Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Iako i dalje variraju, u zavisnosti od ratnog zatezanja i eskalacije ili smirivanja, cene nafte kreću se nešto ispod 80 dolara za barel, daleko od donedavnih više od 100 dolara, piše NIN.
Ono što pak najviše raduje vozače u Srbiji je činjenica da su prvi efekti stišavanja sukoba već vidljivi na benzinskim pumpama u zemlji jer su naftni derivati od petka 19. juna jeftiniji za tri dinara po litru. Tako će litar evrodizela do sledećeg petka 26. juna koštati 217 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB 95 biće 191 dinar po litru.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović za NIN kaže da je najnovije sniženje cena goriva u maloprodaji za tri dinara direktna posledica smirivanja situacije u Zalivu.
Iako se cena naftnih derivata u maloprodaji kod nas u Srbiji ne formira na osnovu kretanja cena nafte na tržištu, već je vezana za kotacije veleprodajnih cena naftnih derivata u regionu, najava da će mirovni sporazum SAD i Irana biti potpisan i te kako je uticala na tu korekciju.
Država Srbija, naime, od početka rata u Ukrajini (februar 2022. godine) propisuje maksimalno dozvoljene maloprodajne cene dizela i benzina BMB 95 i to po formuli koja se obračunava po regionalnim berzanskim cenama naftnih derivata.
„Kada se pojavila vest o tome da će biti potpisan mirovni sporazum, došlo je do naglog pada kotacije derivata nafte i upravo je to razlog zbog čega je gorivo u Srbiji pojeftinilo za tri dinara po litru. Ne pamtim da su trgovci tako brzo i značajno snizili kotacije, što je u konkretnom slučaju uzrokovalo da gorivo pojeftini na benzinskim pumpama kod nas iako se radi o naftnim derivatima koji su kupljeni po višim cenama„, navodi sagovornik NIN-a.
On objašnjava da su naftne kompanije, veliki uvoznici i veletrgovci snizili cene naveliko kako bi što pre rasprodali gorivo koje im stoji na zalihama.
„U svojim skladištima oni trenutno drže gorivo koje su prethodno platili po višim cenama. U međuvremenu, cene nafte na svetskom berzama počele su da padaju. Ako te stare, skupe zalihe budu čuvali predugo, niko neće hteti da ih pazari jer će konkurencija uskoro ponuditi novo, jeftinije gorivo. Zbog toga su se odlučili da spuste kotacije kako bi vlasnike pumpi privukli da što pre kupe zalihe koje imaju na lageru„, objašnjava ovaj sagovornik.
Drugim rečima, veletrgovcima je isplativije da naftne derivate koje poseduju rasprodaju brzo i po nižoj ceni, nego da čekaju i kasnije svejedno moraju da ih prodaju i pretrpe mnogo veći gubitak.
Mićović ističe da bi gorivo na benzinskim pumpama u Srbiji, s obzirom na aktuelni pad cena sirove nafte, moglo da bude jeftinije od trenutnog iznosa, ali da do toga neće doći zbog povećanja akciza.
„Tačno je da Vlada podiže akcize, ali treba biti pošten i reći da to nije nikakvo dodatno povećanje već postepeni rast do nivoa koji su one prethodno već dostizale. Može se diskutovati o akciznoj politici kada je reč o gorivu, ali sa druge strane sasvim je jasno da se radi o sredstvima koja su pre početka rata u Iranu bila planirana za potrebe budžeta, a u korist građana. Shodno tome, može se zaključiti da su i narednom periodu veoma moguća sniženja cena naftnih derivata, poput aktuelnog, ali treba naglasiti i to da će pojeftinjenje biti niže za iznos akcize koji će u međuvremenu biti uvećan„, zaključuje ovaj sagovornik.
Gorivo u Srbiji spada među skuplje u regionu pre svega zbog visokih akciza, PDV-a i drugih državnih dažbina, koje prema procenama čine oko 50 do 60 odsto maloprodajne cene goriva. Na cenu dodatno utiču kretanja cena nafte na svetskom tržištu, kurs dolara i troškovi transporta i distribucije.
Izvor :