VJT traži prikupljanje obaveštenja: Sumnjaju da su učesnici studentskog sastanka planirali „simulaciju“ upotrebe zvučnog topa

U saopštenju VJT se navodi da su do saznanja o tom sastanku došli tokom predistražnog postupka u vezi smrti studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 26. marta ove godine, te utvrđivanja da li postoje propusti odgovornih u vezi sa bezbednošću studenata i zaposlenih na tom fakultetu.

„U toku pretresa Filozofskog fakulteta 27. marta privremeno je oduzeta dokumentacija plenuma više fakulteta u kojoj je pronađen i akt o sastanku organizacije Studenti u blokadi – Krovne radne grupe za bezbednost (KRBG), koji je održan 22. januara 2025. godine.

Na tom sastanku je, pored ostalog, tema diskusije bio ‘zvučni top’, te je na sastanku rečeno da bi zvučni top dobio ‘masan odgovor iz Brisela’, kao i da je ‘u Kini praktikovano rešenje da se sklone sa puta kada ugledaju zvučni top“, saopštilo je tužilaštvo.

Navodi se da postoji sumnja da su učesnici sastanka i druge neidentifikovane osobe „u narednom periodu preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe ‘zvučnog topa’ od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025. godine u Beogradu koji bi potom u domaćoj i međunarodnoj javnosti bili optuženi za upotrebu ‘zvučnog topa’, sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države“.

„U vezi sa navedenim, Više javno tužilaštvo u Beogradu je Upravi kriminalističke policije Službi za borbu protiv terorizma uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kako bi se utvrdilo da li se u radnjama neidentifikovanih osoba, koje su učestvovale na pomenutom sastanku, stiču bitni elementi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređena ili nekog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti“, stoji u saopštenju.

Tužilaštvo je naložilo policiji da sa učesnicima sastanka održanog 22. januara prošle godine obavi „informativni razgovor na okolnost diskusije i predloga koji je usvojen u smislu da policija ima zvučni top, da je to ozbiljno naoružanje i da je u Kini praktikovano da kada se ugleda zvučni top da se sklone sa puta, te da objasne tvrdnju da bi zvučni top dobio ‘jedan masan odgovor iz Brisela’, kao i na sve druge okolnosti koje su bitne, a koje su bile predmet tog sastanka“.

„Potrebno je da se identifikuju sva lica koja su učestvovala u realizaciji usvojenog predloga da se na protestu na Slaviji, 15. marta 2025. godine, simulira upotreba zvučnog topa, ko je učestvovao u takvoj organizaciji, kako su uloge bile podeljene, ko je odredio prostor na kome će da se inscenira upotreba zvučnog topa, zašto su redari skinuli prsluke, ko je to naredio, koja realna opasnost je postojala da redari to urade i da drugim učesnicima u protestu signaliziraju opasnost i potrebu da se sklone sa mesta okupljanja, ko je i na koji način prouzrokovao svojim radnjama da učesnici protesta beže sa ulica na trotoare i da se razilaze napuštajući protest“, saopštilo je tužilaštvo.

Naloženo je i da se obave razgovori sa svim licima „koja su javno iznela tvrdnje da je protiv učesnika tog protesta upotrebljen ‘zvučni top’ a na okolnosti kako su, na koji način i od koga dobili takva saznanja, na čemu su zasnivali takve svoje kategoričke tvrdnje i na sve druge okolnosti u vezi sa njihovim javnim nastupima na temu ‘zvučnog topa“.

„Pored toga, potrebno je da se utvrdi ko je organizator lekarskih pregleda učesnika protesta zbog navodnih posledica od ‘zvučnog topa“, stoji u saopštenju.

Više javno tužilaštvo saopštilo je i da je od Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražilo da mu dostavi na uvid spise predmeta koji je to tužilaštvo formiralo u vezi sa navodnom upotrebom „zvučnog topa“ na studenstkom protestu 15. marta prošle godine.

Kako je sve izgledalo 15. marta?

Inače, tokom studentskoj protesta 15. marta 2025. godine, nakon što je većina demonstranata stigla na Slaviju, počeo je i zvaničan program. U 19 časova započela je petnaestominutna tišina, tokom koje su građani odavali poštu za 15 stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U tom trenutku broj žrtava i dalje je bio 15, dok je nešto kasnije još jedan mladić podlegao zadobijenim povredama.

U 19 časova i 11 minuta protest je naglo prekinut. Dok su hiljade građana stajale u tišini, u Ulici kralja Milana odjeknuo je, prema svedočenjima okupljenih, prodoran zvuk koji je izazvao paniku među demonstrantima. Snimci sa društvenih mreža prikazuju kako se masa iznenada povlači sa kolovoza ka trotoarima sa obe strane ulice.

Na društvenim mrežama pojavila su se brojna svedočenja građana koji su opisivali osećaj snažnog „huka“ i talasa vazduha, uz fizičke reakcije poput drhtanja tela, uznemirenosti i dezorijentacije. Neki su navodili da su imali osećaj kao da se ka okupljenima velikom brzinom kreće voz ili vozilo.

