Kakve su šanse Srbije za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa EU? (VIDEO)

Crna Gora je ponovo izdvojena kao država koja je najdalje odmakla u procesu integracija, dok se od ostalih kandidata očekuje ubrzanje reformi i ispunjavanje preuzetih obaveza. Stručnjaci za Insajder ističu da je u narednom periodu moguća nova inicijativa za deblokadu klastera 3 u slučaju Srbije, ali ona ostaje uslovljena konkretnim napretkom u ključnim oblastima poput vladavine prava, slobode medija i izbornog okvira.

Za razliku od prethodnih okupljanja, optimističnije poruke o proširenju i potvrda snažne podrške evropskoj perspektivi regiona, obeležile su Samit u Tivtu. U fokusu je bio francusko-nemački predlog postepene integracije, prema kojem bi zemlje kandidati mogle da imaju određene koristi od članstva i pre formalnog ulaska u Evropsku uniju.

“Neke od tih opcija su interesantne, posebno za zemlje koje u ovom trenutku su daleko od članstva u Evropskoj uniji, gde im se nude određeni benefiti uz ispunjavanje uslova. Međutim, iz moje pozicije, mislim da je najzanimljiviji i najinovativniji do sad paragraf onaj koji se odnosi na mogućnost onih zemalja koje ispune sve reforme, bilo da govorimo o vladavini prava, bilo usklađivanju sa EU standardima i zakonodavstvom, da odmah po tome, u stvari, njihovi građani i privreda budu deo jedinstvenog tržišta i sve četiri slobode”, kaže analitičar iz Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina Adi Ćerimagić.

Crna Gora je ponovo istaknuta kao najspremniji kandidat, uz očekivanje da će njen put ka članstvu i dalje ići u skladu sa dosadašnjim kriterijumima, dok se od ostalih zemalja regiona očekuje sprovođenje ključnih reformi. Među njima je i Srbija, čiji je evropski put u zastoju gotovo pet godina. Klaster 3 nije otvoren uprkos formalno ispunjenim uslovima, zbog izostanka reformi u vladavini prava, slobodi medija i izbornom okviru, kao i neusaglašenosti sa sankcijama Rusiji. Iako su preduzeti određeni koraci, poput izmena izbornih zakona i formiranja Komisije za reviziju biračkog spiska, EU i dalje traži ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije, ODIHR-a, kao i formiranje Saveta REM-a.

“Srbija, umesto da je nešto radila poslednjih 10 godina, išla je unazad i sama sebi dodavala još veće izazove na tom evropskom putu.Države članice imaju pravo na to, postavljaju kod bilo kog ovaj nastavka tog procesa otvaranja, zatvaranja ili čega god, postavljaju pitanja na koja imaju ili nemaju odgovore.Ono što, kao što sam rekao, kriterijumi su nešto smanjeni, tako da ja verujem da su smanjeni i kriterijumi za Srbiju. Kao što ste primetili kod posete predsednika Evropskog saveta Košte, od Srbije se očekuje onaj neki minimum”, navodi urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

Svega nedelju dana nakon što je Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio veoma kritičan izveštaj o Srbiji, njegov autor Tonino Picula ocenio je da Evropska unija ostavlja Srbiji „grejs period“ da pokaže političku volju za reforme.

“Predsednica Evropske komisije i predsednik Košta su rekli da je, u stvari, s obzirom na, kako su, da tako kažem, eksplicitno poredili šta je to što se očekuje od Srbije, u stvari moguće u narednih nekoliko sedmica da dođe do pomaka u Srbiji koji bi otvorio put da Evropska komisija preporuči otvaranje klastera tri ponovo, što bi u slučaju, je li, Nemačke i Francuske iz njihovog non-papera značilo da bi oni onda takvu preporuku i podržali. Šta će biti sa ostalim zemljama članicama Evropske unije, to naravno da se ostaje da se vidi, ali ove dve ključne koje su imale na neki način suprotstavljeno mišljenje do sad o klasteru tri bi imale ujednačeno mišljenje i to bi naravno otvorilo veću šansu”, ističe Ćerimagić.

Smatra i da su u Tivtu, sa još jednim pokušajem, Srbiji ponuđeni ne samo brži uslovi za otvaranje klastera 3, već i mogućnost da u dogledno vreme otvori i ostale klastere, ukoliko ih budu pratile reforme, što bi, kako kaže, dugoročno moglo omogućiti i sustizanje Albanije, koja je odmah iza Crne Gore u procesu evrointegracija.