To isto tužilaštvo je prvo ćutalo o spektakularnom ubistvu na Senjaku, dok o njemu nisu počele da bruje društvene mreže. Prema tim informacijama jednog od čelnika „Kekinog kriminalnog klana“, ubio je čovek koji je vodio „isplatu novca“ u šatorskom kampu „Ćacilend“, a čija žena i njena sestra su radile u kol-centrima SNS-a.
Ubistvo se navodno dogodilo u prisustvu načelnika beogradske policije Veselina Milića.
VJTB je o ovom događaju obaveštena tek sutradan predveče kada im se obratila supruga žrtve. Tada su počeli da se oglašavaju kontroverznim saopštenjima, da bi se nakon nalaženja tela u blizini sela Jarkovci, javnosti obratio predsednik Republike sa mnogim podacima iz istrage koje mu je neovlašćeno ustupio prisutni direktor policije.
Tužilaštvo je 16. maja izdalo zvanično saopštenje da je od deset okrivljenih samo Veselin Milić, tadašnji načelnik beogradske policije, izneo odbranu, dok su se ostali branili ćutanjem. Međutim, prema pisanju nedeljnika „Radar“, nije tačno da su se ostali okrivljeni branili ćutanjem.
Istraga je takva faza postupka u kojoj je dozvoljena samo ograničena javnost, tj. podaci iz istrage su dostupni javnom tužiocu, okrivljenom koji je dao iskaz i njegovom braniocu. U tom pogledu apel VJTB da se ovo pravilo poštuje, ne bi bio sporan, da se javno tužilaštvo pridržava zakonskih normi i da postupa samostalno i nepristrasno.
Međutim, VJT u Beogradu i njegov šef Nenad Stefanović nisu uopšte reagovali da je ugrožena predistraga kada je iz dela postupka koji se zove – predistraga, a u kojoj je obaveza čuvanja tajnosti podataka još veća, predsednik Republike iznosio podatke u javnosti. Pored ostalog, i da DNK analiza tela žrtve pronađenog u mestu Jarkovci 99% predstavljaju te ostatke. Kada je „Radar“ otkrio netačnosti u njihovim saopštenjima, VJTB je to zasmetalo i oni javno nastoje da za to okrive medije, umesto da iznesu nesporne činjenica o ovom slučaju koje ne ometaju istragu, a što su im novinari „Radara“ i „Danasa“ tražili.
Iz objavljenih zapisnika, proizlazi da je prema Milićevom iskazu, njega zvao neki komšija koji je ujedno i kum Nešovića, koji se posle toga pojavio i kratko ostao u restoranu. Nešović je navodno tada čudno pogledao Vukovića koji je tad sedeo za stolom sa Milićem, nakon čega je napustio restoran. Milić je navodno o svemu sačinio službenu belešku. Javnost je saznala da je Milić sa povezanim licima vlasnik dva velika stana na Dedinju.
Prema pisanju „Radara“, i tri pripadnika Milićevog obezbeđenja, kazali su dajući iskaz da su takođe napustili restoran pre ubistva, zajedno sa Milićem, koga su odvezli kući. Ubistvo se spominje samo u iskazu vlasnika restorana, koji je rekao da ga je pozvao konobar, koji je takođe izneo odbranu, uveče oko 23h. Vlasnik je, osim konobara, u restoranu zatekao jedno njemu nepoznato lice i da ga je onda pozvalo neko drugo lice, pa su ušli u restoran, gde je na stolu zatekao telo u lokvi krvi.
U svojim izjavama i vlasnik restorana i konobar tvrde da ih je policija tukla. Vlasnik restorana je identifikovao čoveka koji ga je tukao – to je bio Marko Kričak, načelnik Uprave kriminalističke policije. Novinar Vuk Cvijić, autor teksta u „Radaru“, je potpuno u pravu kada se izjašnjava da je saopštenje VJT u Beogradu da je iznošenjem podataka u medije omeo istragu – sramotno.
VJTB, a ni policija, nisu dala bilo kakvu potpunu i pravovremenu informaciju o ovom događaju, a ni objašnjenje zbog čega su batine od policajaca dobili vlasnik restorana i konobar. Prema odredbama ZKP-a (čl.9) zabranjena je i kažnjiva svaka primena mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog i drugog učesnika u postupku.
Iz iskaza koji su objavljeni u medijima, imamo informaciju da je taj restoran kritične večeri bio pun. Čak da su njegovi gosti bile i pojedine strane diplomate. Zbog toga nije logično objašnjenje, kako tvrdi VJTB, da se za to tek saznalo kad je supruga nestalog u tom trenutku prijavila, kako će se ispostaviti, žrtvu. VJTB u svojim saopštenjima ne dovodi u pitanje tačnost ranije saopštenih informacija, što je velika greška, nego odmah pristupa napadu na novinare koji navodno ometaju istragu.
Ukoliko se i u nadležnom osnovnom JT u Beogradu kome su dostavljeni zapisnici sa iskazima da su četvoro osumnjičenih u istrazi bili pretučeni od službenika policije i da je u zlostavljanju vlasnika restorana i učestvovao i Marko Kričak, to će predstavljati novi razlog da se ovim povodom zahteva politička, ali i profesionalna odgovornost svih u lancu za nečuven krivičnopravni skandal. Podnošenje ostavki na funkciju – od načelnika UKP-a, preko direktora policije, do ministra unutrašnjih poslova.
Da o tome ne postoji ni zrnce svesti kod ministra policije I. Dačića potvrđuju njegove nedavne izjave. Prva je da se u policiji ne raspravlja o odgovornosti „već o tome ko je kriv, a ko nije“. Druga je da se politička odgovornost utvrđuje na izborima i da ostavke nisu podneli ni ministri posle ubistva Đinđića. Kao najbolji student FPN-a Dačić bi morao znati da etika političke i moralne odgovornosti postoji uvek kao mogućnost za sve osobe na funkcijama.
Zatim, da je slučaj premijera Đinđića različit od ubistva na „Senjaku“, jer se radilo o atentatu iz političkih pobuda koji je automatski doveo da pada i razrešenja Vlade, te da je nova/stara Vlada formirana u toku akcije „Sablja“. U njoj je ministar unutrašnjih poslova ostao Dušan Mihajlović, ali samo „kao vršilac funkcije da izbora novog ministra“. Tada je odmah započet i do kraja sproveden krivični postupak, a u vreme aktuelne vlasti npr. u slučaju „Nadstrešnica“ ni posle 19 meseci nije potvrđena nijednu optužnica, a istragu TOK-a opstruiše policija jer ne sprovodi naloge tužiilaca.
Šta je cilj Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kada selektivno sprovodi zakon i u tu svrhu daje neistinite podatke? Isti onaj koji je neoprezno izneo poslanik Uglješa Mrdić kada je predložio izmene pravosudnih zakona suprotno reformskoj agendi i predviđenoj proceduri. Da se, po svaku cenu, spreči hapšenje i procesuiranje državnih funkcionera – članova SNS-ai lojalnih vladajućoj stranci i njenom vrhu, a koji mnogo znaju o njihovom protivzakonitom, često neformalnom i sakrivenom, delovanju. Zato su male šanse da će se u mandatu ove vlasti razrešiti slučaj „Milić“.
Autor je nekadašnji sudija Apelacionog suda u Novom Sadu