Priča o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji sve je intenzivnija, što se može videti i kroz pripreme u vidu tehničkih, pravnih i kadrovskih kapaciteta. Ipak, razgovor o elektranama sada ide u paketu sa razgovorom o malim modularnim reaktorima (SMR) – novoj tehnologiji koja se u svetu razmatra kao potencijalno rešenje za rastuću potrošnju električne energije, posebno u eri veštačke inteligencije. Iako su SMR sistemi i dalje u ranoj fazi razvoja, a njihova komercijalna primena tek ulazi u razmatranje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom nedavne posete Kini da je Srbija od tamošnjih partnera dobila ponudu za izgradnju malih modularnih elektrana uz „povoljne uslove, kratke rokove izgradnje, kao i obuku i trening kadrova“. Sagovornici Insajdera ocenjuju da je ova najava samo „prodavanje magle“, te da je razvoj ove tehnologije u Srbiji gotovo nemoguć i da Međunarodna agencija za nuklearnu energiju ne bi dozvolila neproverene programe.
Ponuda iz Kine, međutim, nije jedina. U trci za razvoj nuklearne energetike u Srbiji su i Francuska, dok je, prema rečima predsednika Srbije, u razmatranju i Rusija.
„Razgovaraćemo i dalje, znate da imamo sporazum sa francuskim EDF-om, razgovarali smo i sa Rusima takođe, koji su veoma uspešni po tom pitanju. Dobijali smo ponude i od drugih azijskih zemalja, pa ćemo razmatrati šta je za Srbiju najbolje, ali ovo je bilo veoma konkretno“, rekao je Vučić za RTS 27. maja.
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije do 2040. godine, a konkretne pripreme započete su još ukidanjem moratorijuma na nuklearnu energiju 2024. godine. Ubrzo potom resorno ministarstvo je sklopilo saradnju sa Elektroprivredom Francuske (EDF), jednom od najvećih nuklearnih kompanija na svetu.
Pre dva meseca francuski EDF objavio je i preliminarnu tehničku studiju o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, što predstavlja jednu od ključnih etapa u nizu koraka koji bi morali da budu ispunjeni kako bi se zadovoljili međunarodni standardi za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane.
Dok je sav fokus javnosti na velikim elektranama, gotovo ispod radara prolazi da se tu i tamo pomenu i mali modularni reaktori. U pitanju je tehnologija koja je tek ranoj fazi razvoja i koja još uvek nema komercijalnu primenu.
„Za razliku od tradicionalnih reaktora velikih snaga, koji zahtevaju opsežnu izgradnju na licu mesta, SMR prate model „zasnovan na proizvodu“, što omogućava montažu na postojećim lokacijama elektrana ili implementaciju u udaljenim i industrijskim područjima. Ovaj modularni pristup poboljšava predvidljivost troškova, smanjuje vreme izgradnje i minimizira rizike projekta“, navodi se u sažetku Preliminarne tehničke studije EDF-a.
Pilot projekti i neproverene tehnologije
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac objašnjava za Insajder da u celoj toj priči postoji nekoliko problema – od saradnje sa Francuskom do neproverenih tehnologija.
„Mi smo sa Francuzima otišli već dosta daleko vezano za potpisivanje, ali i za izgradnju nuklearnih elektrana. Potpisali smo neki memorandum o razumevanju, preliminarnu tehničku studiju sa Francuzima, znači neki predugovor smo napravili da ćemo sa njima radimo. Ono što se tiče malih modularnih elektrana, po onome kako je trenutno stanje, Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, neće da dozvoli novim zemljama da rade neke neproverene programe“, kaže Banjac.
Dodaje da bi, prema tim parametrima, bila dozvoljena isključivo izgradnja nuklearne elektrane koja je već proverena i u upotrebi u drugim zemljama, ocenjujući da je takav pristup u ovom trenutku potreban i Srbiji.
„Mislim da ta opcija malih modularnih reaktora ne dolazi u obzir, reč je o nekoj četvrtoj generaciji koja je još neproverena, dakle toga nema u svetu – svega nekoliko, ali više kao pilot postrojenja, nego što je neka standardna procedura“, kaže Banjac.
Da je izgradnja malih modularnih reaktora u Srbiji malo verovatna smatra i stručnjak za energetiku Milun Babić koji kaže da su takve najave samo „prodavanja magle“.
„Ako se to prihvati, onda će Srbija biti opet jedno eksperimentalno zamorče“, navodi on.
Potrebna velika nuklearna elektrana, a ne parcijalna rešenja
Babić objašnjava da mali modularni reaktori funkcionišu po istom principu kao velike nuklearne elektrane, samo u znatno manjem obimu, a njihova primena i dalje je ograničena zbog nedostatka dovoljno praktičnih iskustava.
Dodaje i da takvi reaktori imaju gotovo sve ključne komponente kao i velike nuklearne elektrane, uključujući reaktor, sisteme za hlađenje i stroge bezbednosne procedure, ali da i proizvode manje energije.
„Reaktor mora da se hladi, što podrazumeva korišćenje vode u značajnim količinama. Održavanje mora da bude veoma strogo i precizno, kao i kod velikih nuklearnih elektrana“, naveo je Babić.