Predmet je prvi put formiran 16. marta u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, dan nakon protesta. U odgovoru za Insajder tužilaštvo je u martu ove godine navelo da je postupak u predistražnoj fazi, te da je od „oko 200 građana koji su se obratili policiji, tužilaštvu ili nevladinim organizacijama“, do sada izjavu dalo „oko 170“.

„Takođe, tužilaštvo je prikupilo medicinsku dokumentaciju od svih lica koja su se kritičnom prilikom javila lekaru. U dosadašnjem toku postupka tužilaštvo je prikupilo izveštaje od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravlja i Bezbednosne informativne agencije“, piše u odgovoru.

Ipak, slučaj nije ostao samo na nivou Prvog osnovnog tužilaštva – početkom aprila grupa nevladinih organizacija podnela je Tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK) krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca, kvalifikovanu kao krivično delo terorizma.

Nakon toga JTOK je zatražio od Prvog osnovnog tužilaštva dostavljanje spisa predmeta na uvid. U maju prošle godine, u odgovoru Insajderu, naveli su da je predmet kod njih zaveden sa oznakom „strogo poverljivo“ zbog sadržaja materijala, pa tada nisu mogli da daju više detalja.

Ipak, takav status nije dugo trajao, jer je već krajem avgusta JTOK prestao da postupa u predmetu, što ukazuje da nisu pronađeni dovoljni osnovi za vođenje postupka kao krivičnog dela terorizma.

Šta je sve MUP izjavljivao?

Nakon incidenta, predstavnici vlasti i policije više puta su demantovali tvrdnje da je tokom petnaestominutne tišine korišćen „zvučni top“ ili bilo koje nedozvoljeno sredstvo. Ministarstvo unutrašnjih poslova istaklo je da policija koristi isključivo zakonom predviđena sredstva prinude i da nikada nije primenjivala nelegalna sredstva. Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nazvavši optužbe o upotrebi zvučnog oružja „sramnim“.

Međutim, nakon sednice skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove održane 18. marta 2025. godine, i dalje nije bilo jasno da li policija poseduje akustične uređaje dugog dometa, poput LRAD-a.

Na dodatna pitanja novinara, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i v.d. direktora policije Dragan Vasiljević potvrdili su da su određeni akustični uređaji nabavljeni, ali da se, kako su rekli, trenutno nalaze u magacinima i nisu u upotrebi.

„Ti uređaji stoje u magacinu“, rekao je Vasiljević, dodajući da na pitanje po kom pravnom osnovu su nabavljeni „ne može da da odgovor“.

Prvobitnu izjavu da MUP ne poseduje „zvučni top niti bilo koja druga slična zvučna oružja“, ministar unutrašnjih poslova opisao je kao „nespretnu“.

„Pod time se mislilo da MUP nije uvrstio ovo sredstvo u svoj arsenal sredstava prinude“, naveo je Dačić.

Zabunu u javnosti dodatno su pojačale kontradiktorne izjave ministra Dačića. Najpre je tvrdio da MUP ne poseduje uređaje poput „Vortex Ring Gun“, „Vortex Cannon“ ili američki LRAD sistem, potom je naveo da je nabavljen model LRAD 100X, da bi kasnije pred kamerama pokazao uređaj LRAD 450 XL.

Istovremeno, na društvenim mrežama pojavili su se snimci i fotografije uređaja montiranog na vozilu Žandarmerije. Dačić je potom potvrdio da je takav uređaj postojao, ali je naglasio da nije korišćen nezakonito, već da je nabavljen „za komunikaciju“ i emitovanje upozorenja prilikom obezbeđenja javnih skupova.

„Mi smo već rekli da je to nabavljeno 2021. godine na legalan način, za to nisu bile potrebne dozvole. Da vam kažem, ono što ja imam, ja tad nisam bio ministar, reč je o akustičnim uređajima, akustični uređaji koji se koriste za ono što sam i rekao da se zvuk može sa većom snagom emitovati na većoj udaljenosti prevazilazeći određene prepreke“, objasnio je tada Dačić.

Na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove u decembru, Dačić je ponovio da uređaji nisu ušli u sistem naoružanja MUP-a i da se ne koriste. Dodao je i da su kupljeni kao akustična oprema za upozorenja, komunikaciju tokom obezbeđenja javnog reda, pa čak i za rasterivanje ptica na aerodromima.

Slučaj pred Strazburom i UN

Incident je brzo privukao međunarodnu pažnju. Već 18. marta, šest specijalnih izvestilaca UN uputilo je Vladi Srbije zahteve za dodatne informacije o navodnoj upotrebi akustičnog oružja, tražeći podatke o toku istrage, zakonskom osnovu, komandnoj odgovornosti i povredama građana.

U odgovoru Srbije, dostavljenom početkom juna, država je negirala upotrebu zvučnog oružja i pozvala se na postupanje nadležnih tužilaštava, uz napomenu da je tražena i saradnja sa bezbednosnim službama Rusije i SAD.

Paralelno, Evropski sud za ljudska prava izdao je privremenu meru kojom se Srbiji zabranjuje korišćenje zvučnih uređaja na javnim okupljanjima dok se istraga ne završi, uz napomenu da odluka ne prejudicira činjenice o događajima 15. marta. Meru su zatražile organizacije civilnog društva u ime 47 građana.