upozorenje pape Lava XIV u njegovoj prvoj enciklici, piše Dojče vele.
Poglavar Rimokatoličke crkve zahteva da razvoj i odluke u oblasti veštačke inteligencije služe razvoju celog čovečanstva, a ne profitu pojedinaca i malobrojnih.
Njegov obimni doktrinarni spis nosi naslov „Magnifica humanitas“ („Veličanstveno čovečanstvo“), a podnaslov „O zaštiti čoveka u vreme veštačke inteligencije“.
Dokument deluje kao programski tekst pape koji je na dužnosti nešto više od godinu dana, o budućnosti čoveka u vremenu veštačke inteligencije. U prvoj rečenici, koja, kao i uvek kod enciklika, delu daje zvanični naslov, Lav XIV koristi biblijsku sliku Vavilonske kule.
„Veličanstveno čovečanstvo, koje je stvorio Bog, danas stoji pred odlučujućim izborom: ili će podići novu Vavilonsku kulu ili će izgraditi grad u kojem zajedno prebivaju Bog i čovečanstvo.“
Pogled matematičara
U nekoliko minuta tokom kojih je sam papa govorio na predstavljanju enciklike, doslovno je rekao
„Veštačka inteligencija mora biti razoružana. Znam da je to snažna reč.“ On to govori smirenošću matematičara, a ne s tihim gnevom koji bi papa Franja (pontifikat 2013–2025) možda uneo u tu rečenicu. Mladi Robert Privoust, današnji papa, najpre je studirao matematiku i filozofiju i položio odgovarajuće ispite.
Izuzetno je neuobičajeno da papa lično predstavlja jednu encikliku. A prvi put je takvo predstavljanje sa papom održano u Novoj sinodskoj auli, zgradi u Vatikanu nalik amfiteatru ili pozorištu.
Lav XIV i socijalno pitanje
Ali uprkos svim novinama, papa se ovim dokumentom isto kao i izborom svog imena nakon odluke konklave 8. maja 2025. godine, svrstava u tradiciju do sada najvažnijeg pape za socijalno pitanje, Lava XIII (pontifikat 1878–1903). Tako je Lav XIV, poreklom iz Sjedinjenih Država, encikliku potpisao 15. maja. Bio je to tačno 135. jubilej enciklike „Rerum novarum“ („O novim stvarima“) Lava XIII. Tadašnja papinska poruka postala je ključni dokument Crkve u vreme industrijalizacije i nastanka radničkog pitanja.
Lav sada razrađuje slične aspekte za 21. vek i novi svet veštačke inteligencije. Upozoravajući, postavlja pitanja o dostojanstvu čoveka, odgovornosti, slobodi i socijalnoj pravdi u svetu koji je sve više digitalno oblikovan, naglašava značaj rada i društvenih odnosa. Na kraju, očuvanje čovečanstva vidi kao zadatak čitavog čovečanstva – nasuprot onima koji putem veštačke inteligencije teže moći i profitu malobrojnih.
„Razoružati veštačku inteligenciju“, kako papa navodi u enciklici, znači izvući je iz logike naoružane konkurencije, koja danas „više nije samo vojne, već i ekonomske i kognitivne prirode“.
„U toj trci radi se o najmoćnijem algoritmu i najvećoj bazi podataka, o učvršćivanju geopolitičke ili komercijalne prednosti nad svima ostalima. Razoružati znači razbiti poistovećivanje tehničke moći i prava na vladanje.“
To „razoružavanje“ prema papi ne znači odricanje od nove tehnologije. Naprotiv, radi se o tome da se spreči da ona zavlada čovekom i čovečanstvom.
„Kontrola mora biti u rukama država“
Snažna papina kritika usmerena je protiv rastuće dominacije pojedinačnih aktera u kontroli nad platformama i infrastrukturom, podacima i računarskim kapacitetima. Ta kontrola mora biti u rukama država. U suprotnom postoji opasnost „da postane netransparentna i izmakne javnoj kontroli“.
Lav XIV insistira na čovekovom zajedničkom upravljanju veštačkom inteligencijom i na celovitoj ekologiji. I izričito ukazuje (uz jasne reference na teologije oslobođenja) da „nepravda ne nastaje samo iz pogrešnih odluka pojedinaca, već i iz struktura, mehanizama, kao i ekonomskih i kulturnih okolnosti“.
Razvoj „koji povećava potrošnju nekolicine tako što troškove i štetu prebacuje na druge“ nije ljudski. Ljudi ne smeju biti „ponižavajuće svedeni na nivo zupčanika u jednom sistemu“.
Izričite primedbe Lava XIV usmerene su protiv nepromišljene upotrebe veštačke inteligencije u ratovima. Pri tome ponovo formuliše odbacivanje klasične crkvene doktrine o „pravednom ratu“. Upotreba veštačke inteligencije u ratovima mora biti podvrgnuta „najstrožim etičkim granicama“. „Ne postoji algoritam koji bi mogao moralno opravdati rat.“
Lav XIV u enciklici naročito snažno ističe ideju solidarnosti kao osnovnog principa odgovornog delovanja i taj princip prenosi i na novi svet veštačke inteligencije. Ne radi se o koristi nekolicine, već o odgovornosti i prema budućim generacijama. Politika mora da obezbedi da ekonomsko-tehnološki razvoj bude usmeren ka opštem dobru i da dodatno ne isključuje ljude na margini.
Upozorenje iz afričke perspektive
Lav XIV je predstavljanje enciklike uklopio u govore više stručnjaka. Upravo dvoje od njih pokazali su kakve perspektive i koje velike pravce ovaj papa vidi, očito u kontinuitetu sa svojim prethodnikom.
Tako je jedna teološkinja iz perspektive Afrike tematizovala posledice veštačke inteligencije po siromašnije delove sveta, o kojima govori papa Lav XIV. Leokadi Lušombo, profesorka na jednoj jezuitskoj visokoj školi u kalifornijskom Berkliju, upozorila je na nove oblike kolonijalizma. Pri tome je izričito citirala predstavnike latinoameričke teologije oslobođenja.
„Veštačka inteligencija može vrlo lako biti kolonijalna“, rekla je ona i upozorila na „kolonijalnu pljačku sirovina“ i kršenje prava autohtonih kultura.
A to da je u Vatikanu imao priliku da govori jedan od vodećih istraživača veštačke inteligencije, Kanađanin Kristofer Ola, suosnivač kalifornijske kompanije za veštačku inteligenciju „Anthropic“ (i odavno milijarder) bilo je senzacionalno.
On je izrazio zahvalnost za podsticaje koje daje papa.
Rekao je da su pitanja koja otvara veštačka inteligencija prevazilaze perspektivu informatičara. Ola se zalagao za uključivanje humanističkih nauka i etičara. Podvukao je da je tehnološkim korporacijama potrebna kritika spolja, potrebni su im stručni kritičari, podsećanje na moral i na siromašne.