Kao jedan od najvećih izazova u primeni ove tehnologije, Babić je izdvojio nedostatak iskustava u njihovoj široj upotrebi, ali i to što „jedna mala atomska elektrana ne bi mogla da zadovolji tržište Srbije“.
„Potrebno je više. A čim imate više, vi imate više problema“, kaže Babić.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac navodi da se mali reaktori koriste za stvari poput nuklearnih podmornica, brodova ili nosača aviona.
„Dakle, to postoji, ali naše energetske potrebe uopšte ne treba da se svedu na te modularne nuklearne. Nama treba jedna klasična velika nuklearna elektrana sa velikom snagom. Mi moramo veliki kapacitet termoelektrana da izbacimo u narednih 10 do 15 godina, nama treba veliki kapacitet, a ne tako nešto pomalo“, kaže on.
Energetska zavisnost od drugih zemalja
Banjac navodi i da postoje jasna pravila međunarodnih institucija kada je reč o primeni malih modularnih nuklearnih elektrana.
„Međunarodna agencija za atomsku energiju ima vrlo jasna pravila i stav da zemlja koja prvi put ulazi u nuklearni program ne bi trebalo da primenjuje tehnologiju koja prethodno nije korišćena. Srbija nema nikakvo iskustvo sa nuklearnim elektranama i uvođenje nečeg potpuno novog nije stvar sa kojom bi trebalo eksperimentisati“, rekao je Banjac.
Dodaje i da evropska energetska politika teži većoj nezavisnosti od spoljnih aktera, zbog čega bi eventualna saradnja Srbije sa Kinom na mogla da bude u suprotnosti sa tim ciljevima. Kao jedan od spornih primera daje slučaj izgradnje nove nuklearne elektrane Pakš 2 u Mađarskoj koju grade Rusi.
„Inače je ona već poodmakla, mislim da će biti i završena, ali kažem, to je jedno vezivanje, to je ozbiljna veza, ozbiljan brak između dve zemlje kada se tako nešto izgradi“, kaže Banjac.
U slučaju izgradnje malih modularnih reaktora, prema rečima profesora Mašinskog fakulteta, Srbija bi bila energetski zavisna od Kine „i u snabdevanju nuklearnim gorivom, i sa nuklearnim otpadom, i sa tehnologijom“.
Neodržavanje postojeće infrastrukture
Stručnjak za energetiku Milun Babić ocenjuje da je jedan od osnovnih problema u funkcionisanju infrastrukture u Srbiji nedovoljna posvećenost održavanju postojećih sistema, što, kako navodi, dovodi do njihovog postepenog propadanja.
Kao primere navodi probleme koji su se u prethodnim godinama videli tokom poplava u Obrenovcu, ali i u brojnim kasnijim kvarovima i incidentima u energetskom i infrastrukturnom sektoru.
„Po onome kako se kod nas radi i kako se održavaju energetski objekti, mogli smo to da vidimo još tokom velikih poplava u Obrenovcu, ali i kasnije kroz razne havarije. Mi nismo skloni da uredno i na pravi način vršimo održavanje“, rekao je Babić.
Prema njegovim rečima, sličan problem vidi se i u putnoj i železničkoj infrastrukturi, kao i u građevinskim objektima, koji vremenom propadaju uprkos tome što su izgrađeni po standardima.
Dugoročna planiranja
Sagovornici Insajdera navode da bi Srbija, kada je reč o eventualnoj izgradnji nuklearne elektrane, morala da ima jasno definisan dugoročni plan, kao i da pravovremeno i transparentno informiše javnost.
Milun Babić ističe da je centralizovano upravljanje složenim sistemima dodatni izazov, jer upravljanje ovim tehnologijama zahteva stalno praćenje.
„Takvi sistemi ne mogu da se vode ad hoc. Potrebno je stalno predviđanje i upravljanje unapred, a ne samo reagovanje na probleme“, naveo je on.
S druge strane profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac ocenjuje da bi vlasti morale, pre bilo kakvih daljih odluka, da sprovedu sveobuhvatnu kampanju informisanja i pripreme javnosti, kako bi građani bili upoznati sa potrebom i bezbednosnim aspektima takvih projekata.
On je istakao da se o nuklearnoj energiji trenutno u Srbiji ne govori na dovoljno sistematičan način, niti postoji jasna strategija komunikacije prema javnosti.
„Mislim da bi trebalo da se napravi ozbiljna priprema građana Srbije, kampanja u kojoj bi se objasnilo da li nam je to potrebno i da je to bezbedno, bilo da je reč o velikoj ili o bilo kakvoj nuklearnoj elektrani. Način na koji se to trenutno radi, po mom mišljenju, potpuno je pogrešan“, rekao je Banjac.
On je dodao da se problemi u upravljanju složenim energetskim sistemima mogu odraziti i na druge sektore, uključujući termoenergetski sistem, gde, kako kaže, loše rukovođenje može dovesti do ozbiljnih posledica.
„I druge stvari loše rukovodimo, pa se onda dešavaju problemi koji su inače teško zamislivi, kao što je slučaj sa termoelektranama“, rekao je Banjac.